Šape čovečje,
tragove čovečje prate,
sa nožem u ruci,
mržnjom u srcu.
Iz usta im je curila zeđ.
Nešto se tu odmetnulo od gena!
Nešto se tu poremetilo
u režiji Majke prirode!
Pomešali su uloge.
Napravili zbrku.
Idealizovali zlo.
Beba Genijalac,
rođena tog dana,
za tren odluči:
„ Selim se na Veneru!“
U minut do dvanaest,
čovek se Bogu molio,
zaklinjao da će biti bolji,
al’ Bog ga nije slušao:
„Dosta sam ti grehe praštao.“
I samo ga je
moćnom šakom zgnječio
i nedužne i dužne
i iskrene i lažove,
i poštene i lopove...
Sve njih
i Zemlju,
samo je...
moćnom šakom zgnječio.
A Beba Genijalac,
posmatrala je sa Venere ovo zbitije:
Zemljino srce ocrtavalo je na kardiografu,
liniju zabranjenog preticanja u saobraćaju.
Na satu je bilo tačno dvanaest,
a ona se smejala ljudskoj gluposti.
( O, mudri stari Latinjani
vaš jezik je mrtav,
al' glas Vaš nije
i ja ga čujem.)
(autor: jelenaartpoezija)
Permalink | obavesti prijatelja |
) *Al vidim ja da si mi nekako sretna, čitam, to jest... i vidim da je nekome bio rođendan. E pa,
*Sretan rođendan sa zakašnjenjem!
*Volim čestitke sa zakašnjenjem, ko da smo u Rusiji, slavimo po nekoliko dana!
*Oljenjka, odoh spavati, a šteta, jer sam baš raspoložena za kilometarski komentar, divovski...
Komentari