“Materijalista je čovek koji misao pretvori u materiju.”
”Misao na dlanu.”
...
Patuljci su veseli, razigrani, pentraju se po zavesi, pričaju, skakuću, prave kolutove unapred, duvaju balončiće od sapunice pa trče za njima i musavi su, onako baš slatko musavi.
Oni preskaču sa zida na sto, sa stola na krevet, sa kreveta na lampu. Igraju se žmurke i učiniti se da su se sakrili zauvek, a oni provire iza neke stare knjige, izvire iza neke igrčke i valjaju se, kikoću.
Oni spavaju, pevaju, sviraju, čitaju, plešu.
Ponekad su zamišljeni,
onako baš zamišljeni.
Tu su, šetkaju po tvojoj sobi, gledaju te onim veselim okicama,
pruže ti ručicu i ne možeš im odoleti da ne zaplešeš s’ njima.
Ako nešto radiš, posmatraju te ljubopitljivo, ali te ne uznemiravaju.
Dok gledaš slikovnicu, bojiš, sednu ti na rame i ćute.
Kad im dosadi, skotrljaju se niz ruku i odu da se igraju sa drugim patuljcima.
Upletu ti se u kosu, izvezu ti san.
Na jastuk, začas ti skoče, učine ga još mekšim. Od posteljine, naprave oblak pa lepo letiš, onako baš lepo letiš.
Primete li da si zabrinut, možda, namignu ti i pričaju nežno,
onako baš nežno i tiho, kako to samo oni znaju.
Zaplačeš li, prstić im je tačno toliki koliko suza, ni milimetar manje
ni milimetar više. Osetiš kako je brišu.
Nakvase im se odelca. Iz cipelica prospu tvoje suze, okače ti se o prste i pospu malo praha da ti zasvetli srce,
onako baš da zasvetli.
Ako primetiš da ih više nema i prazno ti je sve,
znaj da si odrastao skroz,
a oni neće da se druže sa odraslima.
Neće i neće, onako baš neće.
Negde kroz igru izgovore to samo jednom i ne pominju više,
ali ti znaš da je to ozbiljna patuljkova reč.
Neće da ulaze u svet odraslih skroz.
Ako primetiš da ti od tepiha ne prave livade, šume, planine,
potočiće i vodopada da nema nigde, nigde.
Ako ne čuješ ni žubor ni ptice ni lišće ni cvrčke ni ljuljašku
i ako nema u sred tvoje sobe ni neba ni zvezda,
znaj da ih nema tu.
Otišli su.
I ne kažu ti zašto.
To sam otkriješ onim zrnom mudrosti - prvi plač.
Ne možeš ih ničim naterati da se vrate, ne možeš ih dozvati nikakvom magijom, kad jednom odu.
Možeš da glumiš da nisi skroz na skroz odrastao
i dobio onu debelu koru, oni je osete, vide, čuju.
Zato ne odrastaj nikad skroz.
Ako osediš, sasvim osediš jednoga dana,
ne brini, to nije znak,
a prepozaćeš ga, onim zrnom mudrosti - prvi plač.
Sačuvaj tu iskru u sebi, sačuvaj taj plamičak
i čitav jedan čarobni svet biće ti zauvek tu,
veseo, mudar, šašav.
Ako zalutam u svet odraslih skroz,
ne ustručavaj se da drekneš ako treba, zbog one debele kore,
ne ustručavaj se da me potsetiš šta sam to izgubila u lavirintima guste, guste magle
i ostavi mi ovaj svitak
kraj uzglavlja
da bar pokušam da ih se setim,
u snu i posle sna.
(autor skulpturica, spota, priče: jelenaartpoezija)
Permalink | obavesti prijatelja |
Hvala Nurli.
misao ne samo da postane materijalna,
već i pleše :)
Moji patuljci voli da se igraju skrivalica samnom,
zagolicaju me kada im se najmanje nadam ;)
*PLJAS šamar!
*Olja, nemoj mi se zafrkavat, pa šta ću se sama u pješčaniku igrat??? NEE!
*Zgrabi patuljke, zaveži ih za uzicu, hrani ih pekmezom i tjesteninom doživotno. DRŽ IH NEDAJ IH!
*I nemoj mi iti tužna, ili u onom čudnom raspoloženju. Ako treba, budem te razvedravala (teško će mi past :D)
*A to kaj ja trpam puno simbolike... Ma nije istina, to je samo lijenost pisanja, ne da mi se puno tipkat, pa smuljam koncentrat... :D
pozdrav
Goran
:) Dobro dosao opet..
imas sad arhivu , pa listaj kad nemas sta raditi.
Pozdrav. :))
Tata kukac :))
Izmenio jelenaartpoezija dana 27/1/2008 u 00:27
*Odvratan vic - što je to, malo, ružičasto i slatko, ne može se okrenuti u uskom hodniku?
-Beba probodena kopljem!
*Glup vic: Dođe čovjek u bolnicu i kaže doktoru:
"Doktore, suzi mi oko!"
i doktor mu ga fakat suzi...
*Dobar vic:
Australijom skače ženka klokana i na svakih sto metara stane. Iz njenog tobolca proviri mali pingvinčić i povraća ko blesav.
U isto vrijeme na Antartiku u grupi pingvina, sjedi mali klokan, povremeno kihne i gunđa sebi u bradu:
- Jebemti razmjenu studenata
Ovaj Dobar je Dobar! :))))
Svrati opet. :))
Komentari