Nisam sazrela
da budem odstrel tuđih htenja
i visim na zidu preparirana,
govori kornjača,
opasana oklopom upornosti
u cvetnoj zamisli,
oklopom sam neranjiva
skrivena od užasa.
U ubeđenoj humanosti
rađanja
nije dosegla misao o budućnosti.
Eno je,
pritiska joj grudi
neodgovornost čina
okrivljuje sebe
okriviće je
gde si me dovela,
okriviće je pa oprostiti možda
kao što ona oprosti
majci svojoj
kornjači.
Eno je,
lupa oklop svoj besno
kraj nje stoji njena produžena
ranjivost mlada
i bdi nad njom
i bdi nad njom
nikad ranjivija.
Odakle ti hrabrost
da takve misli zažvaćeš glasno?
Nedaleko.
Mirisala je golema gozba
krčkala se u kotlu,
okolo stajaše žderači kornjača.
Spavaš li
misliš li, pitaoče,
zlo i dobro
čiji li tas
vekovima preteže,
pitaoče?
Koliko kornjača bi se rodilo
da može videti onaj
golemi kotao
kroz ljusku,
koliko njih bi samo
svoje jaje začetka
pokljuckalo?
Misliš li,
spavaš li pitaoče?
(autor: jelenaartpoezija)
Permalink | obavesti prijatelja |
и када не бих, натераш ме :)
I jedan tren daaa, i jedan sekund daaa
ali drugi deo pesme...
@Drvo:
:)
Komentari