Komplikovano jednostavna svakodnevica i zabavna dosada

Jednom davno

Postoje događaji u našim životima, potpuno neplanirani i naizgled besmisleni koji nas obeleže za čitav život i oblikuju našu ličnost na neki misteriozan način u potpuno iščašenom smeru. Stvari koje nismo planirali da uradimo, ali kada su se desile, ostavile su neodoljivo sladak ukus u sećanjima i čežnju da ih ponovimo, iako znamo da to nikada više neće biti moguće, ne na taj način i uz toliki emotivni naboj.

Interesantno je do koje mere neka uspomena koja je za nas svetinja, kada se prepričava drugima deluje kao psovka, kao najružnija uvreda koju smo sebi i drugima mogli da nanesemo.

Moje najlepše uspomene su nešto što malo kome smem da ispričam, i što, sigurna sam, apsolutno niko kome sam ispričala ne razume.

Ili ne razumem ja.

Sanjala sam ga u belom. Kažu da to ne valja. Bio je neodoljiv. Slagao me je sa osmehom da ćemo se videti u utorak, iako je već bila sreda. Tako iznenada – san se pojavio bez upozorenja i oživeo sećanja. I iskrenu žalost što se neke stvari jednostavno ne mogu ponovo odigrati u ovom životu. I nadu da se ipak još po nešto može odigrati.

Možda treba da ga zovem?Nekada je zvao on mene. A ja sam glumila ludilo. Onda se nešto promenilo. Tada potpuno neiskusna u takvim odnosima bila sam sve pogrešno shvatila. I pogrešno postupala. A možda je baš to bilo ispravno, a sve što sam kasnije radila greška? Sve što sam radila sa drugima želeći da tako ispravim staru grešku?

U svima posle sam tražila njega, a nalazila uvek nešto drugo. Nešto je valjalo, nešto ne, ali niko nije bio on. Nije u pitanju samo on, nego određeni neponovljivi trenutak života. Splet okolnosti. Kad u monoton život kao bura uleti veliki broj događaja. Potpuno novih. Sve je najlepše kad se dešava prvi put i neplanirano. I bez ikakvog interesa. To je ključ svega. Sreća je besplatna. Ali uglavnom ne donosi nikakvu dobit. Sem iskustva. I sećanja.

Pričam uopšteno i izokola, jer se plašim da umesto sećanja upotrebim reči i pretvorim svoju najlepšu uspomenu u psovku. Oskrnavim je na papiru. A želela bih da joj dignem večni spomenik.

{ 11:57, 23.3.2008 } { Poslao/la kojak }

nema razloga za nervozu draga devojko, svi mi ponegde i ponekad umemo da pogrešimo i to je fakat.
Ako i za momenat sumnjaš da si pogrešila, nema razlogada da ne pokušaš tu grešku isptravitit i to hladne glave..:)

PS - to što si ga sanjala u belom odelu. ne mora da znači ništa ni loše ni dobro po njega ili vas..:)