Fajl je kolekcija podataka. 

Fajl moze biti program koji kreirate, tekst koji ste

napisali, podatak koji ste dobili, ili device koji koristite. 

Komande, stampaci, 

terminali i aplikacije programa...svi su smesteni u fajlovima. Ovo omogucava 

korisnicima da pristupe razlicitim elementima sistema na jednak nacin i pruza 

operativnom sistemu odlicnu fleksibilnost. Fajlovi se koriste za sve ulaze i 

izlaze informacija u ovom operativnom sistemu. Ovo standardizuje pristup i 

hardveru i softveru.Ulazi se javljaju kada je sadrzaj fajlova izmenjen ili 

prepisan, dok se izlazi pojavljuju kada je sadrzaj jednog fajla cita ili prenosi

do drugog fajla. Na pr: da bi kopirali hardcopy ispis tekstualnog fajla, sistem 

cita informacije sa tekstualnog fajla i pise podatke fajlu igrajuci ulogu stampaca.

Kolekcije fajlova su smesteni u direktorijumima. Ove kolekcije fajlova se cesto 

odnose jedne na druge i smestaju se u strukturu direktorijuma drzeci se organizovane.

Postoji mnogo nacina kreiranja,upotrebe i manipulisanja fajlova. Vazno je 

napomenuti  da postoji tri tipa fajlova :

  1. Regular Stores data ( Regularni fajlovi ) - Tekstualni, binarni, izvrsni.

 2. directory (direktorijum) - Koristi informacije iskoriscene za pristup drugim fajlovima

 3. special Defines ( Specijalni fajlovi) - a FIFO (first-in, first-out) fajl ili fizicki uredjaj.

Operativni sistem koristi mnoge varijacije ovih osnovnih tipova.

Najcesce se koriste regularni (pravilni) fajlovi. Kada rec obradjuje program 

upotrebljen da kreira dokument, i program i dokument su sadrzani u regularnim fajlovima. 

Regularni programi sadrze bilo tekst ili binarnu informaciju. 

Tekstualni fajl je citljiv od strane usera. 

Binarni fajlovi su citljivi od strane racunara.

Binarni fajlovi mogu biti izvrsni fajlovi koji upucuju sistem da izvrse

posao. Komande shell skripte i drugi programi su smesteni u izvrsne datoteke.

Direktorijumi sadrze informacije koje su neophodne sistemu da bi pristupio svim 

tipovima fajlova ali oni ne sadrze stvarne podatke fajlova. Kao rezultat toga 

direktorijumi zauzimaju manje prostora nego regularni fajlovi i pruzaju 

fajl-sistem strukturnu fleksibilnost i dubinu.

Svaki ulaz direktorijuma predstavlja

bilo fajl ili poddirektorijum i sadrzi naziv fajlovog i-node 

(index node reference) 

broja. Taj i-node broj predstavlja jedinstven i-node koji opisuje lokaciju podataka 

grupisnih sa fajlovima. Direktorijumi su kreirani i kontrolisani putem razlicitog 

seta komandi. Specijalni fajlovi definisu uredjaje za sistemske i temp fajlove 

kreirane procesima. Postoji tri osnovna tipa specijalnih fajlova: FIFO (first-in, 

first-out), block, and character. FIFO fajlovi su takodje nazivaju "pipes". Ti 

fajlovi su kreirani putem jednog procesa da bi ptivremeno dozvolili komunikaciju

sa drugim procesom. Ovi fajlovi prestaju da postoje kada se prvi proces okonca. 

Block i character fajlovi definisu uredjaje. Svaki fajl sadrzi komplet dozvola 

( tj. nacine pristupa ) koji odlucuju ko moze citati, menjati ili izvrsavati fajl.

Naziv svakog fajla mora biti jedinstven u okviru direktorijuma gde je smesten. 

Ovo obezbedjuje da fajlovi takodje imaju jedinstvene nazive putanje u sistemu 

fajla. Kod dodeljivanja naziva fajlu mora se obratiti paznja na sledece:

Duzina naziva fajla moze iznositi maksimalno 255 karaktera i moze sadrzati slova,

brojeve...Imena fajlova trebali bi da budu opisni sto je vise moguce. Odredjeni 

karakteri imaju secificno znacenje za operativni sistem i treba da se izbegavaju 

prilikom davanja naziva fajlovima. To su sledeci simboli:

/ \ " ' * ; - ? [ ] ( ) ~ ! $ { } < > # @ & | 

Naziv fajla je skriven od normalnog listinga direktorijuma ukoliko pocinje sa . 

(tj. tackom). Ukoliko su odredjeni nazivi fajlova uneti sa oznakom -a, u tom 

slucaju se skriveni fajlovi izlistavaju zajedno sa regularni fajlovima i 

direktorijumima. Postoji mogucnost i kreiranja precice do sistemskih foldera, tj.

postoji mogucnost kreiranja njihovih precica na desktopu i strat meniju. Za to 

je potrebno pronaci u registry sledece:

HKEY_CLASSES_ROOT\CLSID i kreirati sledece kljuceve i vrednosti:

Za Dial Up Networking

Dial-Up Networking.{992CFFA0-F557-101A-88EC-00DD010CCC48} 

Za Printers

Printers.{2227A280-3AEA-1069-A2DE-08002B30309D} 

Za Control Panel

Control Panel.{21EC2020-3AEA-1069-A2DD-08002B30309D} 

My Computer

My Computer.{20D04FE0-3AEA-1069-A2D8-08002B30309D} 

Za Network Neighborhood

Network Neighborhood.{208D2C60-3AEA-1069-A2D7-08002B30309D} 

Za Inbox

InBox.{00020D75-0000-0000-C000-000000000046} 

Za Recycle Bin

Recycle Bin.{645FF040-5081-101B-9F08-00AA002F954E} 

- Cak i kada podesimo u win-u da nam se prikazuju sve extenzije fajlova, i dalje

postoje one koje su i dalje skrivene. To znaci da su potencijalni opasni fajlovi

"maskirani" i prikazuju se kao bezbedni fajlovi.Ti opasni fajlovi izgledaju kao 

bezbedni, medjutim kad ih otvorimo shvatimo da su to ustvari opsni fajlovi, a 

neprikazana extenzija ih je zamaskirala da ne bismo ih prokuzili kao opasne. Na 

primer: Fajl "m4rk0.txt" fajl je tako prikazan u exploreru, medjutim kasnije 

utvrdimo da je to ustvari "m4rk0.txt.shs" fajl, medjutim sve dok je ovo ".shs" 

skriveno, nemoguce je reci da je to izdvojeno upravo iz tog obicnog txt fajla.

I tako korisnik dodje i otvori taj .txt fajl ocekujuci normalno da ce videti 

tekst, kad ono cvrc ;), umesto teksta otvara se drugi tip fajla(ili scrap object) 

koji lako moze da osteti sistem.Da bismo resili ovakve potencijalne probleme sa 

hidden fajlovima i extenzijama neophodno je u registry pronaci value "NeverShowExt". 

Ukoliko ovaj value vec postoji to znaci da extenzije nece biti prikazane. 

Ukoliko zelite da vam se extenzije prikazuju jednostavno izbrisite ovaj value.

Odredjene hidden extenzije mogu da ukljucuju sledece:

Document Shortcut (.SHB)

HKEY_CLASSES_ROOT\DocShortcut] 

Internet Shortcut (.URL)

HKEY_CLASSES_ROOT\InternetShortcut 

File Shortcut (.LNK)

HKEY_CLASSES_ROOT\lnkfile 

DOS Shortcut (.PIF)

HKEY_CLASSES_ROOT\piffile 

Explorer Command (.SCF)

HKEY_CLASSES_ROOT\SHCmdFile 

Shell Scrap Object (.SHS)

HKEY_CLASSES_ROOT\ShellScrap 

Nakon svih podesavanja neophodno je restartovanti komp.