Nije se micala, pretvorila se u statuu.
Trgla se. Oko nje su padali polomljeni delići.
Iskorak na krov, preko joj je potreban, šta će antene i dimnjaci misliti, baš je briga. Progutala je veliku dozu toplog pisma, koje nije dobila i sočno ispila oko dvadeset litara muzike koja joj je prijala.
Na samom vrhu krova, odigrala je par školica, najpre icrtavši linje kredom u boji.
Sivila joj je dosta! Posmatrala je zvezde, mlativši nogama i duvajući balončiće žvake koji su joj se povremeno lepili za nos i razvlačila je, motajući je oko kažiprsta.
Odjednom se pojavi Petar Pan: “Hajdemo malo leteti.”
Pristala je, vidno umorna. “Šta ti je?”, primetio je, znali su se od detinjstva.
“Ništa Petre, samo sam, nemoćna, besna, tužna…”
“Samo!?”
“Petre, propadam, pridrži me.”
“Otežala si.”
“Nisam otežala, otegnuo mi se teg.”
“Ništa te ne razumem. Šta to žvaćes!?”
“Kako si mogao zaboraviti, pokazivala sam ti, to su žvake!?
Petre, uživaj, videćemo se opet, moram nazad zbog njega. ”
“Kako ne bih zaboravio, znaš od kada te nije bilo na krovu. Kog njega!?”
“Slušaj, ajmo još par krugova obleteti, umesto što stojimo ovde kao budale i gledaš me tako čudno.”
“A ko je on?”
“A ko je on? A ko je on? Nja-nja-nja-nja. On je dečak i slab je trenutno, potrebna sam mu.”
Kompas nije izgubila. Oprostiila se sa Petrom, zahvalila mu se na druženju, posedela još malo na krovu, slušala talase mora, udisala svežu borovu šumu, a onda se vratila.
Šum talasa nije čula, samo nemirno šištanje njega.
Istopila je teg rukama i počela igrati prkosno, smišljajući nove igre za sutrašnji dan. Kad već ne može šištati umesto njega, može svašta
Tiho sam izašla iz njene priče, videvši da je odmornija i snažnija.
(autor priče, spota : jelenaartpoezija)
Permalink | obavesti prijatelja |
слушања и гледања јеленеарт :)
*Ma znaš onu: Veliki umovi slično razmišlaju.
*Jaaao, šta ja volim tvoju prozu! jesi ikad pisala priče za djecu možda? Ako jesi, daj mejlaj ili nešto, dam se kladit da je uberdobro.
*Do ponovnog vremenskog sudara, tvoja Dašenjka
*Mislim da sam se zaljubila u Petra Pana. Ili nešto...
*Skrivam se u stidu
ma pusti me. mora san ti doć - ne znan šta je ovo u zadnje vrime. umiru sve moje drage osobe. kako je proklet taj rak....
samo se nadam da je ovo zadnji put ove godine. a još se za dvoje ljudi bojim....
:)
*Ostavit ću još stopedeset ak poželim!
*Oljenjka, ja bi pjevala... Može duet??
*Ja napišem jedan stih, a ti napravi rimu...
*Iiiigrala bih se :)
*Svijet je lijep kad sunce sja...
*Eto, to je prvi stih!
*Pozdrav!
*u biti, mijenjam pravila:
*Kad napišeš stih, pošalji nekom drugom da nastavi, ne meni
*Jedva čekam da vidim šta će od toga bit... Kak sam maštovita... (samozadovoljno se smijem)
Nije bio kod mene odavno, izgleda da vise nisam dete...
:D
Mora biti bolje
s vrletnih božanskih visova i takoše smrtnika...
Takoše ga poput sjena Slikarica, poput
mirisa savršenog platna, gdje Ljubav
nanijeta u mrljama obećanja, blijedi pusta od muškarčeva srca, nevjerna i puna lažnih duga.
Uvek se iznenadim kad neko komentarise nesto ranije napisano.
To me odusevi. :)
Hvala ti Tanja!
Komentari