KAŽU MI DA SI JUTROS ZASPALA....

(1934- 2.11.07)

Kažu mi da si jutros zaspala, moja mila Iko, moja mila Ikana, moja druga majko. Kažu mi da si jutros zaspala.
Ko je zezao hirurge, ko se šalio svojim mukama, ko je moj Heroj, ko me čuvao, ko me grdio kad sam nestašna i velika i mala, kod koga su jutrom dečje nožice na Božič trčale, kod koga se tražila parica, kod koga je puna kuča dece, smeha, kod tebe mila Iko, kod tebe mila Ikana. Koga moja majka zove sestrom, ko je grdio komšije što posipaju led, pa se deca ne mogu lepo ulicom sankati, ko je uvek bio tu, ko je pomogao kad nam je bilo najteže, moja mila Ika, moja mila Ikana, njena kuća cela. Ko je odgajio svojih petoro dece i gde se najslađe jelo i gde se može kao u svojoj kući spavati kod moje mile Ike , kod moje mile Ikane. Ko me naučio šta je patišpanja i čija je najlepša supa i štrudla sa orasima. Ko mi je prvi došao kad sam se porodila. Ko je znao onako grditi, opsovati , a voleti.
 
Kažu mi da si jutros zaspala, moja mila Iko, moja mila Ikana, moja druga majko. Kažu mi da si jutros zaspala. Koliko se puta orila od smeha  cela naša varošica jos od donjeg šora, nasmejem se i ja, stojeći na terasi: Aaa to se smeje moja Ikana.
Ako se nebo nasmeje, moja Iko, moja mila Ikana ,znaću da si ga ti nasmejala.
Oprosti mi sto nemam snage doci, a trebala bi biti u prvom redu, medju svom decom koju si čuvala. Oprosti mi.

Objavila jelenaartpoezija, 2/11/2007 u 22:00 | kategorija: Nekategorizovano
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (10) | Pošalji komentar

IN MEMORIAM

IN MEMORIAM - Mr. vajarstva Olivera Dautovic
(1953-27.06.2007.)

Izlozba Mr. vajarstva, Olivere Dautovic u galeriji ULUS-a (Udruzenje Likovnih Umetnika Srbije), Septembar 2006:

   

   

 

Na vratima nase skole
veceras zatekla me vest,
draga Olivera.
Htedoh da zavirim u studentske odaje,
u dvoriste.
Uvek zakasnim
oprostiti se sa onima koje volim.
Vise ste Vi od profesora, vise od magistra
draga Olivera.
Niste trazili od nas da budemo isti.
Niste nas terali da budemo drugaciji.
Prepoznavali ste ona dela
u kojima smo bili
Svoji
i kazivali:
Tuda idi!

U meni ste ostavili
svetle tragove
koji se nece ugasiti.
U meni cete buditi osmeh
sto sam Vas poznavala,
samo da me prodje
ova suza
iznenadnog odlaska.

Mirno spavaj,
duso vajarska,
duso Dobrog Coveka.
Mirno spavaj u oblacima belim
blagim
pitomim,
dobrim,
toplim
onakvim kakvim si zracila,
draga Olivera.

   1.
      electrasdreams said,

      Avgust 10th, 2007, 9:05 pm

      Znas, ja se nikada ne oprastam sa onima koje volim. Oni su vavjek uz mene.




Objavila jelenaartpoezija, 29/7/2007 u 08:53 | kategorija: Nekategorizovano
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar