Budim se jutros , pomilova me sunce . Lagano i lenjo izvukoh se iz kreveta , htedoh da se osmehnem ali mi nije poshlo za rukom . Trebala bih da sam srecna zbog ovog predivnog dana , ali knedla i dalje u grlu stoji i grudi se stezu . Pristavih kafu i umesto da uzivam u njenom mirisu ja pustih suzu , jer mi zajedno vishe necemo ispijati istu .
    Ljubavi imam , ali tvoja mi beshe od vode i soli bitnija. Tvoje prijateljstvo ili bar to shto ga ja tako prozva. Kazesh da sam chudna i da ne shvatash zashto me boli kad okrenesh mi ledja . Govorish mi da ne zelish da mi ruku pruzish onda kada mi je naj teze , kazesh ti osecanja ne volish rechima da iskazujesh. A bilo je uredu dok sam ja bila kraj tebe , u tvojim trenutcima beznadja. Mozda ja previshe trazim , mozda sam zaista losha i naporna , a mozda si ti josh jedna od mnogih koji su tu samo kada njima to odgovara. Kudis li me iza ledja , kao shto si druge kudila predamnom ? Pitash li se kako sam i shta radism .
Kazesh da je moja tuga moj problem . Mozda ce jednom i mene ovako komplikovanu umeti neko da voli, mozda mi nece zamerati shto brinem i pazim da ne povredim , shto svoje stavljam na stranu da bi njegovo isposhtovala. A mozda sam ja nesposobana za neshto tako. Ali barem me on voli , ali boli shto on tugu koju ti proizazva mora da gleda i lechi.
Ovo je tuzno prolece.
 Promenila sam se . Gde je nestao moj osmeh?
 Izvinite sto ove prostore svojom tugom kvarim !
Grozno je kada se osetish iskorishcenom i odbachenom.
O kako bolestan , tekst!
Izvini te!