-Aktivizam
Aktivizam je planirano ponašanje da bi se postigli politichki ili socijalni ciljevi kroz aktivnosti kakve su: podizanje svesti, vođenje kampanja, proizvodnja i delenje propagandnog materijala, stvaranje koalicija, stvaranje publiciteta kao i preduzimanje razlichitih akcija u cilju stvaranja socijalnih promena. Rad u zajednici narochito stimuliše razvoj svih oblika aktivizma koji utichu na poboljšanje uslova života, posebno za diskriminisanih grupa ili pojedinaca. Da bi aktivizam bio uspešan uslov je samoorganizovanje grupa.
-Aktivista
Aktivista je pojedinac koji se bavi aktivizmom i chije akcije za cilj imaju socijalnu promenu. Veoma chesto "uloga aktiviste" znachi i odbacivanje objektivnog ili neutralnog stanovištva u cilju preduzimanja akcija u korist pojedinca ili grupe koju zastupa.
primedbe autora:
Kada je zaštita prava i dobrobit životinja u pitanju, mnogi sebe pogrešno smatraju aktivistima i to donosi više štete nego koristi, a ovo narochito hranitelji životinja. Iako su svakodnevno u "aktivnostima" brige oko životinja, to zapravo nema veze sa aktivizmom, a kažem da "donosi štete" jer su ti ljudi obično neinformisani o materiji ili poluinformisani, nemaju prave informacije ili chak ne žele da se informišu, a isto tako ne smeju stvarati publicitet jer imaju iza sebe životinje o kojima brinu. Ovo ne treba shvatiti kao negativno već kao sugestiju da počnu da se koncentrišu na ono što najbolje rade jer je hraniteljstvo jedan od bitnih segmenata dobrobiti životinja.
-Animal Welfare
Briga za životinje prefiks koji u nazivu nose mnoge organizacije
-Animal liberation(front)
Sloboda za životinje "Animal liberation front" jedna od najagresivnijih organizacija poznata po svom radikalizmu i akcijama spašavanja koje su često na ivici zakona.
-ARC (Animal Rescue Centar)
Naša NVO (pogledaj pod "Društva za zaštitu životinja") koja deluje par godina unazad, pod okriljem gospođe Ketrin Lauder supruge kanadskog ambasadora koja je u mnogome olakšala rad ovim mladim devojkama. Arc uglavnom radi na udomljavanju životinja koje su raspoređene po domovima volontera, kao i u rezidenciji kanadskog ambasadora. Od ove godine šire aktivnosti, imaju svoj štand na kojem udomljavaju pse i machke u Knez Mihajlovoj ulici.
-ARKA
Društvo za zaštitu i dobrobit životinja iz Novog Sada jedno od najstarijih u Srbiji , a od 2004. godine osnovana i ARKA BiH sa sedištem u Brchkom. Predsednica Društva Branka Paško, do skoro je PR bila Jelena Tinska. Društvo na Fruškoj Gori pod svojim okriljem ima rehabilitacioni centar za medvede jedini tog tipa u Srbiji u koji se smeštaju medvedi oduzeti od Roma, kao i povređeni medvedi iz divljine, dok u Brchkom ima azil za pse sa kapacitetom od 200 pasa, kao i Info centar pri azilu, čiji je rad trenutno pod kontrolom vlasti Opštinskih Brchko distrikta. Veoma aktivno u prošlosti, u Vojvodini važi za "jedino udruženje", bar jedino afirmisano, a zaslugom ARKE i lichnim angažovanjem Branke Paško 1979.g. privremeno je zatvorena kafilerija u Ovchi, no kasnije društvo prestaje sa vecim aktivnostima u Srbiji, orijentiše se na BiH.
-Azil
Sklonište, utochište, prihvatilište za pse i machke. U Srbiji ima tek nekoliko registrovanih azila za pse i to uglavnom u privatnom vlasništvu, društvenih skoro da i nema, a u Beogradu je pre par meseci postavljen kamen temeljac za izgradnju prvog gradskog azila na SO Chukarica. Azil bi trebao da bude prihvatni , protochni centar za životinje nad kojima bi bila izvršena trijaža, nakon koje bi išle na udomljenje ili bi bile vracene na prvobitno stanište dok bi samo stare i iznemogle životinje ostajale u azilu. Kod nas se kafilerije pogrešno nazivaju "azilima" i mnogi ljudi ne znaju da kada pozovu dežurni telefon i prijave povređenog psa taj pas ne ide na lechenje vec pravo u smrt. Isti je sluchaj i sa štencima. Za razliku od ovih privatni azili kod nas građeni su ( uglavnom) bez plana i projekta- na mah! Retki su potpuno legalni registrovani azili, a za većinu važi sledece:
1. Imaju veci broj životinja nego što su predviđeni kapaciteti
2. Protok životinja je ravan nuli, tj životinje se ne udomljavaju
3. Nema nikakvog plana ni kriterijuma po kojima se primaju životinje
4. Retko se i prime nove, uglavnom su to životinje koje su od otvaranja azila tu
5. Teško pronalaze radnu snagu za azil
6. Nema volontera koji bi pomagali oko životinja ili animirali ljude na pomoc azilu.
7. Nema donacija ili tek po neka pojedinacna, uglavnom se izdržavaju iz sopstvenih izvora
8. Životinje su neobeležene , postoji reprodukcija unutar azila
9. Haraju zarazne bolesti kao što su štenecak i machija kuga
Moram priznati da je u nekolicini registrovanih azila situacija malo bolja od gore opisanog.
Registrovani azili (nepotpun spisak) :
- Azil Društva za zaštitu životinja Niš - Jelena Kostic
- Azil "Prijatelj" Društva "Epar"- Slavice Mazak Bešlic
- Azil "ARKA" Banoštar , Fruška Gora- Branka Paško "ARKA"
- Azil "Oaza" Avala - Srecko Radojchic
- Azil "Riska" Beograd - Zlata Korijenic-"Help Animals"
- Azil "Đurđevo" - Monike Brukner u Đurđevu, Vojvodina
- Azil u Budisavi - Zorica Damjanovic - ispred "Inicijative E17"
- Azil "Srecko" u Negotinu- Slađana Radojchic- "Srecko"
Neki od neregistrovanih azila kojih je daleko veci broj:
- Azil "Respecta" Društva "Firby" u Surchinu - Elena Lenard
- Azil "baka Kace" u Ovchi po pokroviteljstvom "S.O.S. Animals" Gorana i Kristine Paskaljevic
- Azil "Zoovita" u Batajnici- Dejan Nikolic Maraton
- Azil na Avali- Rada "Inicijativa E17"
- Azil za machke "Zenka"- Ljubica Landeka
- Azil u Novoj Pazovi "Kej"- Pera Đorđevic
primedbe autora:
Situacija u azilima je takva da ih vode osobe registrovane kao "Društva" i otuda deo haosa u ovoj oblasti aktivizma kod nas i to su "Društva" sastavljena najcešce od jednog chlana. Registrovani azili i pored donacija koje dobijaju ipak imaju problem novca, a ovi ostali tek sastavljaju kraj sa krajem sem nekih koji se finansiraju vlastitim sredstvima.Treba izuzeti "Risku" Zlate Korijenic koja pored svojih pozamašnih sredstava ima stalne donacije od "Zeptera"- Madlen Zepter idr ( ne smem ih "otkrivati" jer je to najveca tajna), Kao i "Epar" koji je pod pokroviteljstvom OIPE te ima donacije od Italijana. Svi su oni taoci svojih životinja. Ima i tu onih sa potencijalom kao što su gospođe Zlata i Slavica koje mnogo pišu, imaju kontakte sa inostranstvom, znaju da rade ono što rade i poznaju materiju, ali ni one ne mogu da postignu sve. Slavica Mazlak Bešlic doduše i radi transparentne stvari, uz pomoc Mreže nezavisnih aktivista Srbije i nekih od Udruženja, pokretach je mnogih akcija, podnosilac velikog broja prijava, pisac peticija.
Nažalost, specifichno za zemlju Srbiju, narochito u grupama obespravljenih, diskriminisanih na svakom koraku, nema sloge ni među nama. Vlada iznenađujuce jaka sujeta i sukob lichnosti, a svi izgleda zaboravljaju da to pogađa samo one zbog kojih smo tu - Životinje!
Kako poboljšati uslove u azilima?
Ne možemo još uvek pomišljati na savremene modele malih prihvatilišta, ali bi mogli poboljšati uslove vec postojecih, chak i da zanemarimo saradnju i solidarnost koji bi zapravo trebali biti prvi preduslov. Azili ne bi trebali biti "Društva" od jednog chlana, vec bi vlasnici trebali da se bave onim što su izabrali da rade, što znachi iskljuchivo životinjama u azilu, donacijama eventualno, a drugi chlanovi ( koje ce uchlaniti) bi na sebe preuzeli deo obaveza. Azilima nedostaju:
1. Animatori koji bi animirali decu da volontiraju u azilu, jednostavno se družeci sa psima, kao i druge posetioce azila
2. Volonteri za rad u azilu koji bi pored pomoci u samom radu, brinuli o psima, družili se sa njima, poklanjali im pažnju i pomazili ih, ono što tim mukicama najviše nedostaje
3. Aktivisti1. koji bi radili na udomljavanju životinja, volonteri koji bi stajali na stalnim štandovima
3.2. Oni koji bi radili na marketingu i prikupljanju priloga
4. Studenti veterine i tehničari koji bi besplatno pružali svoje usluge i ujedno imali ochiglednu nastavu.
Objavio
napušteni Srbije u 04:57 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (4) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (4) | Pošalji komentar