Jednostavno uzmem kutiju cigareta , ritualno izvuchem jednu I prinesem ustima. Kresnem upaljach I prinesem ga ispod cigarete , ali tako da se cigareta ne dodiruje sa plamenom. Povuchem I posmatram toplotu koja u tom momentu pochinje da pali cigaru I ja uvlachim onaj prvi dim, odvojim cigaru od ustiju zadrzim dim par sekundi u plucima I onda ga uz huktanj izduvam . U tom momentu izbacim iz sebe , makar na tren , sve shto me je do tog trenutka onako mrzovoljno klalo. Da , znam da pishem o ovome kao da je to preporuchljivo raditi poput recimo  unoshenja dva litra technosti dnevno , uredu priznajem nije to zdravo. Ali taj prvi dim, uh … Bash kao I onaj poslednji , onaj naj sladji…. Uostalom toliko je stvari oko nas koje nas sistematski ubijaju I izjedaju da su cigarete postale jedna od manjih pretnji. Ili se ja to mozda teshim. Nije ni bitno.

      Posmatram dim koji kroji naj neverovatnije predstave , svaka cigareta ispricha novu prichu . Nekada je to gnevni ples ranjenog leptira , nekada su to ljubavnici koji u etru ishchezavaju vodeci strastveno ljubav , nekada je samo lakoca odlazenja . Uzivam u cigareti I gubim se u jednoj tachki koja se u sekundu pretvara u jedan potpuno novi svet. Misli se gube I na trenutak postaju glasne , a na trenutak utihnu I govore nerazumnim shapatom. Film se proektuje I dusha oseca zajedno samnom u samoci I dimom od cigarette. Volim da je tada tishina , volim da oslushnem disanje prirode I stvari koje su tako dugo u mom zivotu. O koliko samo pricha moze isprichati svaka stvar u mojoj sobi. Ponekad se zadovoljno osmehnem , tek toliko da mi se pojave malene rupice u uglu usana , onda opet uvuchem josh jedan dim I naravno sledi gutljaj kafe. Chudno je to , a svi kazu da shteti . Uostalom to znam I sama , studiram biohemiju , svesna sam I naj “bezazlenijeg” procesa u nashem organizmu … Ali ipak , ah te cigarete….