| ||
Ukradena Zastava 128Ovo je navodno pravi ogas koji je pre nekoliko godina objavljen u nekim nasim novinama. Nekoliko drugova mi je pricalo a evo uspela sam da ga pronadjem na netu... Sto ne onu Vektru ili onog BMW-a od narko dilera iz ulaza do mene ? Kako ga samo upali, kad ga ja verglam po deset minuta ? Jel ti crkla guma ko meni prekljuce ? Jesi ukljucio grejanje kroz haubu, posto se sajla pokidala ? Dokle si stigao sa one tri litre u rezervoaru, nadam se do prve bandere, ruka ti se osusila ! Jel te zaustavio saobracajac sto nemas prednji desni zmigavac, nek ti polomi noge pendrekom! Jesi se naslusao muzike na onom jednom produvalom zvucniku, kasete se bas duuuugo vrte zimi, mozak ti kroz usi iscureo! Cigaru upali na auspuh posto nema upaljaca, k*** mi se napu***! Ispod desnog sedista imas dugme kojim mozes da prespojis bobinu, da ti ga ne bi ukrali, ukrali ti lesinu dabogda! Kad pada kisa ti stavi rukavice jer se skida ono crno sa volana, mutna te voda izbacila! Pazi da ti ne polome brisace (imas rezervne u gepeku). Kocnicu pritisni dvaput brzo, ili jednom al` do daske, ne bih zeleo da ne mozes da zakocis na vreme pred grotlom pakla i tamo goris dok ti 128 demona cereci iznutrice do kraja vecnosti ! Sto me mrzelo da stavim jastuce sa iglama i udicama na vozacevo sediste, bar bih postedeo svet tvog prokletog poroda, ziv se ucrvljao da se ne ucrvljas, gubom kaslj'o, krv ti se gnojila! Stic'e tebe kletva najstrasnija, gde pokrade postena coveka, kugom ti se seme zatrovalo, krvi pis'o, gnoja proljevao! P.S. Ako neko vidi krem zastavu 128 registracije BG-192-523 neka je polije benzinom i zapali. JareOvu pricu je ispricao decko cija je baba slusala pricu od svog kuma kome se sve to desilo. Desava se negde u Bosni. Covek je jednu noc, tacnije pred samo jutro, krenuo kuci vozeci bicikl. Na sredini puta je ugledao malo belo jare. Covek je sisao sa bicikla i krenuo da ga doziva. Uhvatio ga je i stavio sebi u krila, a zatim nastavio voznju. Usput je tepao jaretu, koje je posle svih lepih reci postajalo sve teze i teze. Odjednom se jare okrenu ka coveku i rece mu "Kome si ti to tepao? Ko je jare malo? Sad ces da vidis kome si to govorio." Covek je od straha poceo da brze okrece pedale, ali bicikla nije htela da krene. Kada je poslao pretesko da okrece pedale on je sisao. Jare je i dalje nesto pricalo, a onda je ucutalo kada se iz sela zacuo petao. Tada je jare reklo "Imas srece sto je onaj idiot zapevao inace bi video svog Boga". U tom trenutku je i nestalo. Covek je uzeo biciklu, potpuno polomljnenu. Kuci je stigao skroz pocupan, pocepan i prestravljen. Greskom MrtavOvu pricu sam procitala na jednom forumu. Decko je pricu cuo od svog dede koji mu je rekao da se to sigurno desilo i da celo selo zna za taj dogadjaj. Pricu mu je potvrdilo jos nekoliko ljudi iz sela. Jedan mestanin je umro. Samo sto je proslo bdenje, covek je pred svima ustao iz kovcega. Ljudi su se naravno zestoko uznemirili, a kada su se smirili covek je ispricao sta mu se desilo. Posle smrti je isao kroz neki tunel, a na kraju tunela ga je sacekao covek koji ga je poveo dalje. Dok su isli video je coveka kome je ruka bila u plamenu. Pitao je svog vodica zasto coveku gori ruka a on mu je objasnio da je to covek koji je tokom zivota tukao svoju majku pa je sada osudjen da pati. Zatim su sreli devojku kojoj je neprestano iz ociju tekla voda. Vodic mu je rekao da je to bila konobarica koja je gostima sipala vodu u pice. Sreli su dva psa koja su se klala, a vodic je rekao da su to braca koja su se u zivotu svadjala oko hrane i medja... Na kraju je covek dosao pred coveka sa ogromnom belom bradom koji je u rukama drzao debelu knjigu. On je zatim pogledao u knjigu i vodicu rekao nesto kao "Zasto ste njega doveli, njemu jos nije vreme, vratite ga brzo". On se tada probudio. Ipak, najzanimljivije je da su coveku rekli kada ce umreti - tacan mesec i godinu. On je to zapamtio i svima rekao. Umro je tacno kada su mu rekli, naravno prirodnom smrcu. Smrt stoperaOvu pricu mi je ispricao ortak, cuo je od svog oca, a prica se desava u caletovom rodnom selu. Ne znam koje je selo u pitanju, ali mislim da je u pitanju okolina Valjeva. U selu je umro covek i rodbina je naravno pocela pripreme za sahranu. Dvojica ljudi su otisli do najblizeg pogrebnog preduzeca i kupili sanduk, a kupili su jos dosta stvari koje su bile potrebne za sahranu. Sanduk su natovarili na kamion i krenuli ka selu. U putu ka selu pocela je da pada kisa. Dok su se vozili primetili su coveka koji stopira i naravno stali mu kako ne bi cevok cekao na kisi ko zna koliko jos dugo. Covek je posao u kabinu a oni su mu objasnili da nema mesta u kabini zbog stvari pa ako mu ne smeta da sedne pozadi. Upozorili su ga da je pozadi sanduk, kako se ne bi uplasio. Covek, posto nije bio plasljiv, zahvalio se ljudima i seo pozadi. Posto je kisa pocinjala sve jace da pada, a na kamionu nije bilo cirade, covek je otvorio sanduk i legao unutra. Nastavili su voznju i posle nekoliko kilometara ponovo su naisli na stopera. Ponovo su stali i objasnili coveku da moze jednino u prikolicu. Rekli su mu da je pozadi sanduk ali da ima vec jedan covek pozadi pa da mogu da pricaju. Stoper se popeo u prikolicu i seo. Posle nekoliko minuta, covek koji je lezao u sanduku je pomerio poklopac i upitao svog novog saputnika: - Prijatelju, jesmo li stigli? Covek se uplasio, skocio iz prikolice i poginuo. Devojcica U NociOva prica je iz Sremcice. Takodje, preuzeta negde sa neta... Devojka je krenula kuci oko 23h. Bila je kod druga pa je on izasao da je isprati... Kada se decko vracao kuci sa stanice, prolazio je kroz slabo osvetljenu ulicu. Sa jedne strane su bile kuce, a sa druge strane puta njive i livade... Dok je isao ulicom video je devojcicu od 5-6 godina. Devojcica je imala plavu kosu, vrtela se oko sebe, gledala u nebo i nesto mrmljala... Njemu je odmah bilo neobicno sta malo dete radi napolju samo i to jos skoro u ponoc. Prosao je pored nje, ali ga je i dalje zanimalo ko je ona jer je ranije nije video u komsiluku. Okrenuo se da je ponovo pogleda... Samo devojcica vise nije bila na ulici, vec u dvoristu jedne kuce. Ali, ograda i kapija su bile visoke oko 1,5m, svetla u kuci pogasena i nikoga nije bilo u dvoristu da je pusti unutra... Takodje, bila je na mestu koje je bilo prilicno udaljeno od mesta gde je stajala kada ju je decko prosao, tako da za to kratko vreme sigurno ne bi uspela da predje taj put. Decko se uplasio i ubrzao... Ipak, radoznalost ga je naterala da se ponovo okrene. Devojcica je ovog puta bila na drugoj strani ulice, na sredini jedne njive, dosta udaljene od dvorista. I dalje se vrtela u krug i gledala u nebo... Decko je nastavio jos brze da koraca a kada se okrenuo ponovo, devojcice vise nije bilo... Legenda iz ValjevaOvo sam procitala tek danas i extra mi zvuci... Neki su se isprepadali kada su procitali, ali meni je iskreno bilo smesno... Covek se sam vracao kuci i na jednoj livadi video je, obasjano mesecinom, malo jare. Malo se iznenadio, pomislio da se jare izgubilo, a onda poceo da ga zove, sigurno u nameri da ga odnese kuci... Cucao je tako i zvao jare "Dodji jare, dodji ovamo..." A onda se jare okrenulo, pogledalo ga pravo u oci i dubokim glasom reklo "Dodji ti ovamo!" Znaci, ja sam umrla od smeha... Ne znam za vas... Ovo se cesto pricaOvu legendu sam procitala na jednom forumu, nazalost ne znam koji je grad u pitanju. U pitanju je Vojvodina. Zena se vracala kuci kada je primetila da je prate 2 zene. Bile su to visoke zena, bledih duguljastih lica, potpuno iste - kao bliznakinje. Bile su obucene u duge mantile i sa sesirima. Zena je tada ubrzala i kada je stiglla u dvoriste okrenula se da vidi da li su i dalje iza nje. Kroz odskrinutu kapiju je videla da obe zene imaju kozije noge. Zena je bila ubedjena da su je pratile 2 smrti. Decko koji je napisao ovu legendu, ubrzo je cuo od druga slicnu pricu. Njemu je deda ispricao: Dok je vozio kasno nocu, zaustavile su ga 2 zene. Covek ih je primio u kola. Bile su obucene u duge mantile i sa sesirima. Dok su ulazile u kola primetio je da imaju kozije noge. Nije nista rekao, odvezao ih je do mesta gde su putovale i one su izasle. Kasnije, takodje na jednom forumu, devojka je ispricala iskustvo njene drugarice: Devojka se vozila kasno nocu sa roditeljima koji su bili na prednjim sedistima. Dok su putovali primetili su devojku, plavusu, u dugom crnom kaputu. Isla je pored puta, ali kao da je tesko hodala. Stali su da je pitaju da li joj je potrebna pomoc. Majka devojke, koja je sedela na suvozacevom sedistu, otvorila je vrata i krenula da nesto upita devojku. Osetila je udarac kopita u grudi, a devojka se okrenula ka njoj. Zena je kasnije ispricala da je njeno lice bilo izmedju ljudskog i kozijeg. Zena se, uplasena, proderala na muza da vozi dalje i on je odmah dodao gas, tako da nikada nisu saznali sta je to bilo. Prizivanje DuhovaOvo sam takodje procitala na jednom forumu. Prica je prilicno luda, procitajte... Devojci je ovo ispricala majka: Kada je bila mladja, odlucila je da sa najboljom drugaricom priziva duhove. Namestile su case, slova i sve kako su cule da treba. Odlucile su da dozivaju njenog dedu. U tom trenutku dok su one dozivale duha, u jednoj od susednih soba je spavala njena baba. Devojke su pocele sa prizivanje... Odjednom je u sobu uletela baba i pocela da vice da prestanu sa tim sto rade, iako zena nije ni znala sta je u pitanju. Uglavnom, kada su one prekinule, baba im je rekla da je sanjala san u kome joj se javio muz, deda kojeg su devojke dozivale, i rekao joj da ode i kaze da ga ostave na miru, da ga ne uznemiravaju vise. Baba se odmah probudila i dosla kod devojaka i prekinula ih. Legenda iz ApatinaOvo je prica iz sela pored Apatina. Desilo se da su jedno vreme bebe u selu masovno umirale. U selu je takodje ziveo covek za koga su svi govorili da je cudak i svi su ga se bojali. Jedne veceri, nekoliko puta su uspeli da povrate bebu koja se gusila. Majci bebe su zatim rekli da namaze bebi na grudi i vrat neko ulje koje se tada koristilo za kola i slicno... Zeleli su da saznaju sta se desavalo (kako, ne znam). Majka je to i uradila. To vece je beba ponovo pocela da se gusi, pokusali su da je spasu ali nisu uspeli. Iz nekog razloga, majka je izasla iz kuce i otisla kod tog cudaka. Kada je otvorio vrata, na brkovima je videla ulje koje je namazala bebi na telo... Legenda iz VojvodineOva legenda je iz Vojvodine, nazalost ne znam tacno mesto. Ljudi su govorili, pre nekih 8-9 godina, kako na pijaci vidjaju malu devojcicu. Devojcica ima belo lice i kosu (najverovatnije plavu kosu). Najvise se pojavljivala na pijaci, pa smatraju da je tu umrla. Takodje se veruje da je Nemackog porekla, jer su u tom kraju najvise ziveli Nemci, Jevreji i Grci. Devojcica se ponekad pojavljivala i u okolnim ulicama gde je pratila starije muskarce dok su se vracali kasno kuci. Dugo bi isla za njima, a onda odjednom nestala... Legenda iz Vojvodine - Od Alistera!Kao prvo, zahvaljujem se Alisteru na napisanoj legendi. Objavicu je onako kako je meni poslata... Evo ti jedna priča iz severa Vojvodine. Priču mi je ispričala majka posle smrti njenog oca. Priča počinje nekih 40 godina unazad. Elem kao i svi na selu u to vreme, moj deda je imao dva konja koje je obožavao. Dosta krupni, snažni muranski konji - Mirza i Liska. Nikada nije rekao odakle ih je nabavio. Svako jutro kada bi otišao u štalu zatekao bi čudan prizor. Grive na oba konja su bile upleten oko jednog struka slame i to na čudan način. Bez vezivanja, bez ičega da ih drži, stojale su tako upletene. Na dodir su se odmah rasplele i vlat slame bi pala na zemlju. I to se dešavalo svako jutro, godinama. Jedno veče se probudi on i pogleda u sat. Ponoć je prošla, napolju mesečina, sjajno skoro kao dan. Obuče se, izađe i zaputi se pravo u štalu. Kada je stigo da ulaza, zastao je uplašen. U štali su bile tri devojke oko kojih je blistala bela svetlost ( tako ih je on opisao). Jedna je držala jabuku koju je u tom trnutku davala konju dok su druge dve pravile pletenice od slame i grive. Kako je on zastao u dovratku tako su se i one okrenule prema njemu. Devojka koja je držala jabuku je samo pokazala prstom prema njemu. Nije čuo nikakav zuk ali je u mislima čuo: Odlazi!!!. To jutro ga je supruga zatekla obučenog u krevetu u nekoj vrsti transa. Nije mogao da govori niti da se pomera. Bio je i lekar koji nije znao šta se događa. Treći dan je ustao kao da se ništa nije desilo ali od tog momenta nikada posle 9 sati nije izlazio iz kuće. Inače ovu priču je ispričao mojoj majci par meseci pre svoje smrti. Inače, kada sam odlazio na raspust kod njih, strogo mi je bilo zabranjeno da izlazim iz kuće posle 9 sati uveče !!! Legenda iz ValjevaOvu pricu smo prepricavali jos kao klinci i to je jedna od retkih kojih se secam. Znam da je svako ko bi hteo da isprica neku legendu naseg grada pocinjao sa ovom pricom.
Jedan covek je odlucio da sagradi kucu i unajmio je nekoliko dobrih majstora koji su ubrzo dosli sa ekipom radnika i poceli gradnju. Majstori su dugo radili i u dogovoreno vreme su zavrsili kucu. Ali covek je iz nekog razloga odbio da im isplati ostatak novca... Majstori su sve pokusavali, ali on nije hteo da plati. Zbog toga je jedan do glavnih majstora otisao na obliznje groblje, izvukao ekser iz krsta koji je bio na grobu nekog deteta i zakucao ga u gredu na tavanu kuce. Majstori su zatim otisli i vise nisu trazili novac. Covek se ubrzo uselio u novu kucu. Ali od prve veceri, kada bi legao da spava, kasno nocu bi poceli da se cuju krici i plac deteta. Covek je pokusavao da se otarasi te pojave, ali mu nije uspevalo. Na kraju je odlucio da proda kucu. Kucu je kupio covek koji se tek doselio u grad. Isplatio je sav novac prethodnom valsniku i uselio se. Ali njegove muke tek tada pocinju. Svake veceri, kasno nocu, poceli bi plac i krici deteta. Covek je pretrazivao kucu, ali nista nije nasao. Na kraju je pokusao da razgovara sa starim vlasnikom, a posto ni to nije pomoglo, odlucio je da sazna sve o kuci. Posle duge potrage uspeo je da pronadje jednog majstora koji je radio na izgradnji, a on ga je uputio na glavnog majstora. Kada je glavni majstor cuo o cemu se radi, zatrazio je od novog valsnika da mu isplati novac koji mu duguje stari vlasnik za izgradnju. Covek je na kraju to i ucinio. Majstor je tada otisao na tavan, izvadio ekser i vratio ga na krst odakle je i uzet. Od te noci, prestali su krici i plac deteta. Legenda iz VojvodineJedna zena je stalno sanjala da umire na pruzi, smrskana pod vozom. Zato nikada nije ni prelazila obliznju prugu. Posto je imala ceste glavobolje, otisla je kod doktora koji je, posle pregleda, ustanovio da ima tumor na mozgu. Jednog dana dok se vracala od komsinice, resila je da predje prugu misleci da nema nikakve opasnosti. Ionako je vec umirala. Kada je stigla na prugu, pogledala je na obe strane - voza nije bilo. Nasmejala se i krenula preko pruge. Kasnije su pronasli njene ostatke pored pruge, unakazene od udarca voza. Samo sto voz tom prugom nije prolazio 20 godina... Kada mrtvi pozovu...U srpskom narodu postoji verovanje da kada sanjate neku osobu koja je umrla, a ta osoba vas zove po imenu u snu, niposto se ne smete odazvati. Ako se odazovete - umrecete! Veruje se da vas ta osoba zove na drugu stranu. |
O meni
Home
|
|
