Зли су, агресивни, уништавају све пред собом, не маре за последице...
Лако их је препознати. Довољно је да им кажете да је Косово срце Србије, па да повилене. Ако им још покажете три прста, ето их у вестима телевизије б92, на њиховом терену.

Е, то су хулигани.

За разлику од навијача који искаљују бес због цепања државе коју сматрају својом, прави хулигани се згражавају над разбијеним стаклима, а налазе милион објашњења и оправдања за отимање Косова. Скривени иза демагошких флоскула о демократији и новинарском професионализму, кукају због каменица у излогу Мекдоналдса. Сукоби полиције са жестоким младићима, за њих представљају већи проблем од комадања државе и злочина на којима је израсла шиптарска „Косова репубљик”.

Борећи се против српских недела, хулигани немају времена да се баве бруталним безакоњем које спроводе челници Ђелићу миле Европске уније, Шутановчевих НАТО пријатеља, Тадићевог „драгог Џорџа” и осталих белосветских моћника. Невиђен злочин над Србијом третирају само као мотив за денунцију најстрашније опасности - навијачких група које се по улицама бију с полицијом. У то укључују све политиканте, увек спремне да ударе по свему српском - држави, Уставу, „делијама”, „гробарима”...

Од правих бакљада, много су опасније анестезиолошке магле које прави хулигани шире причама о томе како је „са Косовом готово”, „Европа нема алтернативу”, „живот иде даље”...

Чак и председник Србије позива јавност да ћутке прихвати њено цепање. Мирног лица, као кад се самоуверено клео у пријатељство са Соланом, Тадић је медијима предложио да избегавају сензационализам кад пишу о шиптарском злочину на Косову. А нема веће сензације од тога да предедник државе не реагује кад му се држава цепа. Брине га насиље на београдским улицама, а жмури над дивљаштвом бриселских партнера.

Тадић, исти онај који је скочио да ишамара неког несрећника који му је у Гучи опсовао мајку, сад мудро ћути, пун разумевања за „војника Чекуа” и његове саборце Тачија, Харадинаја и остале терористе. Да му је неко ишчупао нокат, Тадић би нахушкао Шапера да га медијски демолира, али сад, кад је Србији ишчупано срце, прави бајпас са онима који су ту злочиначку операцију извршили. Истовремено, трећеразредним паролама амортизује незадовољство Срба који проглашење независности Косова и Метохије сматрају катастрофалним поразом, а не кораком ближе Европској унији.

Још неколико дана, па ће све ући у колотечину. Бучнији део народа истрошиће негативну енергију, медији ће успавати емоције питомијих грађана, па ће се опет отворити старе, владарима омиљене теме: интеграциони процеси, сарадња са Трибуналом, приватизација преостале државне имовине... Враћени у сурови рат за егзистенцијални опстанак, бирачи ће се брзо привићи на чињеницу да је Косово иностранство, све ће бити као пре неки дан.

Прећутно пристајање на кршење Устава и губитак дела државе представља много озбиљнији облик хулиганства него што је разбијање излога и туча с полицијом. О таквим хулиганима нема говора на б92 и другим режимским медијима. Проблематизација њихових поступака и одлука није на дневном реду.

И неће бити док власт, која јавно изражава саучешће самој себи, не предузме нешто конкретно уместо што дозвољава да се њени поданици, навијачи и полицајци, батинају на улицама српских градова. Ова власт за то нема снаге. Да има, у српском мраку назирала би се светлост, а не пламен на улицама.

Предраг Поповић, Правда

У Новом Саду због, до сада највеће трговине људима, група од 11 лица осуђена је на 44 године затвора, а „Политика” открива детаље са затвореног судског процеса

Нови Сад – Петочлано кривично веће Окружног суда у Новом Саду којем је председавао судија Славко Берћан привело је крају процес и изрекло казне оптуженима у до сада највећој процесуираној трговини људима у Војводини у којој су били умешани и припадници новосадске полиције. О овом скандалу, о којем се из више разлога мало знало у јавности, поред осталог због сексуалног искоришћавања и већег броја малолетних девојака, па и девојчица од 14 година, али и зато што су у то били умешани сада већ бивши „покровитељи” на одговорним дужностима у полицији, „Политика” ексклузивно открива сазнања до којих се дошло током поступка.

На основу непобитно утврђених чињеница, кривично веће је Николи Николићу (53) изрекло јединствену казну од 12 и по година затвора, Драгињи Николић (50) три године затвора, а Спасоју Николићу (26) пет и по година затвора. Реч је о оцу, мајци и сину из Новог Сада чија је „специјалност” била трговина малолетницама.

Оптуженом Браниславу Стојановићу из Футога изречена је јединствена казна од пет и по година затвора, док је Зоран Котарчевић добио пет година, Топлица Павловић три године (обојица из Новог Сада) а Тихомир Стајић из Бечеја такође три године затвора. Сада већ бивши високи старешина овдашње полиције Радослав Родић, радећи као шеф смене дежурне службе Полицијске управе у Новом Саду, осуђен је на јединствену казну од две и по године затвора. На по две године затвора осуђени су Новосађани Јовица Гајин и Сава Глигорин, док је једанаестом члану ове криминалне групе Данијели Јовановић, којој је због трудноће дозвољено да се брани са слободе, изречена васпитна мера појачаног надзора од стране органа старатељства (у тренутку извршења кривичног дела није била пунолетна).

Кривично веће је донело решење да се Николи Николићу и његовом сину Спасоју продужи притвор, док су након изрицања пресуде на слободу пуштени Стојановић, Родић, Павловић и Котарчевић.

Иако су осуђени третирани као припадници криминалне групе, они су и појединачно извршавали кривична дела, чак кријући идентитет девојака један од другог. Суд је током претреса установио да је као бело робље у овом организованом ланцу проституције било ангажовано 12 девојака (утврђујући и њихов идентитет) од којих су четири малолетне (није искључено да их је било и више). Како је судско веће утврдило, оптужени су, посебно када је реч о малолетницама, злоупотребљавали њихово лоше имовинско стање и скромно образовање, али и околност да су поједине биле и без родитељског старања.

Иначе, оптужени су у своје борделе претварали изнајмљене станове на већем броју локација, углавном, у центру града, контролисали да ли се строго поштује „радно време”, а повремено би девојке одвозили „на терен”, односно код Каћке петље на аутопуту Београд – Нови Сад, где су по прецизном ценовнику оне биле додатно понижаване.

А колико су девојке биле понижаване сведочи и пример малолетне Д. С. која је проституисањем враћала међусобне дугове припадника ове групе. Она је успела да побегне из једног стана у Новом Саду и оде код родбине у Бечеј. Међутим, имала је несрећу да наиђе на поменутог Остојића који је то јавио новосадској дружини, па су је вратили натраг и при томе је њоме „частио” Стојановића, узевши за откуп „само” 300 евра.

Иначе, девојке су најчешће добијале „мрвице” од своје зараде, али нису имале право самосталног избора клијената или одбијања било ког заинтересованог за њихове услуге. Како је утврђено, месечни харач су морале да издвоје и за бившег полицијског старешину Родића који је њиховим газдама пружао заштиту од полицијских рација.

Својеврсни црни бисер је што су за проституцију коришћене и просторије полицијске станице у Новом Саду, у Улици Павла Папа. Да ли на захтев Родића или се опет радило о „чашћавању”, тек Никола Николић и његова супруга Драгиња су код овог полицијског старешине водили три пута малолетну Б. К. која је без накнаде „пружала сексуалне услуге” Родићу и полицајцу Б. М.

izvor POLITIKA

преузето са сајта навијача ФК Рад

текст је преузет са сајда навијача Ф.К. Рад

Odskoro se  na RTS (ili kako oni sebe zovu javni servis Srbije)prikazuje emisija Dosije navijaci , slicna nekadanjsnjem dokumentarcu Dosije zatvor …. zanimljivo nema sta…

Inace pomenuta emisija “kao” ima za cilj da prikaze 40 godina navijanja u Srbiji i dosad “kao”ekskluzivne intervijue sa svim “bitnijim”navijackim grupama u zemlji…

Posle emitovanja prve emisije  mnogim  navijacima  su bila puna usta hvale  u vezi emisije valjda su naseli na prvu loptu sto bi rekao nas narod , medjutim maske su brzo pale I videlo se sta je u stvari bio osnovni cilj emisije  koja se za  divno cudo pusta na televiziji bas u vreme donosenja onog nakaradnog zakona…

Sama struktura emisije  I nema neke veze sa navijackim pokretom u Srbiji ,bar po mene jer koliko je moglo da se vidi u dosadasnjem epizodama  vise se govorilo o zagrebu ,splitu I raspadu stare Juge, nego o srpskim navijacima… I naravno sto se moglo zapaziti opet se u Srbiji za navijace smatraju samo Grobari I Delije (nadam se da ovim ne vredjam navedene grupe)  , dok su ostali  navedeni samo u novinskom najavljivanju ove emisije… u istoj emisiji tj. u dosadasnje tri epizode (inace ima ih pet) jos se nije prikazala ni jedna koreografija sa srpskih stadiona , nijedna izjava navijaca o njihovoj ljubavi prema klubu ,o njihovim pesmama, sto je zanimljivo niko nije pomenuo ni represiju srpske policije prema navijacima ,ali  zato nije moglo da se izbegne to da su navijaci bili politicke marionete (bar tako kazu  autori), da je jedan vodja cuvao Seselja a drugi Vuka ,da su jedni bili najzasluzniji za 5.oktobar dok se drugi nisu toliko trudil ,da su navijaci skup ljudi u kojoj vlada princip rulje  I ostale gluposte koje u emisije iznose razni sociolozi  koji su ucestvovali u pravljenju vec poznatog zakona…

Alo ljudi pa zar nikom nije cudno sto emisiju pusta RTS , pa ti isti ljudi su vlast u ovoj zemlji pa zar bi oni pravili emisiju na svoju stetu dal bi ova vlast prikazala realni sliku o navijacima…MISLTE O TOME…

 

Protesti navijačkih grupa klubova Meridian Super lige i Prve Telekom Srbija lige izazvani primenama odredbi Zakona o sprečavanju nasilja na sportskim priredbama izazvali su i reakciju rukovodstva Fudbalskog saveza Srbije.

Statistički podaci pokazali su da je ove jeseni poseta srpskim stadionima bolja nego prethodnih godina, međutim, otkako je na snagu stupio pooštren zakon gledalaca je sve manje, uz sve glasnije proteste protiv njegove primene.

U utorak popodne u prostorijama FSS održan je sastanak kome su prisustvovali Zoran Laković, generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije, Miodrag Janković, generalni sekretar Zajednice Super lige, Svetislav Đurović, predsednik Komisije za stadione, bezbednost i sigurnosti FSS, i predstavnici navijača Crvene zvezde, Partizana, Vojvodine, OFK Beograda, Zemuna i Voždovca.



Danas su sastanak održali Zvezdan Terzić, predsednik FSS, Zoran Laković, generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije, Svetislav Đurović, predsednik Komisije za stadione, bezbednost i sigurnosti FSS, sa predstavnicima MUP Srbije kako bi čuli i drugu stranu problema.

Ovi sastanci trebalo bi da ubrzaju rešenje problema, jer sadašnja situacija nikome ne ide u prilog. Navijača nema na stadionima, pripadnika policija je na nekim utakmicama više nego publike, a FSS se sučava sa nezadovoljstvom koje bi moglo da se proširi i na utakmice reprezentacije.



- Od donošenja Zakona o sprečavanju nasilja na stadionima došlo je do određenih nedoumica u njegovoj primeni, što je izazvalo revolt navijača. Morali smo brzo da reagujemo. Obavili smo prvo sastanak sa navijačkim grupama. Navijači su pokazali zrelost i ozbiljan pristup za prevazilaženje ovog problema. Podržali smo ih u određenim zahtevima i to smo preneli predstavnicima MUP Srbije. Planiramo da uskoro napravimo jedan okrugli sto na kojem će učestvovati i vođe navijačkih grupa, istakao je Zvezdan Terzić, predsednik FSS.



Predstavnici FS Srbije smatraju da je deo protesta navijača opravdan.

- Smatram da su zahtevi navijača korektni, a oni traže da im se dozvoli unošenje bubnjeva, transparenata, razglasa, zatim zastava većih demezija koje će biti na kartonskim barjacima ili na nekim drugim koji ne ugrožavaju ničiju bezbednost na stadionima. Koreografiju bi još trebalo definisati. Predstavnici MUP su izrazili saglasnost, ali mnogo stvari još bi trebalo precizirati.



Problem za koji FSS nema rešenje je način kako će navijači iskazato svoje nezadovoljstvo.

- Zakon je jasan i on mora da se primenjuje, međutim primedba navijača ne odnosi se konkretno na to, već na njegovu primenu od strane policije. Ovaj inat mora da se prekine, jer nikome ne ide u prilog, a najmanje fudbalu. Imam utisak da su se klubovi kao organizatori utakmice malo krili iza MUP. Moramo da razgovaramo sa komesarima i direktorima i nastavimo iste sa policijom i navijačima.



Koliko su razgovori predstavnika FS Srbije sa predstavnicima navijačkih grupa i policije bili plodonosni pokazaće predstojeći fudbalski vikend.

- Želimo pune i sigurne stadione. Optimista sam i mislim da ćemo uspeti u ovoj nameri. Navijači su snaga fudbala i moramo da podržimo sve što nije u suprotnosti za zakonom. Klubovi moraju da definišu šta je zabranjeno, a šta ne, pa će se i MUP toga pridržavati, istakao je Terzić.

                                                                                                                                 preuzeto sa www.tribina.co.yu

Da li su navijaci jedini problem u drzavi u kojoj se svakodnevno desavaju ubistva u poridici,gde cveta narkomanija medju osnovcima,gde se kriminalci obracunavaju tako sto se raznose bombama na sred ulice,gde se na oci naroda ista ta drzava cepa,gde sumljivi biznismeni otvaraju najveci trzni centar na balkanu,gde su novine pune crne hronike,gde ministri postaju tajkuni i gde  se za ministra sporta postavlja osoba koja zargonski receno nema pojma sa zivotom(sportom)....medjutim vlast na sve ovo okrece glavu i toj vlasti je bitno da navijace (inace za neupucene navijaci su jedini ljudi koji prate ovu jad i bedu od nazovi sporta u Srbiji) strpa u zatvor od 3 meseca do 5 godina iako po novinama vidimo da jedan pedofil biva osudjen na 2 godine ,ali ovo  je zemlja cuda...

                                                                                                                                                                                                        m1987

Naveo sam tekst sa sajta navijaca Rada zato jer je poznato da ova navijacka grupa trpi najvecu i vremenski najduzu policijsku  represiju,medjutim danas su sa ovim problemom suocene sve navijacke grupe u Srbiji..

Докле ће више да траје криминално понашање МУП-а Србије?!? Где су политичарима те "европске вредности"? Да ли су навијачи једини проблем у овој држави? Коме у овој држави могу да сметају заставе и бубњеви?!?! Коме у овој држави комад платна и музички инструмент могу да представљају претњу?!?

 У држави у којој да бисте постали министар полиције, морате да украдете кутију жвака из локалне трафике, навијачи представљају претњу!?!? Претњу представљају људи који по киши и снегу бодре свој клуб не одустајући од верности?

                                                                                                                                                                                  tekst sa www.united-force.org