Sitna je reč

golema

patnja

oku najdražem nevidljiva

gumene čizme, blatom preliva

ne isparava

očvrsne il teče

smrvi il potopi.

Čemu

menjala si se

vilom bivala nezamislivo ostvarivala

san da mu budeš.

Čemu

Mesec za dva oka.

Čemu zora i čemu prozor

pod kojim nikad ne sviće

Ljubim te takvu kakva jesi.

Imah san pod prozorom

malen i jednostavan

a prevelik i komplikovan

u život da stane.

Čemu shvatanje

i čemu misao

Ljubiš li mnogo

u tuđoj si (ne)milosti.

Sitna je reč.

autor: jelenaartpoezija

Svu noć sipim niz prozor tvog sna

svitce zbiram, pa ih sa usana puštam

sričem, u slobodnom letu

tihano

kapke da ti ne probudim .

Svu noć jorgovanom, lipom

zasipam grad, ulicu sretanja

o njih, dah da ti se spotakne

u smešak razmiriše.

Svu noć pohodi me reč, prvi put čuta

značenje joj ne znam

tek osetim je kako me odeva, obuva: Dudinjo

moja.

Svu noć šetam lagano,

šum da ti trepavice ne umrsi,

preslikavam oko na kožu tvoju

tako, lakše dišem

i sipim slovca

kosu tvoju, zašarenim.

Svu noć iščekujem vrata, zora da odškrine

na jastuk jutra,

koje nikud ne odlazi

svitce u pamćenje da utisnem.

Svu noć avgust iz Dudinje šapuće

rekla je Ja ću doći i došla je

ni ti, ni godina niste joj verovali

a Dudinja je došla

u jutro

koje nikud ne odlazi.

                                            (autor: jelenaartpoezija)

Ostala sam da klešem našu siluetu
neka ostane takva za million godina
pripijena uz tebe
kose svijene na tvojim grudima
glasa nisam pustila, o tome,
a činilo se da sam krenula.

Reci reci neka teče
reci satu neka takće…
šta bih lepše mogla poželeti
želim još bora sa tobom dobiti
s’ tobom
neklasičnim
bleskastim
dugokosim
nasmejanim

ima li lepšeg zvuka od tvojih koraka
što slušam godinama
nikad ravnodušna

svesnost sreće
ponekad me strahom grebe
ruka tvoja, da mi sa dlana ne isklizne
jer šta bih onu jednu minutu bez tebe,
ti bez mene
(kakva je to rasprava bila,
zamišljenih sedih glava)

pokazao si mi da ljubav postoji, u vreme
kad bih pre poverovala je Zemlja 
ravna ploča

potpis na papiru, to je ona glupa izmišljotina
kojim se dvoje stave u kavez
i misle fino
sad možemo da odrevenimo
al’ ne ide to tako 

Govor_tebi.wmv

(autor pesme, filmića: jelenaartpoezija)

Ljudi se skupljaju i tiskaju,

ko će pre i iz boljeg ugla videti,

čudnu siluetu

koja prolazi kroz grad.

Ljudi su se skupljali i pitali:

„Ko je tu lud,

čudna silueta ili njena senka?“

Plavci nisu pravili probleme.

(Niko od posmatrača suzu nije pustio.)

Takve stvari su dozvoljene.

Predveče je čudna silueta prošla kroz grad.

Za sobom je vukla svoj oblak ,

nekako prozračan,

nalik  crvenom procvalom žbunju.

Senka silute je molila:

“Ostavi mi, bar  jedan kapilar.“

Predveče je čudna silueta

ipak , napustila grad.

Plavci, zaista nisu pravili probleme.

(Niko od posmatrača nije pritvoren.)

Takve stvari su dozvoljene.

(autor: jelenaartpoezija)

Kladila sam se
na romantičnost
novčić po novčić
na dvoje pod mesečinom
srebrnasto,
na dvoje kraj reke
zelenkasto,
novčić po novčić
tiket po tiket

još samo ovaj put
(lažem)
i kladim se na romantičnost

u fontane
u bunarčiće
novčić po novčić do saznanja
klošar sam
zavisnik.

Rehabilitacija beše bolna

ispratiše me osmehom:
Možeš dalje, izlečena!

Al’ opet sam posrnula
i dalje
i dalje odbijam poverovati
da dobitka nema
besomučno preturam po kontejnerima

u predvečerje
čistači ulica odvoze poslednji metalni tračak :
Čekajte, jedan nisam pregledala!

U trenu
zapljusne me vodurina
perači ne vide
zanesenog klošara
što piše i jede
truo list nečega.

(autor: jelenaartpoezija)

Kolaž u irisu,

dublji od sna

preklapaju se niti čežnjivih usana

uplivavam u tvoja snivajuća mora

pretaču se niti s’ dlanova

tamo, grlim te nasmejana

dok skupljam šumove naših koraka

i hitam natrag,

posipam oslikane konfete u džepove

putovanja

i hitam natrag,

svetlost u prozoru bivam

dok s’ puta te čekam, daleka

kolaž u irisu,

dublji od sna

traži me,

u košnici svetala.

(autor: jelenaartpoezija)