akademija

11.2.2008 - SELIJA

Kategorija posta Covek koji je video januarsku reku

Profesor je o Seliji znao i više nego što je želeo. Kada o nekome stvoriš sliku , svaka nova informacija,svaki podatak koji se ne uklapa, preti da ugrozi iluziju...Savršenu iluziju koju nije krio , o toj neverovatnoj ženi koju je imao u svojoj glavi...Ipak znao je da će se i to jednom desiti...Nije želeo da sazna kada...Kao što nije hteo sebi da prizna da je sreća prolazna i da je zato tako vredna, retka i tražena...I uvek oročena...

Selijine veze nikada dugo nisu trajale i uglavnom su bile sa ljudima u "prolazu" ,lutalicama, koje su došle na drugu stranu planete da bi se tu pronašle, kada su se tamo odakle su, beznadežno izgubilie...Sa strancima koji su došavši u Rio ostvarili neki svoj san ili su nabasali slučajno,ako je to moguće, ali i sa onim desperadosima koje je sretala na svojim iznenadnim putovanjima...Od tih je putovanja Profesor strepeo najviše...Nije imao nikakvo pravo na ljubomoru, posebno u slobodnoj vezi jos u oslobođenom gradu jer kog je vraga onda tražio tu,? Ipak bio je samo ljudsko biće i to ono obično ,zbunjeno, koje žeravica u želudcu zna dobro da zapeče već od samog predosećaja...Ti likovi nisu bili posebni, niti bitno drugačiji od latinosa i kreolaca sa kojima je bila okružena čitavog života, ali su po definiciji bili ljudi trenutka...Sveži ožiljci su ostavili tragove tako duboke da se strah iz njih nije dao isterati...Strah koji se rodio zbog gubitka kontrole nad svojim emocijama tu se zgodno smestio...Tako da su te veze pucale baš tada kada bi ljubav dosegla gotovo filmski vrhunac...Bujna osećanja su se tako hladila kao leden tuš na vreloj koži mulatkinje...Bližio se trenutak kada više neće moći da krije srce u ilegali...U tome je bio bespomoćan i osluškivao je kako taj čas nadire i teškom ga je mukom odlagao iz dana u dan...A dani i neprocenjivo vreme provedeno sa Selijom su se ređali i upadali kao kugle u bilijarske rupe...Od kugli ostale su samo dve , bela i crna i još završni udarac...

Saznao je, a imao je svoje izvore,očigledno da mnoge nije ostavila ravnodušnima, da je ta žena koju je tako suludo voleo, a voleti se valjda uvek mora suludo, nerazumno,a nije smeo to da je kaže, bila često bolešljiva...To mu je donekle bilo jasno...Nije se štedela, ni u jednom momentu...Kako je imala toliku energiju koja je neštedice rabila krhko telo, koje to nije lako moglo da izdrži bez posledica...Sve te napore koje mu je zadavala...Kada bi prestala sa takvim divljim životom bila bi duboko nesrećna i sputana, a tako nešto nije bilo upisano u njenoj zvezdi...Te trenutke slabosti bi opisala kao: "Mali kvar na mojoj srećnoj zvezdi". To je naslov nekog filma koga je volela da citira kada joj baš nije išlo...Naprosto to više nebi bila Selija već neka druga koja je samo ličila i to malo...Ni on to nije želeo i morao je da prizna kako je ovoga puta baš sebičan...pitao se samo koliko dugo može da izdrži ta sirova mladost u njoj...Slutio je njene nervoze, nesanice , a kada bi ih pobedila ,mučili su je čudni snovi...sem čvrstih veza, plašila se noževa...Da jekomplikovana kao nedeljna ukrštenica u lokalnim novinama, bilo mu je jasno...Ali je voleo da je rešava uvek iznova...Nažalost, znao je krajnji rezultat...Uvek bi zafalilo jedno slovo u reči od pet , a više nije ni znao gde da ga traži...

Spakovaće se i otići kako je i došao, bez drame i pozdrava. Bilo bi zbogom umesto zdravo...Teško da bi to izdržao...Uostalom, kada se ne pozdraviš, uvek imaš razlog da se vratiš...Kao što si i otišao, bez drame...Pa makar i u drugom životu...Sve mu je čitala ,potpuno jasno, iz očiju...Kako je onda glupo podvlačiti izjavom da je voli kada je to što je osećao bilo barem hiljadu outa jače od izgovorenog...Te tupe reči ne mogu dobro da dočaraju ni tugu a kamo li onoliku sreću koja ga je zadesila i koju je ponosno nosio u grudima...Zagorčanu,doduše, sa rokom trajanja koji je isticao i baš zbog toga umesto da joj pada cena ona je vrtoglavo rasla kao pred neposredni krah berze...Nevoljno se pakovao...Sa to malo stvari mogao je i brže...Slike razigrane i nasmejane Selije koje će ga pratiti preko okeana i do kraja života, pakovao je u unutrašnji džep sakoa...Tu je sakrio melodiju i note njenog glasa...Tako će mu uvek biti blizu srca...Moći će da je čuje...Ma gde išao i noćio...

Tu nikada neće ostariti, sakriće je od vremena i male penzije...Ona nikada neće ni proći pored groblja...Jer nadgrobni spomenici ne interesuju one koji su izabrani i večiti...Pa tako, neće zanimati ni njegovu SELIJU...

Pošalji komentar!