NEVREME


Na pozornici neba
hor gromova se raspevava
scenografija tmurnog je postavljena
dižu se zavese, bljeskom munja.

Ne volim tu predstavu, Andrej.

Priznajem, kišnicu volim
iako je lavirani crtež sivila,

kapi su nešto drugo.

Čekam da prođe predstava pronalaženja
akunpukturnih tačaka vazduha.

Ne volim tu predstavu, Andrej,
akunpukturni znalče
ne obnavljam se od uboda:
Reč je grom, Andrej!


Proćiće predstava
bujice izmeniće obalu
sve će se lagano stišati
i još će se nekako dati, obala srediti
al’ koliko treba, sprženom drvetu,
da se obnavlja posle groma,

koliko treba, Andrej,
akunpukturni znalče?

 

 

                     (autor crteža i pesme: jelenaartpoezija)

Objavila jelenaartpoezija, 26/4/2008 u 23:57 | kategorija: SREBRNASTO PAPERJE ljubavna poezija
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (3)

Komentari

:: pošalji komentar ::

Obnoviti se mora, Jelena...
"Svaka" rana zaraste...Potpomognuta...
Nadom...Snovima... I,...Osjećajima!!!
No,...Ožiljak ostaje...Trag OSTAJE...
Sreća ili Nesreća... Tko zna?!
Ćao!
Poslao/la Svemirko u 10:30 , 27/4/2008 | Link | |
Reci postanu pesma, pesma kao reka, zivot kao predstava, kraj moze da postane pocetak..
pozz!
Poslao/la Sanjalica u 11:38 , 28/4/2008 | Link | |
Od REČi, jedini lek su REČI...Tvoje pesme :-)
Poslao/la stoja u 22:36 , 5/5/2008 | Link | |

<< sledeća strana | Home | prethodna strana >>