Kao shto svaka pricha pochinje rechenicom koja bi trebala da nadoveze onu drugu , zajedno uoblichavajuci poentu koja je ponekad teshko dokuchiva , tako I trenutak vuche za sobom onaj drugi  chineci period.

         Trenutak je da zapochne dan I on za sobom otvori mesto josh jednom budjenju. Budjenju iz sna koji je mozda imao poruku , a mozda je bio I obichan slideshow slika bez posebnog reda. Ponovni udisaj jutra I zelja za sholjicom kafe. Chudan je to napitak , kafa. Svojim mirisom mami , jachinom I toplotom oznachava prvi pokret u razvoju novog dana ; blago savijena ruka u laktu pruza se napred , prsti se sakupljaju , zatim ruka ide unazad I malo navishe do nashih usana , prinoseci taj chudotvoran napitak. Sve ono shto se radi pre tog prvog znachajnog pokreta ruke , jeste samo mehaniika I neshto shto smo ucheni josh od malih nogu.

        Krevet je nenameshten , po stepenu izguzvanosti I vlaznosti postelje postajemo svesni koliko nam je zaista mira donela predhodna noc. Telo koje se budi . Lakoca znachi – dobro je , sve ce biti uredu ; grch u mishicima znachi – nadam se da nece biti toliko strashno. Tishina u stanu , odzvanjanje sopstvenih misli o zidove koji jedva chekaju svoju svezu porciju krecha. Zidovi su zuti , previshe cigareta , to nije dobro za zdravlje. U srcu nada za lepim I mirnim danom. Trenutak budjenja je povukao crtu koja se pretvara u duz koja ce se zavrshiti ponovnim snom.

       I ovako nekako pochinje ova pricha. Pricha o paleti osecanja , nadi I shchekivanja u trenutcima kada ti samoca I gubitak lebde nad levim ramenom , hladeci tvoje vratne zile svojim ledenim zadahom. Svitaj dana I pricha je rodjena…..