Удишем гладно летње мирисе

И као да сам ухватила време

Које клизи полако из мојих руку.

Желим да летим кроз ветар

Док зраци сунца тону у мени…

Увек некоме другом лек

Јурећи сопствени сан,

Стављајући увек нове маске

Гутајући сузе док не запале ватре у мени

И док не почнем да бљујем осмехе.

А живот је леп

Док путујем сопственом стазом

Увек пешице, увек сама

И увек у сусрет плими.

Удишем живот ко последњи дах

Ходам као да кад седнем

Нећу више устати

Волим као да ће љубави

Ускоро заувек нестати

Живим као да ми је последњи пут.

(29.07.2001.)