GOLUBOVI
Leptir na prozoru voza pokušava da hoda,
kao dete, tek rođeno na svetu koji ne miruje.
Trava tone u močvari,
kao čovek u ništavilu.
Ginu golubovi u letu,
od hitaca ispaljenih neveštom rukom dečaka,
kao što mladići ginu u besmislenim ratovima.
Zvonik obrastao bršljanom,
kao čovek obavijen sećanjima.
Drvo nepomično stoji kraj reke,
kao čovek pred pitanjem:
Šta je to život ?
Objavila jelenaartpoezija, 3/6/2008 u 22:24 | kategorija:
PESME razne teme
Permalink | obavesti prijatelja |Komentara (5)
Permalink | obavesti prijatelja |
stajace covek jos dugo tako i nista nece saznati.
Poslao/la yin
u
22:30
,
3/6/2008
| Link | |
Vreme, kao neizbežna kategorija, nema kad da čeka, ni onda kada u trenutku izgleda da je slika zaleđena.
...tuzna ova pesma...ali lepa kao i sve koje Jelenaartpoezija napise !
Poslao/la DEDA
u
07:47
,
4/6/2008
| Link | |
svaki kraj je početak novog....sukladni ritmovi koncentričnih krugova života...
Poslao/la Nurlisoul
u
14:28
,
4/6/2008
| Link | |
Prelepo.
Poslao/la Leontina
u
13:46
,
8/6/2008
| Link | |
Komentari