DRAGOLJUB DRAŽA MIHAJLOVIĆ
Драгољуб-Дража М. Михаиловић (*26. април, 1893., Ивањица - †18. јул, 1946., Београд), познат и као Чича, био је српски генерал који је постао ратни херој у Првом светском рату. У Другом светском рату је водио југословенску краљевску војску у отаџбини, познатију под називом „Четници“. Након рата југословенске власти су га осудиле на смрт због сарађивања с немачким окупатором.
1948. год. амерички председник Хари Труман постхумно га је одликовао орденом Легије части због учествовања у операцији спасавања америчких пилота оборених над Југославијом.
Драгољуб-Дража М. Михаиловић рођен је 26. априла (по старом календару 14. априла) 1893. године у градићу Ивањица. Дража је добио име по Драгољубу Дражи Петровићу, оцу његове мајке Смиљане, домаћину рашког села Тисовица.
Дражин отац Михаило Михаиловић (рођен је 20. априла 1863. године у Пожаревцу, од оца Милосава и мајке Екатарине. Дражин деда Милосав био је занатлија - папуџија.
Пре него што се у Ивањици запослио као писар Моравичког среза, Михаило Михаиловић је иза себе већ имао један брак и двоје деце.
После Драже, Смиљана и Михаило добили су ћерке Милицу и Јелицу. Милица је вероватно рођена 1894, а Јелица 1895. године. Дражина сестра Милица умрла је млада, 1905. године, од туберкулозе. Јелица је завршила архитектуру у Београду, када је овај факултет тек основан, тако да је спадала у ред првих архитеката у Србији. Касније се запослила у општини града Београда. Удала се за колегу који се презивао Вречко, али је брак кратко трајао и нису имали деце. Јелица је радила у општини града Београда, а живела је у породичној кући у Цвијићевој улици. Ocуђeнa je збoг koлaбoрaциje ca oкупaтoримa, тe cтрељана после уласка ocлoбoдилaчкe војске у Београд.
Дража, Милица и Јелица рано су остали без родитеља. Отац Михаило је умро од туберкулозе одмах по Јеличином рођењу, а мајка Смиљана пет година касније. Зато је 1901. године Дражин, Миличин и Јеличин стриц, ветеринарски мајор Владимир Михаиловић, довео сирочиће у свој дом у Београду, у Студеничкој улици (данас улица Светозара Марковића), преузевши старање о њима. Децу је чувала Влајкова мајка, Дражина баба по оцу, Станица. У ондашњем београдском друштву, мајор Михаиловић беше омиљен и познат као "чика Влајко". Официри су били и Дражини стричеви Драгомир и Велимир. Четврти Дражин стриц, Тома, радио је као управник телеграфа у пошти у Београду.
Пошто је завршио четири разреда основне школе, Дража је ујесен 1904. године уписан у први разред Треће мушке гимназије. У овој гимназији завршио је прва три разреда, а следећа три у Другој београдској гимназији. У обе гимназије био је међу најбољим ђацима.





NE POSTOJI DzABE POSLOVICA :BY GROBAR;
Sva istorija srpskog naroda lezi na njemu.Zemlja natopljena krvlju,drzi nase svete manastire.Maltretiraju nasu bracu dole.I oce da uzmu nasu zemlju koju smo krvavo platili,samo tako.Ne smijemo im dozvoliti to.I za to su braca Rusi sa nama.NE SMIJEMO DATI KOSOVO.JER JE ONO SRCE SRBIJE.A ONI ZELE DA NAM OTMU TO SRCE.Koliko smo se samo mucili i patili,koliko nasih predaka je zivot dalo za njega.Jos mi u glavi odzvanja rijec KOSOVO.Šiptari su Srbima sa Kosova vadili organe i prodavali i sada oni dobijaju tu zemlju.Meni su pričali da su Šiptari na sve načine tjerali sa Kosova i sad oni da dobiju Našu svetu zemlju OĆEŠ KURAC!Amerika koja nas je bombardovala oće još zla da nam nanese i uzme našu svetu zemlju i zato braćo Srbi NE DAJMO KOSOVO

