Ostala sam da klešem našu siluetu
neka ostane takva za million godina
pripijena uz tebe
kose svijene na tvojim grudima
glasa nisam pustila, o tome,
a činilo se da sam krenula.
Reci reci neka teče
reci satu neka takće…
šta bih lepše mogla poželeti
želim još bora sa tobom dobiti
s’ tobom
neklasičnim
bleskastim
dugokosim
nasmejanim
ima li lepšeg zvuka od tvojih koraka
što slušam godinama
nikad ravnodušna
svesnost sreće
ponekad me strahom grebe
ruka tvoja, da mi sa dlana ne isklizne
jer šta bih onu jednu minutu bez tebe,
ti bez mene
(kakva je to rasprava bila,
zamišljenih sedih glava)
pokazao si mi da ljubav postoji, u vreme
kad bih pre poverovala je Zemlja
ravna ploča
potpis na papiru, to je ona glupa izmišljotina
kojim se dvoje stave u kavez
i misle fino
sad možemo da odrevenimo
al’ ne ide to tako
I to bi bilo to
govor tebi
koji znaš
dušu mi bojiti
pesmu okom, na njoj, ispisati
razigrati
svaki pokušaj
rađanja
one najlepše pesme
tebi
čisto je gubljenje vremena
otišla sam da ti grejem san
i ostala sam da klešem našu siluetu
kraj reke
neka ostane takva za milion godina
trebaće mi taj znak da ne lutam,
a činilo se da sam krenula.
Permalink | obavesti prijatelja |
Lepo jer se vidi da si sam svoj majstor i cudno da ljudi ne reaguju na tako nesto - originalno.
jednostavno.
snimak je kao ples ...lepo si to uocio. :)
@Mirke:
Ukusi su razliciti.
Hvala.
moram priznati da mi je malo kraj nejasan, ali su stihovi za svaku pohvalu...
Hvala.
Svaka cast uspeo si da odgledas ceo snimak :), a sto se tice njegovog kraja, morala sam da ga skratim
, nije bas najbolje ispao taj deo, trebao je da se zavrsi u oblacima ili u krosnjama - neznije...
A srce je bilo razdragano,sretno i puno radosti.
Hvala ti za ovaj uzitak i izvini sto kasnim.Ali veceras sam tu,prelistavam,citam i uzivam u djelima pisanim srcem.
:)
Kao da sam na tren skoknula do tebe, tako si mi lepo opisala. Hvala Afrodita :))
Komentari