Poštovani/poštovana,

Imamo čast da Vas obavestimo da 25 juna u 19 casova u Kući Ðure Jakšića u Beogradu na Skadarliji, održaće se promocija književnog sajta POEZIN.

Pesnici koji imaju pesme na Poezinu, moći će da pročitaju dve svoje pesme i kažu nešto o sebi.

Promociju će voditi pisac Tamara Lujak - LINK SAJTA T.L.

Učesnici promocije su Milan Mijatović, Milan B. Popović, Semir Behram kao i svi zainteresovani saradnici sajta Poezin.

 "Hoću da se preselim na pusto ostrvo, samo ja... Ne samo ja, to je glupo! Par mojih drugova i drugarica. Tamo nema škole, stalno sija Sunce... Kupanje, igranje. Hranili bi se plodovima koje tamo nađemo. Šta ima dalje? Čokolade, slatkiši... To je raj!"

Reče mi jedno dete, a ja samo zapisah. Setih se da sam pevala davno: "Ustajem pre sedam pa trčim u školu, a tamo časovi se nižu, kad se vratim kući sa prepunom torbom, novi zadaci mene stižu. A ja bih, ja bih da seee igraaam po polju što zanosno miriše..." Ne znam čija je pesma, nemam je  na nekom CD-u, ali imam je u glavi. Setih se da neću da odrastem, zbog tog deteta. Setih se da me nasmeje kad lupi nešto, kao što je:" Šta Vam je ljudi što ste tako sažvakani." 

Vidim, kako se vrpolji, izrasta polako i premotam film od pre par dana iz prodavnice. Video me je tamo, ušao sa drugom, pozdravili se... i dok sam ja zamakla iza gondole, čujem njegov glas: "Kevoo." Onda smo se sreli pogledom ispred kase, ja, on, drugar koji se naglas smeje, pa se sve savija od smeha. Ja ozbiljna, a on meni:" Mama, on me pitao dok si ti bila iza, a što ti tvoju mamu zoveš mama, a ne keva!? I eto, sad sam mu pokazao." Drugar je video moju reakciju, ozbiljno lice... Volim taj smisao za humor. Naravno i dalje me zove mama. Dnevno izgubi sijaset stvari, o ispušenim da ne govorim. A kad mi doda čašu vode, pogled mu zaluta obavezno ka televizoru, a voda završi na meni. Upsss... al' sve su to one smešne stvari. I mnogo mi je lepo što smo drugari i neću da odrastem zbog još milion stvari.  

jelenaart mamezija    

Autor slika Žarko Matić.

(autor spota: jelenaartpoezija)

Noćas je nestalo nekamo Srebrnasto Paperje,
utihnulo, iščezlo, kao da nam se samo pričinjalo
da je ondje bilo.
Noćas je nestalo nekamo Perje Letačice
i nešto je u tmini sasjeklo Krila Žene
što je nečim iz sebe slikala svijet.
Noćas je nestalo i mora da je bilo
divno i nestvarno, kad još mu
poznamo obrise.

Ono što nije nestalo, čuvat ću noćas

kao što zvijezde čuvaju rijeke.

I sama volim da recitujem i eksperimentišem u tom vidu izražavanja.

Naročito mi je zanimljivo kad sam pesnik interpetira svoju poeziju.

Da ne dužim dalje. Poslušajte.

Zamisli,

ona nije ravna linija

smeje se

peva

plače

pleše

melanholična je

tužna

dere se

radosna je

ljuta je

besna

urla

nežna je

zamišljena

romantična

ćuti

priča...

zamisli velikog čuda

sve to skakuće gore-dole.

Zamisli, ona ima rukopis pokreta,

svega.

Zamisli ona je živa.

Zamisli nije mašina.

Možda je tvoj mozak ispravan,

a ona je neispravno živa?

                                      DEO PREVODA

Ja sam ziva. Ja imam svoju boju, ton i visinu glasa, ja se smejem i skacem kao dete kad sam radosna, ja placem kad sam tuzna, ja se ne smejem kad mi nije smesno, ja ne pevam kad mi se ne peva, ja ne umem da budem neko drugi, ja se derem kad se iznerviram, ja imam svoju gestikulaciju, ja masem rukama kad pricam ne mnogo, ali masem, ja psujem, ja pevam ja plesem, ja ne umem da idem po ravnoj liniji i da se se samo smeskam i kad mi nije po volji, ja ne znam da glumim, ja sam ja, ja znam, ja sam bice, disem, mrdam se. Jel to tako tesko shvatiti?

I da prevedem jos bolje, kad budem sve ono sto je ovde prevedeno, ali suprotno od toga, ja cu biti mrtva.

Ja nisam biljka u saksijii!!!!

Odjebi!!!

I tecno divanim engleski Fuck off!!!

( spot i ostale zvrljotine: jelenaart ovog puta bez poezije)