Pusti da po meni padaju razglednice
sa kojih nisu skliznula neka draga lica
pusti da gledam šareni kaledioskop
sa kog se nisu otisnule u večnost
zvezdice
pusti da sedim kraj reke kao kraj jezera.
Tutnji voz preko ramena mosta
pod njim brod ko zna koliko peska pronosi
čuje se rečni galeb
čuju se rečne plovke
pas
tramvaj
čuju se ribe
čak se i Sunce čuje
samo se ne čuje tren kad zadnji vagon oprosti se od mosta
samo se ne čuje rima koncentričnih krugova i,
ono ljudsko kad sklizne sa šine, oka.
Pusti da slavim dan kad videh prijatelja i brata
pusti da ne zbrajam bedeme vekova,
pusti da slavim
A što ne dođeš
ti znaš kako je lepo leti kod nas
a što ne dođeš
ti znaš
znam
još su mi pune ruke i pesme jezera
još su mi pune grudi
mirisa
koraka
ja nikad nisam otišla
iz tih leta
pustite da budem hrabra
razglednice
sa kojih nisu skliznula neka draga lica
kaledioskop
sa kog se nisu otisnule u večnost
zvezdice.
Pustite
ja nikad nisam otišla
iz tih leta
iz tog gradića
sa tog keja.
(autor pesme, spota: jelenaartpoezija)
Permalink | obavesti prijatelja |
Ostaje samo pitanje, imamo li dovoljno snage, ljubavi i hrabrosti, jos jednom ozivjeti sve?
Sad sam se i ja vratio daleko, daleko
u to neko vreme na ta neka mesta
medju te neke drage ljude.
Lepo je setiti se takvih trenutaka
a sa druge strane i tako tuzno sto
smo svedoci vremenskog zuba.
Mirke
makar jedan dan,
uzvodno tekla...
Da na trenutak vrati,
barem jedan poseban dan...
Da na keju dosanjam...
Završim jedan poseban...
SAN...
Komentari