Stigoh do tristotog članka na Paperju, a to će biti pesma “Uvek sve može nežnije”.

Srebrnasto Paperje se preselilo na Blogoye i  tu dočekalo 300-ti članak.

Zahvaljujem se na gostoprimstvu!!!

 Imate dve šetnje putem video zapisa.

Možete skakutati sa stranice na stranicu,plesati pevušiti, šta god Vam volja (samo bez cepanja listova).

Šetnja jedan je šetnja kroz sveščicu sa mojim pesmama, mislima, crtežima, citatima( Meše Selimovića, Miroslava Antića, Jovana Hristića, S. Basare, Hermana Hesea, Milorada Pavića, B.V. Poljanskog...)  i nekim slikama Salvdora Dalija, Leonarda, Pikassa i meni omiljenog vajara Ogista Rodena.

U sveščici nađoh više pesma zbog kojih sam bila napadnuta u srednjoj školi.

Uleće u odeljenje profesorica i pita: “Da li ste dobili Školske novine?”

Ne sećam se da li je bilo:” Jesmo.” ili “Nismo.”, ali je stalno gledala u mene:

“Ne mogu da verujem da neko tako mlad piše onakve pesme, tužne, mračne. Šta je s tobom!?”. Bila je to oštra paljba, ali ja sam te pesme sačuvala i stojim iza njih danas kao i onda (kao što stojim iza svojih novijih pesma). Nisam se isplazila tada na tom času, bila sam kulturna. Neću danas objavljivati jednu od tih pesama da ne napravim pomračenje. 

                             ŠETNJA JEDAN

                              ŠETNJA DVA

 A sada svim prijateljima Srebrnastog paperja, od kako postoji, poklanjam po jedno srebrnasto perce.

(Za mamu  malo više paperja i za mog ćaleta koji mi je recitovao, dugo, dugo…)

Eto tako, sad mogu u penziju.

**********************************************

         UVEK SVE MOŽE NEŽNIJE

Uvek sve može nežnije,

pogledaj dlanove mesečevog sjaja,

siluetu mladića srebrnog lica

na obzorjima svog bivanja

kako se kulturno nakloni

zalascima žutog prijatelja.

Uvek sve može nežnije,

čuj dodir voda i obala,

osmotri mehurice njihovih susretanja,

bez bura.

Zagledaj se u magične planete na pupoljcima.

Uvek sve može nežnije,

miriši šumove dobroćudnih stabala,

nauči zagrljaj od travnatih ćilima

pod bosim nogama.

Upij u sebe igru maslačkovih padobrančica,

osluhni govor ljubavi

kose, tela i vetra.

Uvek sve može nežnije,

zadeni za usne osmeh tananih belih nanosa

u vedrinama neba.

Zapevaj pesmom spokoja pahuljica

i pomno prati ritam kristalnih linija

u tihim simfonijama grljenja.

Seti se jutarnjih rosa i izmaglica

nad brežuljcima i kotlinama.

Uvek sve može nežnije,

tumači pitome znakove prirode,

oni su posvuda.

( autor svega (sem fotografija na spotu Uvek sve može nežnije):

Jelenaartpoezija))

Muzika: Disciplina kichme, Đ. Balašević…