U recitatorskim salama
ozvucenje joj nije trebalo
zila na vratu,
nije se micala
bez napora je govorila.
Nagradjivali su je knjigama
diplomama
koje nije sacuvala.
Mislila je
drugovi moji
pomislice da se hvalim,
te ih je sakrivala,
vremenom
odbacivala.
Ipak,
njoj je najdraza pobeda bila
kada je cela sala utihnula
od njenog glasa
i nje u pesmi.
Nije zamahivala rukama,
glasom je
svaki pokret pravila.
U lice joj se upirala svetlost prejaka...
Kad je izrecitovala
sta je imala
u publiku se mirno vratila
i tek onda lica videla,
kako je cudno,
cudno posmatraju:
Kako iz tako sitnog stvorenja
izlazi takav glas.
Ipak,
njoj je najdraza pobeda bila
kad su dilome drugi primali,
a cela sala njoj prilazila da cestita.
Ona je besramno ponosna na svoj glas!
Al' eto,
ako je toliko neophodno
Jel' mozes tise,
drugacije.
Iscupace glasne zice
zakljucace se
i vise je niko nece
ni kljucem za konzervu otvoriti.
Ona i kad sapuce,
cuje se odjek
dubokog glasa.
Ona ne zna tudji glas glumiti,
ona je besramno ponosna na svoj rodjeni glas.
Al' eto
ako je toliko neophodno
Jel' mozes tise,
drugacije.
Iscupace glasne zice
zakljucace se
i vise je niko nece
ni kljucem za konzervu otvoriti.
Nikad,
nikad vise.
autor pesme i recitator iste: jelenaartpoezija
| Jelenaartpoezija r... |
Permalink | obavesti prijatelja |
stvarno, nekako su baš tečne... uzeo sam prvu da čitam, pa sam samo nastavio na sledeću... biće da si zrelija sad, matorija... šta li je već :-)))
Kritika, dobrodosla(o) na Srebrnasto Paperje.
A sto si me hteo kritikovati? Reci slobodno.
Uff kako sam zgodno izmakla da tvom Nicku kazem dobrodoslicu.:))
... zlombulak...
htedoh reći zlombulo...
samo sam se malo prerušio... mislio sam da ćeš me prepoznati:(
Uspelo ti je samo zato sto ono sto citam kod tebe ne vuce na zlo.
Komentari