Miladin Sobic - Ašik Ajša (Ždrebica)
Ni sad neznam kako je dovedoh
one noći do studenske sobe
ni sad neznam kako kraj nje legoh
bješe ljeto na njoj malo robe
Skroz pokisla od ljetnjega pljuska
niz lice se kotrljale kapi
tanka suknja kukovima uska
gladna kuja za kurjakom vapi
A nije znala da sam pjesnik
i da može u stihove moje
Ašik Ajša u najboljem dobu
uđe u njih al' kroz moju sobu
Strgoh suknju dočekaše bedra
niz kičmu mi triput prođe jeza
skidoh bluzu dotakoh joj njedra
jezik mi se u čvorove sveza
A nije znala da sam pjesnik i
da može u stihove moje
Ašik Ajša u najboljem dobu
uđe u njih al' kroz moju sobu
Pricala mi kako živi sama
muž joj radi za njemačku marku
novca ima al' joj ljubav treba
a ljuljala me kao more barku
Možda i nije htjela,
možda i nije htjela da se da,
tijelo joj vrelo pogibija prava
a vani kiša pojacava
Kod komšije igrali su karte
čuli su se psovke i galama
časovnik je švercovao sate
od prozora bježala je tama
Kad zaspali smo onako postranačke
dok se zora žarila u licu
posle lude noći dubrovačke
često sanjam u polju ždrebicu
A nije znala da sam pjesnik i
da može u stihove moje
Ašik Ajša u najboljem dobu
uđe u njih al' kroz moju sobu
Ni sad neznam kako je dovedoh
one noći do studenske sobe...