Jeste, ja znam tugovati, teske pesme pisati, mracne skulpturice vajati;
tamne slike i crteze stvarati, al’ znam i one druge.
Znam i glavu lupati u koju kategoriju ovo pisanije svrstati, al’ znam jos nesto -
znam se kao dete smejati i radovati. Da bas kako dete!
Nije mi postar zakucao na vrata i nisam dobila avion na Poklon, ali sam skakala kao da jeste.
Filmski avioncic, neznih slika Belog grada, sleteo je jos jutros.
A ko se ne bi radovao necem ovako lepom?
Sve cete videti.
Unatocsvemu zivi daleko, daleko. Stvara kratke filmove i pise.
Unatocsvemu, Kreativac, od srca hvala ti.
Ja cu opet na kraju filma aplaudirati, jer sam se bas tu, jos jednom obradovala
(kad su krenuli zvucno-vizuelni efekti).
Da li je malo za jedan dan dva puta se obradovati?
Meni nije.
Jelenaartpoezija
(autor filma: unatocsvemu)
1.
stoja said,
Avgust 14th, 2007, 8:20 pm
Genijalno ! Sta reći ?! Svaka čast Unatočsvemu ! Kakav osećaj… :-)
2.
electrasdreams said,
Avgust 14th, 2007, 8:34 pm
Fantasticno!
3.
kamović said,
Avgust 14th, 2007, 8:35 pm
kojom brzinom kamović stiže do srbije bijele Puuuuse!!!
4.
sasa said,
Avgust 15th, 2007, 1:19 am
ipak sam vidio… cujemo se kad se vratim
5.
zmajcek said,
Avgust 15th, 2007, 3:19 pm
neka te radost drzi celog zivota takvu kakva jesi.
Permalink | obavesti prijatelja |
Komentari