22/3/2008 - Ufff....

I ruke su mi drhtale,

i kolena su klecala,

i olovka je izgledala kao cudoviste,

i papir je imao sigurno hiljadu kilometara u duzini,

i mozak je blokirao,

i lice je gorelo,

i usta su odbijala da govore,

i misli su hitale 200 na sat,

ali ostalo je zrnce pribranosti,

ostalo je parcence hrabrosti,

ostalo je mnogo znanja,

i.... polozila sam!!!

10/3/2008 - Kih - kih post

Nije me zaobislo. Mene, koja to zelim da sprecavam drugima, vratilo mi se i obilo me o glavu. Kao sto se obicno i desava.

Apciha, apciha, kih, kih, smrc, smrc.... bolesna sam!!! Zapravo ja nikada to i ne primetim dok me sasvim ne obori, a to je zato sto radim kao manijak i ne dizem glavu od knjiga i neta, osim kada je vreme za vecernje dzogiranje. Pretpostavljam da je i ovo cudo sazrevalo par dana, davalo sumnjive signale koje nisam primetila, pa se tek onda bacilo u ofanzivu.

Zanimljivo je kako se ljudi sete cajeva i voca tek kada se razbole. Onda je vreme za iskopavanje nekih davno kupljenih a retko koriscenih vitamina C, raznih tableta, brufena, aspirina, kafetina, andola i sl. Tada mogu da pocnu i nocna tumaranja po kuci ili stanu, shvercovanje slatkisa (onih jestivih, xexe) u krevet, a za sve to se ima izgovor: ,,pa bolesan/na sam, a mislim da ce mi od toga biti malo bolje!" Uz to i visak slobodnog vremena. Ko onda moze da kaze da biti bolestan moze ponekad da ima i svoje dobre strane?

Jedino ukoliko ste dovoljno crazy da to ignorisete na jedno vreme i normalno izvrsavate svoje obaveze bez obzira na sve, moze da pogorsa stvar. Ili da sa grlom koje boli kao da je zapaljena vatra u njemu pevate Vitnino cuveno ,,I will always love you" i ne gresite ni ton. Jer vam se hoce i nijedna kijavica to ne moze da unisti.

Dobro, a sto sada svi gledate u mene??? Pevam, pa sta onda? Jel je protivzakonito? And I...... will always love yooooou........apciha! Mozda ovo ipak i nije dobra ideja....

8/3/2008 - Politika, mini suknja, i lancani sudari....

Ponovo skitam. Bezobrazno me se ne tice sta drugi misle o tome i bas je divno sto kisa nije uspela sve da (ponovo) upropasti. Sama u glavi sastavljam jednacinu za dobar provod a onda je sprovodim u delo. Osmi mart, drugarica, ja, mini suknja, dobar kafic i malo cokoladnog likera sasvim solidno obavljaju posao. Ah, da ne zaboravimo dobar stari, vampirsko crveni lak za nokte koji je prosto magnet za poglede. Lepo mi stoji crveno, izgledam bas dobro u tome,  a veceras sam upravo takav efekat da postignem.

Jedino sto me je nerviralo bili su ti dosadni prodavci cveca koji su jos od jutros stajali za svojim tezgama i neumorno i monotono ponavljali: ,,cvece, cvece, kupite divno cvece..." Sto je jos gore, neka zena je mojoj drugarici prilicno drsko rekla (citaj: naredila) da kupi jedan bezvezni buket, a kada je ova to odbila bila je zasuta paljbom grubih reci i nepristojnih uvreda. J**es karanfile i njihove prodavce, nismo izasle da kupujemo, vec da se zezamo! Toliko o postovanju mladih dama. Ej, zemljo moja, propala.....

Nisam nameravala da se dugo zadrzavam u ,,skitnji", imala sam obaveze, pa sam negde oko osam vec bila na pola puta do kuce. Bilo mi je dosadno, drugarica je otisla kolima, a ja sam htela da predjem ulicu, a za inat, nigde pesackog prelaza! Pogledam levo, pogledam desno, nema vozila, hajde preko, na neobeleznom mestu. Cini mi se da sam dosla negde na sredinu ulice, kada sam cula skripu guma sa leve strane kao nepogresivi znak naglog kocenja. Boze moj! Automobil je stao nekoliko centimetara ispred mene, za dlaku me promasivsi, a ja sam ostatak ulice pretrcala. Ludaca sam, znam, svaka dobro vaspitana devojka prelazi ulicu na pesackom prelazu, ali ja jednostavno obozavam da krsim pravila. Pa zato postoje, zar ne? Mislim da je moja mini suknja kriva za sve, opasno mi je podigla samopouzdanje, do granice neobazrivosti, pa je definitivno necu obuci sledeci put kada izadjem negde...

Udjem u kucu, kada cujem neke cudne zvuke koje moj precizno nastimovan sluh nije registrovao. Osluskujem nekoliko sekundi pa onda shvatim. Politika, uhhh. Na vrhovima prstiju se okrecem i izlazim kroz ista vrata kroz koja sam pre minut usla. Vraticu se kada mi bude zatrebalo ispiranje mozga, sto ce reci, sigurno ne u sledecih sat vremena. Pa ni po cenu lancanih sudara.....

3/3/2008 - Trenutak

Da li i vi vidjate stalno neke note oko vase glave u zadnje vreme, ili se to samo meni desava? Postala sam kompulzivna, opsednuta i nacisto sam izgubila glavu jureci za novim idejama za muziku i tekstove da sam sama sebi dosadila. Ni gram odmora. Tek tako me uhvati kreativno ludilo, plesemo valcer zajedno, slusamo najbolju klasicnu muziku, vristimo i smejemo se u glas, dok sve ne prodje. A na kraju sta ostane? Poluzguzvani parcici papira, na kojima su mojim groznicavim rukopisom ispisane reci i note, razbacane bez ikakvog smisla, bez pauza i bez violinskog kljuca. Naravno, uvek su zavedeni u mozdanu arhivu pod ,,izgubljeni", a zapravo i ne stizem da ih nadjem. Tu su cisto reda radi.

Dok pokusavam da zamislim virtuelnu kanticu za papire koju bih nahranila novom porcijom besmislenog teksta, jer je ona koju imam vec odavno prepuna, trudim se da procitam neke ideje koje sam prosle veceri zapisala na korici od stare sveske, i da rastumacim ,,nogopis" kojim se inace sluzim kada imam previse toga da napisem, a premalo vremena. Tada mi se cini da ce se sve ideje naglo rasprsiti, kao jato divljih golubova, ako ih momentalno ne ovekovecim, i zato za kaliografiju i slicne rucno-kreativne zanimacije nema mesta.

Duboki uzdah. Naravno, po Marfijevom zakonu, nista vam nece poci od ruke kada ocajnicki zelite da tako bude. Ne uspevam da budem zenski Shampolion i nadjem rozetu da rastumacim sopstvene hijeroglife, vec svesku bacam u drugu stranu i pocinjem da pisem sve od pocetka. Sutra idem u Beograd. Iz oba razloga, i poslovnog i privatnog. Poslovni je uzrok sto i dalje ,,visim" za radnim stolom i vezbam desnu ruku koja se samo po inerciji seca pisanja, zbog tog silnog kuckanja na kompu. Privatni me prilicno relaksira kada pomislim na njega. Sutra ce Chris Rea odrzati koncert u Beogradskoj Areni i kao postovalac dobre rock, blues i pop muzike, bicu tamo. Tako sam sebe castila za sutrasnji rodjendan. Nema lepseg poklona od muzike!  

Evo ima vec dva sata kako neumorno radim, a jos ne privodim kraju. Uzas za zivce, posebno kada ste u skripcu sa vremenom. Ironicno je sto nam se uvek radi nesto bas kada to ne smemo ili ne mozemo. Eto sada bih ja najradije zaspala, nema veze da li sam u sred posla ili sam potpuno bezbrizna. S-P-A-V-A-L-A. Zar je taj jedan mali osmosatni trenutak previse? Oh, tesko je biti umetnik. I zaboraviti sta znaci carobna rec ,,odmor".

7/2/2008 - Izazivanje sudbine...

Probudila me je sitna kisa koje je izludjujuci uporno kuckala i rominjala na moj prozor. Bilo je prilicno hladno i ustanovila sam da nema tople vode.

Nebo je bilo bezlicno i prljavobelo, cinilo se da su tamo skupili svi oni najdosadniji snovi i nocne more, spreme da zaskoce nezasticenog coveka. Koracala sam po nakvasenom plocniku i sljapkala po baricama. Osecala sam kako umorna zemlja prima moju tezinu svaki put kada bi ucinila jos jedan korak.

Neka crna svraka zlosutnica mi je zagraktala iznad glave kada sam izasla napolje u kisni dan. Odgovorila sam joj osmehom. Kisobran sam otvorila jos u kuci.  Prosla sam ispod merdevina naslonjenih na obliznju zgradu. Namerno. Zaobisla sam banderu sa spoljasnje strane. Tri puta su mi crne macke presle put i nijednom nisam otisla tri koraka unazad i promrmljala neku bajalicu, vec sam normalno nastavila da hodam. Kada su ambulantna kola projurila pored mene, sa zvukom sirene koja je cudno lomila i razbijala tisinu kisnog, sumornog jutra, nisam prekrstila prste u ,,kljucku" niti se uhvatila za nesto crveno. Nisam ni mogla. U meni je bila najlepsa muzika zivota, a upravo je svirao bend ,,Opasno samopouzdanje". Smejala sam se izazivacki, smejala samoj sudbini, koja mi nista nije mogla. Presla sam ulicu na crveno. Zavodljivo pogledala neznanca. Potrcala ispred psa lutalice. Cinila sve da mi adrenalin prokljuca venama, da se nekako stopim sa zivotom, a opet da ne nestanem u magli. Postedite me svih sujeverja, amajlija, magicnih reci, verovanja, broj trinaest, malera, nesreca, stresova, patnji, ceznji, bezrazloznih nadanja, propalih ljubavi i zaplesite sa mnom. Jer danas sam ja srecna.

8/1/2008 - Bozicno ,,prociscenje"

31/7/2007 - Zensko srce poput lastavice....

Ne mogu da verujem da sam toliki maler kada se tice ljubavi! Jednostavo, skoro svi dobri momci koje upoznam su zauzeti! A sa druge strane, ja se uvek dopadnem nekom luzeru (uglavnom podgojenom) kome su devojke hobi...

Kolo srece mora jednom da pocne da se okrece i u moju korist.... Ja sam iskreno i lepa, a nemam vakum u mozgu kao sto imaju neke devojke iz mog razreda,pa opet uvek su one te koje hvale izlascima,poljupcima......

Naravno ne ocekujem da ,,upecam" Breda Pita.......

Mada mi ne bi smetalo.........

31/7/2007 - Mislim shta reci.....

Juce me uhvati neka dosada,nisam znala sta cu, gde cu, pa hajde da upalim TV. Kad onamo, corak. Otkazali mi omiljenu seriju, u Dnevniku prica o poludelom masovnom ubici iz Negotina,pa sam bila primorana da prebacim na Pink i da gledam,kao sto nikada u normalnoj situaciji ne bih, Grand Show.

Hm,dobro mi doslo da se malo nasmejem. Izmedju ostalog, paznju mi je privukao jedan trenutak kada su se vodili pevacki dueli. Nastupale su Olja Karleusa i Goga Sekulic sa svojim kompletom donjeg vesa: naime, Olja je izvela pesmu pod nazivom ,,Brushalter", a Goga je otpevala ,,Gacice". Ali mnogo zanimljivija stvar koja je Olju dovela bas u zizu javnosti ovih nedelja, bilo je to da joj je noga u gipsu (navodno se povredila na jednoj od njenih tezgarenja), pa me je bas zanimalo kako ce da otpeva tu inace provokativnu pesmu.

Olja je sedela na stolici i pevala uzivo (!), dok je manjak vrckanja po sceni nadoknadjivala sexy odecom,ali mi nije promaklo to da je dobila prilicno mlak aplauz...

Sa druge strane, Goga se sredila tip-top, imala je mrezaste carape, stikle od kojih se vrti u glavi, i ljubicasti sorts na vezivanje (u kompletu sa majcicom) tako vezanim da joj se poznaju cipkane gacice. Pretpostavljate da je aplauz bio gromoglasan i normalno da je zasenila svoju ,,nesrecnu" kolegenicu.

To me je navelo na razmisljanje, na sta se, dodjavola svela ova nasa estrada? Pitaj Boga. Mada, svaka cast Olji,dokazala je da nema kompleksa po pitanju kako ce da izadje na scenu, a u ovom duelu se borila iskljucivo svojim glasom. Goga je pevala playback (sto je normalno za skoro sve folkere) jer kako ce, zaboga da vrti guzom ako mora da razmislja da li je C otpevala kao C???

Nije ni cudo sto nam je drzava otisla dodjavola. Svi bi hteli playback....