KOSOVO POLJE

Kradu mi pamćenje,

Skraćuju mi prošlost,

Otimaju vekove,

Džamijaju crkve,

Araju azbuku,

Čekićaju grobove,

Izdiru temelj,

Razmeću kolevku.

Kud da čergam s Visokim Dečanima?

Gde da predignem Pečarsiju?

Uzimaju mi ono

Što nikome nisam uzeo,

Moje lavre i prestonice,

Ne znam šta je moje,

Ni gde mi je granica,

Narod mi je u najmu i rasejanju,

Pale mi tapije

I zatiru postojanstvo.

Zar da opet zatrapim Svete Arhangele?

Da mi pomunare ponovo Ljevišu?

Očni živac su mi odavno rasturili,

Sad mi i beli štap otimaju,

Žrtveno polje sa krvavom travom

Ne smem da kazem da je moje.

Ne daju mi da udjem u kuću

Kažu da sam je prodao,

Zemlju koju sam od neba kupio

Neko im je obećao.

Ko im je obećao

Taj ih je slagao,

Sto im ne obeća

Ono sto je njegovo?

Zato jurišaju na mene udruženi

Kivni sto sam ih poznao.

GRAČANICA

Gračanice, kad bar ne bi bila od kamenja,

kad bi se mogla na nebesa vazneti,

ko bogorodice Mileševa i Sopoćana,

da tuđa ruka kraj tebe travu ne plevi,

da ti vrane ne hodaju po paperti.

Ili tvoja zvona da bar ne tuku

kao srce predaka,Gračanice

da bar svetitelji s tvog ikonostasa

nemaju naših neimara ruku

ni anđeli Simonidino lice.

Da bar nisi toliko duboko

ukopana u tu zemlju i nas same,

da se nismo privikli u tebe kleti.

Gračanice, kad bar ne bi bila od kamenja,

kad bi se mogla u visine uzneti!

Gračanice, da si nam bar jabuka

da te možemo staviti u nedra

i zagrejati studenu od starosti,

da nam bar poljima oko tebe nisu

predaka davnih rasejane kosti.

Da te bar možemo podići na Taru,

u kalenićku portu te preneti,

zaboraviti likove po tvom oltaru,

Gračanice,kad bar ner bi bila od kamenja,

kad bi se mogla na nebesa vazneti!

napomena: jedini razlog zašto su ove dve prelepe pesme napisane latinicom jeste u nemogućnosti pojedinih posetilaca bloga da vide ćirilicu na internetu, ili jednostavno ne znaju ćirilicu.