I tako kada vreme prodje , I ostavi za sobom samo svezanj pitanja koja se nocima pretvaraju u snove prepune znoja.

 I kada se radujesh sa tugom u srcu .

Pozdravljash leto sa osmehom na licu , a onda krishom u tami plachesh.

Onda kada uspesh da ispunish ochekivanja , da zavrshish zapocheto , a zatim se  zapitash – Zashto?

Kada nemash razloga za tugom , a boli te sve jache.

Zashto plakati kad su ti vec davno objasnili da morash samoziv biti , da nisu bitni drugi ljudi , da samo napred u buducnost treba gledati ?

Ali ti plachesh I boli , usamljen si I omcha ti se oko vrata steze.

Nemash kome reci , a da te ne gleda bledo.

Tada dushu svoju sklupchash , stegnesh je jako , podignesh glavu I odglumish snagu.

Jecaje pritajish , suze sakrivash u kosi I nabacish osmeh .

I onda cutish dok ne pukne jako…..