Uvek sam volela zivotinje.Valjda jos kao malu deka me je naucio da se ni jedne zivotinje ne plasim i da je njima potrebno samo da im pokazes koliko ih volis,da same to osete i nece biti nikakvih problema.Dok sam bila mala imala sam vucjaka kod deke,zvao se Dzoni.Secam se kako se plasio grmljavine ,ali se secam i kako se lepo igrao sa mnom.Pre njega smo imali neko malo belo,sta je vec bilo,ne znam,neki seoski dzukac i zvao se Arap.Secanje na njega je jako slabo jer sam i ja tada bila previse mala imala sam samo dve godine.Dzonike se secam odlicno,najstrasnije je bilo kad je deka umro i posle dve godine kad je baba presla kod nas u grad ,Dzoni je bio jako star i neko ga je ubio,mislim da je baba zvala nekoga da ga ubije.....To joj nikako nisam mogla oprostiti. Kasnije sam iz skole dovodila sve moguce lutalice da ih nahranim.Neko bih i zadrzala par dana i sve je to trajalo toliko ,dok ja negde ne bih otisla a baba ga pustila da ide odakle je dosao.

Ja sam negde u svojoj glavi odlucila da imam psa i tu me u toj nameri niko nije mogao spreciti.Nasla sam na ulici malenog dzukca koji jos nije bio ni progledao i donela ga kuci.Baba je bila zgranuta,Mama mu je kupovala mleko i valjda je njoj bilo slatko to sto sam ja definitivno odlucila da on mora da prezivi kako zna i ume.Baba se zgrazavala i samo vikala ,dovela si krticu u kucu,a on je stvarno tako i izgledao.Mama je valjda u prodavnici pricala da kupuje mleko za minijaturnog psa i tako je neka baka rekla joj ako deca hoce kuce,ja imam malog,star dva meseca,mesanac terijera i pekinezera,posalji ih da ga vide pa ako ga hoce neka ga uzmu.Ja moram da se selim u Beograd zbog unucica....Kada je mama to rekla ,sve je bilo super ali gde cu moju krticu.Komsinica je jedva docekala da ga preuzme ona.

I tako se ja lepo spremim da idem da vidim tog mesanca.Odem ja a on smesan da smesniji ne moze biti. Na sve lici ali na kuce najmanje.Ipak je to bila ljubav na prvi pogled.Odmah je dosao sa mnom kuci.Kad sam ga spustila u kucu i zatvorila vrata ,on se zaleteo da trci i punih sat vremena se nije zaustavio.Tata je lezao na krevetu i cekao da se skrasi da vidi kako izgleda,sestra se popela na naslon od kreveta i vristala.A on je trcao i trcao.Posle sat vremena zausstavio se kod ulaznih vrata.Tata je pogledao i pitao ,joj sta li mu je,vidi kakav je smesan brka.... Vezali smo mu kais i tata ga izveo napolje da vidimo sta hoce.A on je trazio da izadje da vrsi nuzdu.Tu je tatu skroz sarmirao i kao sam "dobila dozvolu"da ostane kod nas.A ostao bi u svakom slucaju jer je sve uvek moralo biti po mom.Miki je bio pravi djavolko...Ulepsavao je svaki nas dan...Moja sestra se polako oslobodila i pipnula ga (ona se plasila svih mogucih zivotinja).To je prva zivotinja koju je ona dotakla. On je bio prava napast za sve ljude sa strane a za nas prava maza.Niko nije smeo da promoli nos u dvoriste jer je bio jako prgav i opasan a umeo je i da ugrize po potrebi.Sa nama je bio najveca maza na svetu.Mame se plasio.Jer je ona umela i da ga istuce.Negde devedesetih tati je palo na pamet da ga pokloni nekoj deci u Knin(deca od nekog njegovog prijatelja).Spremio on Mikacu i kaze nama imate nocas vremena da se pozdravite sa njim i sutra nas dvojica putujemo,tata je stvarno sledeceg dana putovao za Knin .Mi mu lepo napisemo na okovratniku da je on ukraden od nas i da nam jave gde se nalazi ili da ga vrate jer je nas tata njega ukrao.Cele noci nas dve nismo zaspale.Kad je tata ujutru ustao i video koliko smo naduvene,i video sta pise na okovratniku,zgranuo se i rekao mami "pa zar da mi deca pocrkaju za kucetom,on ostaje a kome se nesvidja nek se seli iz kuce".Tako je Mikaca ostao sa nama i imao je pocasno mesto kao clan porodice.