DEVOJKA TUŽNOG POGLEDA

Skliznula mi je s’ dlanova

mesto imena

maramica na kojoj je pisalo

život mi se raspada

podigao si je bez straha

mnogi bi vitezovi pobegli

glavom bez obzira

i konjima bi izbrisali traga.

 

Zaplesasmo

iako nije bila balska dvorana.

 

Čuh te kako kažeš

zavoleo sam devojku tužnog pogleda.

 

 

 (autor: jelenaartpoezija)

 

Objavila jelenaartpoezija, 13/12/2007 u 08:41 | kategorija: SREBRNASTO PAPERJE ljubavna poezija
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (5)

Komentari

:: pošalji komentar ::

суза јој се отела..
Poslao/la drvo u 08:43 , 13/12/2007 | Link | |
Kad plemenita srca govore - onda i vetar olujni utihne, da bi ih chuo i razumeo i zvezde jache sijaju, da bi ih videle; i sunce jache sija da bi se divilo toj harmoniji i lepoti, bez koje ceo svemir bi pustosh bio, jer samo tada se ljudska dusha otvara i mozesh je videti u punom sjaju..:))
Poslao/la kojak u 16:28 , 13/12/2007 | Link | |
:) volem pjesme s vitezovima i konjovima, baš me raznježe
Poslao/la jullie u 21:36 , 13/12/2007 | Link | |
Zato su pogledi tuzni,zasto bas ta tuga je izrazena bas u pogledu,kazu da su oci ogledalo duse istina je pogledati covjeka(devojku)u oci i vidjeti tugu...tuzno je to al eto ipak ponekad bas taj tuzan pogled natera nas da se zaljujbimo....daleka pozdrav
Poslao/la Alekss u 14:33 , 14/12/2007 | Link | |
O kako lako i s tek malo škripe
prošlost dopre do nas...
Kako nas prenu i prožmu
stvari davne, pradavne
i kako nam moždinom
nešto raspe trnce,
kad iznenada začujemo
ono jedno ime...
Poslao/la Vladimir Ordanić u 20:03 , 17/12/2007 | Link | |

<< sledeća strana | Home | prethodna strana >>
  Naslovna strana | Napravi blog | Prijavite se