Govori mi:
Kiša je rominjala celog dana
skrio sam te, već pokislu, pod kišobran
osušio, postavom mantila
skupljali smo jesenju kišnicu
na golim dlanovima kuvali čaj njenih plodova
Govori mi:
U snežnoj kući prezimili smo zimu
vikendom putovali u odmaralište Iglo
jeli smo pahulje, a za vreme najhladnijih dana
viosokokaloričnu polarnu svetlost.
Plesala si pod belim oblacima
pevušeći
Ti si sva voda mog tela,
pogledaj ova pokretna vajarska dela
oblaci skiciraju naša unutrašnja stanja
vidiš li kako bela ptica glavu naslanja na rame cveta
čuješ li kako balet boja progovara u nama,
ti si sva voda mog tela.
Govori mi:
Slali smo razglednice lednih pločica, bez markica
ispisavali ih krljuštima riba.
Kad bi nas zaglušila tišina
zatezala si kožu neba preko zvezda
gipkim prstima stvarala ritam tam-tam-tama.
Uspavljivala si me zvucima harfe,
nisi mi htela odati tajnu od čega si je u onoj belini sačinila i,
kako znaš komponovati te melodije…
Govori mi,
sve mi to govori On
a ja se ničeg ne sećam
sem plavičastog lelujanja
kišobrana
i verovanja.
(autor: jelenaartpoezija)
Permalink | obavesti prijatelja |
sustanjem lisca i sapatom kiše.
Pozdrav
Komentari