Zahvaljujući Dušanu Niniću, posetioci bloga I tego Arcana dei mogu pročitati delove iz njegovog novog romana pod nazivom "Spoznaja" koji će se pojaviti tokom leta.
Toša polako završi i drugo parče velike domaće kobasice. Bio je to specijalitet kuvara Joce, koga je on čuvao samo za odabrane goste restorana.
Pogleda u Voju koji je i sam bio prikraju, ali očigledno nigde nije žurio.
- Šta misliš o nekoj palačinci? Upita Toša.
- Ne znam. I ovo je bilo dosta. Odgovori Vojkan.
- Ništa lepše od palačinki sa medom i orasima.
- Baš si gurman. A tvoj pritisak? A šećer?
- „Duša jela – duša patila“ – što bi rekla moja pokojna baba – poče Toša da se smeje.
- Toliko ne vodiš računa o svom telu i zdravlju, da to već prerasta baš u nekulturu tela.
- Jao ti mi kažeš!
- Dobro, ali barem se trudim.
- Da, tačno je da od našeg mišljenja i ponašanja, ustvari, najviše zavisi naše zdravlje. Tako se jedino i razvijaju telesne čakre. – Mirno odgovori Toša, koji ipak i dalje nije prestajao da razmišlja o porcijiipo palačinki, i u tom cilju mahnu starom konobaru Luki.
- Nisi mi jasan, kako naše ponašanje može da utiče na razvoj sopstvenih čakri? Zar to nisu ipak delovi našeg tela? Zar to nije ipak stvar biologije, ili ezoterije, ako baš hoćeš? Ili već nekog enregetskog procesa? Upita Vojkan.
- Sve je tačno što si rekao, ali zaboravljaš koliko naše psihičko stanje, a odatele i naše ponašanje utiče na nas same pa i na naše čakre. Odgovori mu Toša.
- Ipak ne razumem. I gde si to pokupio. Da te to nisu naučili oni tvoji astrolozi? Poče Vojkan da se smeje.
- Samo se izmotavaj. Ali to nije ništa novo. Ima toga kod više pisaca. Sećaš li se one fenomenalne knjige „Najveći trgovac na svetu“ od Og Mandina. Tu je dao baš lepa pravila ponašanja za uspeh u životu.
- Ti reče malopre za razvijanje čakri?
- To ti je ista stvar. Bez razvijenog i energetskog tela, odnosno razvijenih čakri, ne može se pravilno funkcionisati. Ne može se uspeti ni u kom poslu koji radimo.
- Da shvatam, otprilike. Ali hteo si još nekog da pomeneš?
- Da Štajnera. I on je dao nekoliko dobrih saveta za onoga koji stupa u okultnu obuku. Kako da se ponaša, da bi mu se mogle pravilno razviti pojedine čakre, a samim tim i da može da primi ezoterijska znanja.
- I to je tek tako, ako se ponašam na određeni način, ja postajem mag?!
- Stvarno si neozbiljan. Znaš ti dobro na šta sam ja mislio.
- Koja je glavna čakra za to? Daj mi neki primer da mogu da razumem!
-
- Dobro i šta treba da radim da bi se ta čakra razvila? Upita Vojkan sa dosta neverice u glasu.
- Pre svega kako usvajamo ideje. U tom pogledu obično se Čovek sasvim predaje slučaju. Čujemo ovo ili ono, vidimo jedno ili drugo, i po tome obrazujemo sebi svoje pojmove. Dok tako postupamo, naš šesnaestolisni lotosov cvet ostaje sasvim nedelatan. Tek kad čovek u svoje ruke uzme svoj samoodgoj u tome pravcu, on počinje da postaje delatan. U tom cilju moramo da pazimo na svoje ideje. Za nas mora svaka ideja dobiti značaj. Treba ceo svoj život ideja da vodimo tako da on postane verno ogledalo spoljašnjeg sveta. Naša nastojanja treba da idu u pravcu otklanjanja neispravnih ideja iz naše duše.
- Izvolite? Prekide ga konobar.
- Tri porcije palačinki sa medom i orasima. Zapovedi Toša, ali to izazva nagle pokrete očiju iskusnog konobara, koji je odmah tražio za koga je treća porcija. Videvši to Toša se dopnuni: Na dva meste po porcijaipo.
- Evo odmah. Odgovori konobar koga je zadovoljilo ovo objašnjenjee i brzo se udalji.
- I samo to? Upita Vojkan. Da pazimo na misaone tokove i razvićemo naše čakre? Zastade. Ja se tako i ponašam – uglavnom.
- Nije samo to. Drugo je, duševni proces koji se odnosi na naše odlučivanje. Treba da odlučjemo samo na osnovu zasnovanog, punog premišljanja; čak i o onom najbeznačajnijem. Odstranjeno iz naše duše treba da je sve besmisleno postupnje, sve beznačajno činjenje. Za sve treba da imamo dobro procenjene razloge, l treba da odbacimo sve, na šta nas ne goni nikakav značajan razlog. Treće se odnosi na ono kako govorimo.
Sa usana okultnog učenika treba da silazi samo ono što ima smisla i što je značajno. Sva priča radi priče odvodi ga od njegovog puta. Okultni učenik treba da izbegava običan način zabave, gde se govori bez probiranja i sve šaroliko, ispreturano. Ali pri tome on ne treba da se isključi iz opštenja sa drugim ljudima. Upravo u takvom opštenju treba njegovo govorenje da se razvije do značajnosti. On je raspoložen za svaki razgovor i odgovor, ali on to čini promišljeno i u svakom slučaju razložno. On nikada ne govori bez osnova.
- Sad postadosmo i okultni učenici! Poče Vojo da se smeje.
- Pričam ti ovo ozbiljno. A šta smo nego to! U Tošainom glasu se počela osećati nervoza.
- Šta se ljutiš! Šalim se! Nego, imali još?
- Ima! Četvrto se odnosi na naše postupanje, delanje prema spoljašnjem svetu.
- A postoji i unutrašnji?
- Znaš ti dobro na šta sam mislio. Sigurno da postoji i unutrašnji naš svet. Ali ovo se odnosni na naše ponašanje koje treba urediti tako da se ono slaže sa postupcima drugih ljudi i sa zbivanjima iz naše okoline. Treba izostaviti postupke koji smetaju drugima ili se nalaze u protivrečnosti sa onim što se oko nas dešava i da težimo da svoj rad uredimo tako, da se on harmonično učlani u našu okolinu, u naš životni položaj. Sledeće je uređenje našeg čulnog života. 
Treba živeti shodno u prirodi i duhu. Ne nagliti, a ne biti ni spor. Negu zdravlja, i uopšte sve navike udesiti sebi tako, da je posledica harmoničan život. Sledeći proces se odnosi na naše težnje i motive. Treba ispitivati svoje sposobnosti, svoje mogućnosti i ponašanje u smislu saznavanja sebe. Ništa ne činiti što je izvan naših snaga; ali ništa i ne propuštati, što je u našoj moći. Ne treba se uklapati prosto bez misli kao neki točak u ljudski mehanizam, nego nastoji da se razume ono što je pred nama, da bi nam pogled bio izvan svakidašnjice i njenih stereotipa.
- Ti razvi celu filozofiju. Prekide ga Vojkan. Ali da znaš da si u pravu. Stvarno je tako. U svakom slučaju, čakre ili ne, ovo su dobri saveti za svkodnevni život. Imali još?
- Da. Sledeći je proces – nastavi Toša - u nastojanju da se od života što više nauči. Ništa ne treba da prođe pored nas što nam ne daje povoda da sakupimo iskustvo korisno za život. Ako i učinimo nešto neispravno i nesavršeno, onda će to biti samo povod da slično, docnije učinimo ispravno ili savršeno. Ništa ne raditi bez pogleda unatrag na doživljaje koji nam mogu biti od pomoći prilikom donošenja odluka. I poslednji savet je da treba ponekad uperiti pogled i u svoju unutrašnjost. Moramo da uronimo u sebe, da se brižljivo posavetujemo sa sobom, da obrazuje i ispitamo svoja životna načela, da u mislima izvršimo smotru svojih znanja, da procenimo svoje dužnosti, da razmislimo o sadržaju i cilju života i tako dalje. Takvim vežbama postajemo sve savršeniji i savršeniji, jer od takvih vežbi zavisi obrazovanje dara vidovitosti. Ko neistinito misli ili govori, ubija nešto u klici šesnestolisnog lotosovog cveta. Istinoljubivost, iskrenost, poštenje jesu u ovom odnosu gradilačke snage, a lažljivost neiskrenost, nepostenje jesu razarajuće snage, i mora se znati, da se ovde ne radi samo o "dobroj nameri", nego o stvarnom delu.
- Stvarno lepo rečeno. Nego šta ono reče, čemu „služi“ ta čakra? Upita Vojkan.
- Duhovni organ, koji se nalazi u blizini grkljana omogućuje nam da sagledamo način mišljenja koji ima neka druga duša, dalje da spoznamo zakone po kojima se dešava neka prirodna pojava, i to se sve pojavljuju za šesnaestolisni lotosov cvet u likovima.
- Čekaj to mi je nešto poznato. Zar nismo o tome pričali u vezi potentizacije i onom svetlosnom procesoru? Ono kada se sagleda suština svega i svi pojmovi dobijaju neki oblik, i oni koji su krajnje apstraktni. Sećaš li se?
- Svakako. Samo to nisu kruta, mirna uobličenja, nego pokretni oblici ispunjeni životom. Vidoviti, kod koga se razvije to čulo može za svaki način mišljenja, za svaki prirodni zakon, da navede oblik u kome se on izražava. Jedna osvetnička misao, na primer, odeva se u streli sličnu zupčastu figuru, jedna dobronamerna misao često u liku cveta koji se otvara i tako dalje. Odredjene misli, pune smisla, su po pravilu simetrično obrazovane, nejasni pojmovi imaju naborane konture.
- Znam, ali podseti me kako se to beše uklapa u tvoju priču o potentizaciji? Prekide ga Vojkan.
- Da, sećam se. Sanjao sam to pa sam vam posle prepričavao. Bilo je to davno. U snu mi je sve bilo jasnije i razumljivije, ali sam posle pobrkao i zaboravio dosta. u snu, sve dobija neki oblik. Nema apstraktnih pojmova kao na javi. Svaka misao. Reč. Jednostavno sve dobija neku formu. Ljubav, mržnja, bol,.. sve ima neki trodimenzionalni izgled. Čak i sama potentizacija koja sve prožima i povezuje. Zamisli jednu ogromnu slagalicu. Znaš one dečije slagalice od kartona različitih oblika sa nekom slikom sa jedne strane. Sad je zamisli, ali trodimenzionalnu. I još, da oblici unutar nje, koji predstavljaju pojmove i ideje, nisu uklopljeni jedan u drugoga već da ima nekog prostora među njima, a koji popunjava potentizacija raznih oblika i boja. Međusobno prepletene i uvijene potentizacije povezuju razne pomove (oblike) i ovi od njih rastu ili se smanjuju ili se menjaju u svoje suprotnosti. Nisam ti rekao da je slagalica sva u pokretu i nekako uljasta, sjajna. Sve se pokreće usled mnogobrojnih veza ili svih oblika. Samo nisu to veze kao trake već oblici koji popunjavaju šupljine.
- Znači tebi je razvijena ta čakra u blizini grkljana, taj šesnestolisni lotusov cvet, omogućio da stvari vidiš na taj način. Rekao bih čak pravi način, mada je on za druge skroz čudan.
- I meni je u početku bilo čudno. Moram to priznati. Odgovori Toša.
- Ipak... ako potentizaciju gledamo kao "zatvorenu formu", oznaku za projekciju misli-želje kako bi onda mogli dovesti u relaciju sa pojmom uroka? Upita Voja.
- Urok bi tada bio samo jedna od najpoznatijih varijacija.
- U tom slucaju, potentizaciju smatramo kao osnovni element jednog od bazičnih vodova komunikacije sa Višim nivoom. Ali šta je onda sa "Agendom" te komunikacije? Algoritmom? "Smislom"? Planom? Kako da to nazovemo?
- U tom, naizgled, haosu, mora postojati red! I ima ga! – Odgpvpri Toša i nastavi - Samo što je mnogo visoko... Toliko visoko da, kako i sam reče, mora se naći neki od "nekonvencionalnih" puteva ka njemu... Ili onaj jedan jedini konvencionalni... Izgleda mi kao da je Naš Svevišnji postavio ovo uredjenje da bi "zaštitio" sebi Bliže od nas Njemu daljih... ali ne zato što nas manje voli... baš naprotiv! Zato što smo za Njega kao Slepa Deca koju ako pustiš na drum mogu zalutati ili poginuti... Ljubav-Vera-Nada...
- Gde je naša misao koja stvara potentizaciju? Upita Vojkan.
- Mi smo neko ko - kako si rekao - stvara te veze, ali ih i remeti. Pazi tu kad kažemo mi, ili nas, kad misliš na pojedinog čoveka, moraš da razložiš neke stvari. U odnosu na potentizaciju moraš razlikovati telo od duha i duše. Nikako nije isto. Ili da bude prostije, jednostavno treba razlikovati telo od misli, a pod ovo drugo spadaju sva ona tri druga dela – astralno telo, etersko telo i JA. Ali materijalno (zemaljko) telo je tu kao neki nosilac, za potentizaciju su bitne misli. Energija misli. Opet mi nedostaju reči. Da bi se vodile ove rasprave potrebno je prvo utvrditi jezičke polazne osnove i definisati šta se pod kojim pojmom podrazumeva. Ovo je sve ipak novo. Dakle, sve to radi naša energija misli. I mi smo u svemu tome. I tu u toj slagalici i u potentizaciji, u svemu. Ali ne zaboravi da je i naše telo tako sačinjeno. Toša poče da se smeje. Sve je jedna slagalica - nastavi - teško je opisati rečima.
Drugi deo možete pogledati OVDE