Svu noć sipim niz prozor tvog sna
svitce zbiram, pa ih sa usana puštam
sričem, u slobodnom letu
tihano
kapke da ti ne probudim .
Svu noć jorgovanom, lipom
zasipam grad, ulicu sretanja
o njih, dah da ti se spotakne
u smešak razmiriše.
Svu noć pohodi me reč, prvi put čuta
značenje joj ne znam
tek osetim je kako me odeva, obuva: Dudinjo
moja.
Svu noć šetam lagano,
šum da ti trepavice ne umrsi,
preslikavam oko na kožu tvoju
tako, lakše dišem
i sipim slovca
kosu tvoju, zašarenim.
Svu noć iščekujem vrata, zora da odškrine
na jastuk jutra,
koje nikud ne odlazi
svitce u pamćenje da utisnem.
Svu noć avgust iz Dudinje šapuće
rekla je Ja ću doći i došla je
ni ti, ni godina niste joj verovali
a Dudinja je došla
u jutro
koje nikud ne odlazi.
Permalink | obavesti prijatelja |
a i prethodnih u arhivi.
Pozzz.
Dobrodosla.
Hvala, videla sam da si citala i pesme u arhivi.
Za onu pesmu ne znam da li sam svesna, samo primecujem da mnogo ljudi na nju reaguje pozitivno.
Izmenio jelenaartpoezija dana 9/6/2008 u 00:34
*Mislim... sjedim pred tipkovnicom, ne volim ostatii bez teksta, ali jesam.. divno
Komentari