Evo , evo ustala sam.....

Pa dobro ! Idem , idem...

E , hajde oladi malčice ...

Zamolila bih svoju primadonu Od Savesti , da se malčice utiša...

Hajde pusti me da uživam u kafi ...

Hajde molim te !

Eto , sada si prizvala i Nervozu ...

Joj evo je i Pitalica Od Milion Pitanja...

Ooooo , ostavite me ....

Hajde iš.

Uh , pa ovo je neverovatno....

Cangr , beg , fiuuuu , doing – doing ...

Zuuuuum , beng , bla – bla ....

Šmrc – šmrc , brrrrr , deng....

 
Ma prestanite! Hoću da uživam!

Sećaš li se kada si mi kupio onu lizalicu , pa mi se ona toliko svidela da sam morala da odem i kupim još jednu. E pa baš tada , kada sam strčala niz stepenice i izletela na vrata , tada sam ugledala nešto najčudnije . Toliko je bilo čudno , da je čuđenje nestalo ostavljajući za sobom zanemeli osećaj pitanja. Šta je to?

Sećam se da su upravo tada počeli iz srca da blede svi oni slatkiši koje si mi poklanjao , ostajalo je samo sećanje i to kao opomena. Osećaj mi se ama baš nikako nije svideo , a nije mi se svidela ni ona lutalica što je kezila svoje zube na mene. Zaobišla sam to nešto naj čudnije , pokrila uši i obraze kragnom od jakne , polako , sasvim polako profunjala se pored lutalice i – NJA ! – štrafta. Kada sam zašla iza ćoška , bledo sam gledala niz ulicu i pitala se a kuda sam to ja pošla . Okretala sam se oko sebe i ništa , jednostavno nisam mogla da se setim šta me je to navelo da sa osmehom na licu izletim iz zgrade.

Pošto je napolju bilo prijatno , odlučila sam da prošetam. Onda sam ugledala neku gospođu koja mi je tako poznato delovala , ali neznam odakle. U levom oku držala je zarobljenu suzu .

Prišla mi je , njene plave oči su me plašile , njen pogled je izazivao u meni isti  osećaj kao kada se pogledam izjutra u ogledalo.

Jeza mi je protrčala kičmom, gospođina zarobljena suza me je na trenutak zaslepela svojim bljeskom.

Pogledala me je i razvukla lice u osmeh , na desnoj ruci je imala crnu čipkanu rukavicu a na levoj obmotan sloj kaučuka . Pomazila me je levom , nisam osetila grebuckanje po licu iako sam to očekivala , kao da kaučuka nije ni bilo oko njene ruke.

Primakla se i šapnula mi :

-          TU SUZU ĆU ČUVATI VEČNO , OBEĆAVAM TI . SVE DRUGE SAM PROLILA , ALI OVU NIKOME NEDAM. ONA JE MOJE POSLEDNJE ČEDO. NEBOJ SE , NIKOM JE NEDAM...

Ok , sada sam bila više nego zbunjena. Naglo sam se okrenula i dojurila do naše zgrade. Stvorila se u trenu do naših vrata i uletela unutra. Pružio si mi još jedan slatkiš. Tada sam te poglaedala i rekla :

-          HVALA . SADA BI MI PRIJAO GREJFRUT

Ostala sam zatečena , pa ja čak i nevolim goko, niti da išta gorči. Ti si se okrenuo i naljutio.

    Sinoc se nebo raspuklo na million delova , rasulo nad mojim snovima . Munje su sevale I plesale u tamnoj noci , osvetljavale su zaspali grad . Tutnjalo je I treskalo , vetar je savijao grane I rushio saksije sa terasa . Meni , ni jedna saksija nije pala , dobro je . Chak mi ni krov nije prokishnjavao , dobro je.

   Lezala sam nepomichno u krevetu I slushala dobovanje kishe po prozoru . Kako zivim u potkrovlju , a krevet mi je tachno naspram prozora , mogla sam jasno videti gnev neba . Delovalo je zastrashujuce , a opet je na neki nachin opushtalo.

Nisam bila sasvim sigurna  da li me je probudilo nevreme ili san koji sam usnila. Srce mi je lupalo jako I suze su lile u potocima , bash kao shto su se krupne kapi kishe slivale niz moj prozor. Htela sam se pomeriti , ali jednostavno ni jedan deo mog tela nije me slushao.Neshato me je chvrsto drzalo prikucanu za krevet. Shvatila sam da se ne vredi boriti. Plakala sam I chekala da prodje .

    Neverovatni prasak , cepanje neba , krevet mi se zatresao kao da se nalazim na uzburkanim talasima okeana . Grom je udario u moju zgradu , posle praska se dugo chulo neko shushtanje , naj verovatnije je to shushtanje bilo samo u mojoj glavi. Suze su stale , tuzna sam I dalje. Svi oko mene ochekuju da se pochnem smeshiti , a tuzna sam jako. Suze se slivaju ponovo , zatvaram ochi , sutra cu nacrtati osmeh na licu . Koristicu vodootporne boje , da kisha ne spere oslikanu srecu sa mog lica , ne zelim nikog da razocharam. Zaspala sam , u srcu je osecaj nezeljenog kraja koji ce se protezati josh dugo , obavijajuci moju dushu nesnosnim bolom.

   Nevreme josh uvek nije proshlo , idem da uchim.

I tako kada vreme prodje , I ostavi za sobom samo svezanj pitanja koja se nocima pretvaraju u snove prepune znoja.

 I kada se radujesh sa tugom u srcu .

Pozdravljash leto sa osmehom na licu , a onda krishom u tami plachesh.

Onda kada uspesh da ispunish ochekivanja , da zavrshish zapocheto , a zatim se  zapitash – Zashto?

Kada nemash razloga za tugom , a boli te sve jache.

Zashto plakati kad su ti vec davno objasnili da morash samoziv biti , da nisu bitni drugi ljudi , da samo napred u buducnost treba gledati ?

Ali ti plachesh I boli , usamljen si I omcha ti se oko vrata steze.

Nemash kome reci , a da te ne gleda bledo.

Tada dushu svoju sklupchash , stegnesh je jako , podignesh glavu I odglumish snagu.

Jecaje pritajish , suze sakrivash u kosi I nabacish osmeh .

I onda cutish dok ne pukne jako…..

-“A pitao sam se gde si se sakrila.

Nije te bilo vishe od osam decenija , ipak sam te svakog jutra chekao.

Znao sam da docicesh , da me zaboraviti necesh.

Ali opet,

Ova moja dusha prosta , tugovala je svakog povecherija kad bih shvatio da nisi doshla.

Tvoja lepota je I dalje nezamenjiva , zivot u tvom pogledu nije utihnuo I ritam tvog srca I dalje pesmu andjela poje.

Eh , shto li ti je tako dugo trebalo , voleo bih da si se ranije vratila .

Ali nema veze sada si tu.

 Drago mi je da me vid I dalje sluzi , jer srce bi mi prepuklo kada ne bih mogao da vidim lepotu tvoju .

 Vidish li ono drvo pokraj kuce , onu japansku breskvu ?

 E to drvo zasadih tu nebili cvetalo I radjalo u tvoju chast . Ne bili te privukao da mi se vratish . Eh , sad znam da nisi doshla zbog slasti ploda drveta moga. Shto mi nekako I drago , jer znam da doshla si zbog mene.

Tvoji dodiri su I dalje tako topli I opijaju poput rujna vina. Cutish ne prichash.

I nemorash , bitno je da si tu.

Sa tog drveta koje tako milo sada gledash , sa tim blazenim smeshkom na licu , e pa nisam ni jedan plod ubrao.

Deca iz komshiluka se slade ovim raskoshnim i sochnim breskvama.

A onaj potok shto izvire ispod plavog kamena , taj potok sam ja ovde doveo , da bi te svojom bistrinom dozvao.

Mislio sam da cesh pozeleti da se ogledash u njegovoj svezini i zapojesh pesmu, istu onu pesmu koju si mi zapevala na dan mog rodjenja.

Sanjao sam te nocima i chekao jutrima.

Bolno kucashe srce moje svih ovih godina .

Zivot je prolazio kraj mene , a ja sam chekao I chekao ….

Chekao tebe , jedino savrshenstvo .

Nisam mogao prihvatiti nishta shto manje je od tvoje velichanstvenosti .

A na ovom svetu i ovom mom zivotu sve je tako mizerno naspram moci i lepote tvoje.

Dobro je doshla si…

A kuda si se denula , kuda si pobegla , shto ranije ne dodje…”

 
-“Letela sam i snove tkala , srecu ljudima krala , sne u zoru na param parchad razbijala , svojom lepotom ochi oslepljivala, tugovala kada bi neko u sitnicama uzivao , sladila se pohlepi.

Mazila druge poput tebe.Dochekivala ih na rodjenju , i ispracala na samrti .

Pevala im pesmu nedostiznu i ljubila usnama vrelim .”

-“O chemu ti to zborish ludo moja.”

-“Ah , ma zaboravi .

Nije to ono shto ja zelim raditi , ali tako mora biti.

A tako sam se nadala da cesh ti znati ziveti , a ne samo u chekanju zivotariti.

Sada je kasno , spremi se.

Doshla sam da  te vodim do tachke iz koje cesh se ponovo roditi.

I molim te kada sledeci put na rodjenju moju pesmu chujesh i moje lepote svestan budesh , ti je iskoristi kao zrak snage , a onda grabi shto vishe mozesh , zivi zivot i oseti sve te predivne sitice koje ja nikada dostici necu.

Zivi i srecan budi , jer samo cesh onda , kada ponovo po tebe dodjem , moci da josh jednom zadovoljan i srecan moju pesmu slushash.”

-“Ne shvatam , ali nije ni bitno unutar mene sve je tako prazno.

Ah , nema veze ti si tu.”

Starac zatvori ochi I izdahnu. Ona pusti suzu I zapeva pesmu prelepu poput svitanja zore , punu nade poput radjanja novog zivota.

-“Shvaticesh…”

By DreamyBanny