Dragi moj ?prijatelju?

Kako je osvanulo jutro u ovom chudnom nam gradicu Kuc-kuc-ko-je-da-je-videce-samo-jedno , tako pocheshe joshchudnije stvari da se dogadjaju .. Naime kada smo izashli ispred hotela ,prirodno ,  pogledasmo ka suncu nebi li ga pozdravili . Kad ono tamo medjutim , sunce ne beshe sunce onakvo kako ga mi ovde znamo , vec to beshe kugla ubudjalog zelea iz koga je isijavala neka svetlost .Kako vec I sam kontash taj sjaj je bila zamena pravom suncu , kazu da sluzi za otvaranje nove dimenzije u nashem vidu . Zovu ga Napadam-prvi-da-ti-nebi-bio-upravu, kako kazu ime mu nadenushe shest mudraca , pripadnici opshteprihvacene dogme kada-si-kriv-ti-udri-prvi , koja je ispisana na shesto shezdeset I shest strana knjige shto stoji na najvishem vrhu obliznje planine Gordo-tvrdim-popustiti-u-lazi-necu . Imali smo par sati do polaska I njih sam iskoristila za shetnju po ovome gradu . Kako bi mogao da slobodno shetash ulicama morao si prvo da na portirnici ostavish svoje oruzije.Da , da dobro chitash oruzije. Pitash se od kad ja to nosim oruzije . to sam se I ja pitala , ali mi chovek na portirnici objasni da ukoliko ne predam isto , da ce biti primorani da me zatvore u kulu koju nazivaju Tamo-gde-su-oni-shto-dvojne-kriterijume-nemaju. U toj kuli zatvaraju sve one koji imaju I najmanji sindrom prvi-je-uvek-kriv-a-shtacemo-sa-drugim,kazu da je to tezak oblik poremecaja osnovne ljucke osobine prvi-je-uvek-kriv-drugi-ne-postoji. Jati pristadoh da predam oruzije.

-“Dobro , dobro , samo mi recite kakvo ja to oruzije da predam? “

-“Kako kakvo ! Pa tu tvoju automatsku intuiciju , kristal za bistar pogled , granatu istinite chujnosti I tu prokletu digitalnu napravu selektivnog verovanja! Hajde , brzo , da ti ja ne presudim”

-“Aman choveche o chemu prichash , kako to da ti dam? E , jeste svi ludi.”

-“Ma ulazi u sobu za ogoljenje ljuckih normi I tolerancije u dvasmera brzooo! Necesh ti vishe nama ovde unositi zabunu , pa gde si chula dadrugi imaju pravo na osecanja , I da ono shto vazi za tebe vazi I za druge ili shta vec…Uh! Ne zbunjuj me , samo ja ovde imam osecanja I samo sam ja upravu i… i…. Ma ulazi bre!”

-“ Izvinite ne mogu vam to dati , to je deo mene “

-“Kako ne mozesh , ako kazem da dash ima da dash , sta bi ti htela da se i tvoje zelje poshtuju , pa poshtuju se i bez tih zlih naprava , samo shto ti sa njima to ne vidish , ti bi da ti se neko nadje kad ti je teshko I da se koriguje po tebi , pa to samo ti drugima smesh da chinish ali ne I drugi za tebe.Sta bre ti umishljash stvore jedan posesivni”

-“Cekajte, stanite o chemu vi to? U odnosu postoje dvoje , a ne samo jedan , ako cemo vec o tome.”

-“Ma slushaj bre ti , kozo jedna , shta ti mene gushish , shta god da kazesh ja ti kontriram I ja sam u pravu jer ja prvi napadam…”

-“Gospodine necu vam dati to shto zahtevate”

-“Onda cete biti prognani ! I to ovog momenta !”

        Izvedoshe me napolje I dovedoshe pred ogromnu chizmu koja je bila mehanizam za prognanstvo . Rekose mi da okrenem ledja ka mashineriji jer ona samo tako moze da funkcionishe posto joj direktan kontakt sa ochima smeta.Okrenu se ja I fijuuuu. Osetih samo neverovatnu kolichinu boli , ko da mi nekona zivo meso kida I solju posipa . I BUM! Tresnu ti ja na svoje sedishte u onom takozvanom autobusu . Svi su bili tu I ochigledo su chekali samo na mene.Vozach se grohotom nasmeja I reche mi kako sa glupa shto sam I pomislila da ikada mogu biti u pravu. Kresnu motor I odosmo.

       Recimo da sam shvatila tvoju poruku , ali ja I dalje prestati necu da tragam za putovanjem na kome ce mi se za promenu puniti baterije a ne ovako ludachki troshiti .Josh me tamo obelezishe kao onu shto nabija osecaj krivice , a ako se ne varam to osecanje se ne moze nametnuti osim ako ne postoji osnova za njega . I eto nastavlja se putovanje shto mi ga ti prijatelju moj priredi.

Do skorog pisanja tvoja Banny!