Danas sam sva slogirana od posla.Legla sam da spavam sat vremena a spavala sam citavih cetiri sata.Mama i tata su otisli u selo na uzivanje.Ja sam sama,mada mi ne smeta jer volim da sam sama.Mada bih vise volela da je ziv moj Mikaca i da mi on pravi drustvo.Sa njim je uvek bilo zabavno.Obozavala sam njegovo mekano krzno,da diram bosom nogom dok sedim za kompom.On bi se obavezno nalazio tu negde oko mojih nogu.I tako nekada dok bih se ja unela u neko citanje ili ti vec kuckanje,najsladje me je on vracao u stvarnost kad pocne da hrce.....A kako je tek bio meden kad se probudi,pa mu se ne ustaje,a bude sav onako blesavo cupav i pospan....Uvek sam se zezala sa sestrom,kako bi bilo ludo da Mikaca pocne da prica,,,,,,al bi nas cinkario....U nekim trenucima smo obe ocekivale da pocne da govori....

Juce sam donela iz sela koprivu i zovu i pravila sok,mislim jos uvek nije gotov ali sam ga sastavila.Obozavam sok od zove,...Mada moja Mila i to ne voli i njoj je to uvek bilo odvratno..Ali je zdravo i nije na odmet piti ga...A kopriva je neverovatna,bar se u mom slucaju pokazalo.Ja koja sam citav svoj zivot bila anemicna,malokrvna zahvaljujuci caju od koprive i soku povratila sam krvnu sliku u normalu.Bolje reci ne u normalu nego van svake normale,sad mi je kao kod lava.Fenomenalna.Lekari ne mogu da se nacude...