Poznajem izvorište misli
i donekle tok,
znam im leandre
slapove
znam im talase, vrtloge
boje,
hrapavost grebeža,
trenje do usijanja
glatkost.
Znam im brzake
umorne isplive
u barice učmalosti,
zadremaju
tvrdim snom ne spavaju.
Znam im muku probijanja
kroz stenje,
poplave i suše
nanose i ispucalost
i mulj gde se zavuku u beznađu
i polegnu jajašca.
Znam im vrelinu
i ledenu jezu,
udarce čekica dok probijam led.
Al’ gde je njihovo ušće,
u čemu nađu utočište
i kuda jezde dalje?
Da li se osvrnu nekad
pitajuc’ sebe odakle smo potekle
ili lutaju izgubljene
u ritama
oronule
stare,
i da li mogu ostariti?
Nose li papir u ruci
ja sam izgubljena misao, tražim početak?
Da li ona ima svoj DNK
može li se misao poroditi
dobiti na težini ili olakšati,
šta misao jede i pije,
ima li neku strukturu
koja se može naučno iscrtati?
Gde je to mesto gde se skupljaju misli
sa raznih izvorišta?
Da li naprave okean
nebo,
dugu il’ munje
il’ se zakače za neku zvezdu
il’ završe na velikoj deponiji?
Da li ona misao
topla
ume lečiti
i pronađe li korito kojim treba doploviti
onome kome je upućena?
(autor: jelenaarrtpoezija)
Permalink | obavesti prijatelja |
ne želim ni poznavanje DNK, molim bez kloniranja,
radoznalice kao ti treba da ostanu jedinstvene :)
Ali zamili upecas neku misao i odneses je u urade joj DNK i oni ti tamo kazu: Misao je stara toliko i toliko podlozna je tim i tim devijacijama, mutacijama... i potice od te i te glave iz tog i tog veka. :))
Itd itd.
više ne bi bila zanimljiva.. bar meni,
malo misterije i nagadjanja
po pitanju tumačenja dotične
čini me daleko boljim pecarošem ;)
Drago mi je da se srecemo , ali ja se ne mogu setiti gde smo se jos srele, jer mi je nepoznat nick tresnja.
što otpadne s miljama ili
godinama osvrtanja.
Nešto je nesavršeno u nama
kad možemo živjeti
bez nekog, nekog
tako prokleto zbiljski
načinjenog za nas.
Odlično Jelena :)
može li se misao poroditi
dobiti na težini ili olakšati,
šta misao jede i pije,
ima li neku strukturu
koja se može naučno iscrtati?"...
Mislim da moze draga moja i ja sam jednom o tome pisao ali sam pre toga chitao neka razmishljanja i dopala su mi se...mislim da cu opet pokushati bash o tome da neshto napishem...hvala na ideji...:))))
O HO HO...sad mi se samo pari da san očekiva neko čudo cilo ovo vrime. A nije se desilo. Ma ima vrimena. Desit će se. Ja iman strpljenja. I volija bi da ga svi imaju.......
Vidija san sve.....
I baš san ponosan na TEBE šta si pripoznala moje riči!
Lipa moja, veliki pozdrav iz Splita!
Komentari