O meni
Poslednje napisano
Kategorije postova
Prijatelji
Linkovi
Blog Hosting
|
Luda...
Danas te videh...
videh tvoj nick na forumu...
Nedostajes mi, znas?
Naravno da ne znas.... Ni ne razmisljas o meni, to je za tebe zavrsena prica, luda zena koja ti stalno nesto "pakuje" i koja te uvek "krpi" i sto bi razmisljao uopste...
A ovo "luda" znas kako znam?
Pa, lako...
Sinak ima obicaj da uvek kopira tvoje "pisanije" na msn... pa je i ovoga puta... i sigurna sam da se to "luda" odnosilo na mene.
Ma, nebitno...
i jesam luda...
Luda sto se zaljubih, luda sto predjoh toliko puta preko toliko uvreda koje si mi uputio i vecito me sumnjicio da ti nesto "pakujem" i da te "krpim" iako bi se kasnije ispostavilo da to nije tacno, ali sam ja samo tako prelazila preko svega i nastavljala da pricam sa tobom, jer sam te volela, a ti nisi nalazio za shodno da se izvinis za nanete mi uvrede, jer Boze moj, ti si uvek u pravu cak i kad nisi.
Luda sam... sto te jos uvek volim...
Neko ili niko...
Na radiju ide pesma grupe Poslednja igra leptira...
Hajde, ... ...
Na chatu se kao za inat pojavilo desetak raznoraznih varijanti t(v)oga imena... To me strasno nervira I boli... sad kad pokusavam da potkrpim svoja osecanja, neko odozgo kao da mi tera inat...
Ja nemirna... znam da I ne pomislis gde sam I sta radim...
Za tebe sam neko ili niko ko ti nista nije znacio I ko ti nikada nije bio blizak, neko ko ti je “pakovao” kako si umeo reci, neko ko je bio zloban, ljubomoran (bezrazlozno kako bi rekao), neko ko se uvek istresa na tebi, neko... ili niko.
Koliko me boli sto shvatih da ti nista nisam znacila, jos me vise boli sto pravim budalu od sebe I uporno te trazim po netu.
Plasila bih se cak I da se nadjemo na istom kanalu, jer sam sigurna da bih po hiljaditi put napravila budalu od sebe I izvinjavala se ja tebi za tvoje greske, a sve u nastojanju da opet izgladim stvari samo da bismo pricali kao I ranije.
Budale kao ja se nikada ne menjaju I zato uporno bezim po sobi sto dalje od kompjutera, jer znam...
Potrcacu ka njemu I otvoriti skriptu, uleteti na chat, forum ili bilo koje mesto gde bih videla bar jednu tvoju ispisanu rec.
Neke osobe nemaju nimalo ponosa, izgleda da sam I ja jedna od njih. Kao da sam ukleta... ili samo ubedjujem sebe u to, tek
I ove godine cu sama “proslaviti” svoj rodjendan I niko me se nece setiti. Malo boli kada sam bas ja ta koja se svacijeg rodjendana seti I ne propusti nijednu priliku da proveri jesu li svi koje znam dobro, da li ih nesto boli I treba li im pomoc. Mozda su mi I zivci s’ godinama popustili... ovih dana mi je bromazepam najbolji prijatelj, jer samo se uz njega osecam koliko-toliko smirenom I zivom. Smeta mi jedino to sto nenaviknuta na tablete cesto zaboravim razlog tom blazenom osecaju I zaboravim da uzmem novu dozu, ali navici cu vec... Da bi se resio jednog poroka moras se predati drugom poroku, ali I to ce jednom prestati.
Niko, pa cak ni ti, me nije terao da se naviknem na tebe, a sto sam ja utripovala ponesto, to je vec moj problem.
Ne krivim te... samo me pomalo boli to sto nakon sve te price I ispovedanja uzajamnog za tebe sam ostala stranac... neko ko ti nikad nije niti ce biti blizak...
I
Kao za inat,
Ja koja nikad nisam volela telefone,
Sada pozelim da te okrenem
I
Pricam ti satima
O svemu sto nisam smela ili stigla reci dok smo jos pricali
Makar ispala jos veca budala...
A onda se trgnem...
To je rezervisano za ljude koji su ti bliski,
Ne I za mene...
Potpis: Neko ko ti nije blizak
Kako da odem?
Sedim tako I razmisljam…. Ovo “sedim” nije tacno, jer zapravo ne sedim… ili se vrpoljim na stolici, pa skoknem do prozora da uhvatim vazduh, vratim se, opet vrpoljim… Nikada me mesto drzalo nije, ali sad… Osecam das am pred pucanjem. I pored sedativa I svih onih kafa I cigareta sve sam nervoznija. Cini se da sam ubilla jos jedan forum. Gde god da kucam tu trava vise ne raste ( citaj: tu nema vise postovanja ). Evo, I na krstarici je sve manje ljudi… da li je vreme da se izgubim kao gorilla u magli? Kako da nateram sebe da ne ulazim vise na chat I forume? Od desetak foruma na kojima sam bila registrovana I par chat servera vise nigde ne pricam ni sa kim niti me se vise I secaju. Doduse mozda se I secaju, ali me vesto izbegavaju… Msn, skripta, facebook, forumi, blog, skype… nigde vise zive duse, bar kad sam ja u pitanu. Definitivno dolazim do zakljucka da nisam normalna I da treba da odem, samo ne znam kako…
Jesi li srecan sada?
Gde li si veceras? Pijes li sa drustvom ili sam?
Jesi li zadovoljan postignutim rezultatom?
Da li ti je dusa puna samozadovoljstva
sto si me ovako odbacio?
Uzivas li?
Koja je sledeca?
Ili se vracas starim likovima?
Nekoj koja bez suvisnih pitanja
i
glupih zahteva
mirno sedi i ceka svaki tvoj povratak
sa neke pijanke ili svirke?
Prezivecu ja tebe...
kao i one pre tebe...
i
procice ova bol u grudima
a
ti ces jednom ostati sam kao i ja sada
sam... sa flasom u ruci
jedinim vernim prijateljem.
I sta ces onda?
Uzivaj sada...
Hvala ti...
Eto, vidis da nije bilo tesko… nije te cak ni zabolelo sto si mi sve sto si trebao odavno reci, rekao veceras u jednoj prostoprosirenoj recenici.
Mogao si to I mnogo ranije reci I nedozvoliti da se zavaravam I mastam o necemu sto nikada biti nece. Svesna sam da je veliki deo krivice na meni… zanela sam se u svojim mastanjima. U pocetku sam samo zelela da me u ovom virtuelnom svetu neko voli bas ovakvu kakva sam. Onda kada si pod uticajem alkohola priznao da osecas samo privlacnost prema meni, moja su mastanja krenula dalje. Odjednom sam te smatrala samo svojim I bila strasno ljubomorna makar I kad se obratis nekome, bilo to musko ili zensko. Sve devojke I zene na chatu su mi bile potencijalne suparnice… Secas se kad si me pitao jesam li vec bila na beerfestu?
Rekla sam da nisam nikada, a ti si mi obecao da ces me ti odvesti ove godine… ali nisi… tri veceri za redom si odlazio tamo sa svojim drugovima I dobro se provodio. Valjda te je bilo sramota da te neko vidi sa mnom u drustvu. Onda si otisao kuci pa ni tamo nisi imao vremena da mi se javis makar jednim sms-om, nakon cega si se vratio I danima nisi javljao, opet zbog neodloznih obaveza.I kada si otisao sa drustvom na planinu… danima se nisi javljao, sve dok ti ne poslah onaj nesretni sms u kome ti priznah da mi se jako svidjas, a ti u alkoholisanom stanju odgovorio da si I ti mene pozeleo…. Pozeleti I voleti…. Koja razlika… pa onda povratak …obaveze…ispiti…obaveze… odlazak kuci… obaveze… povratak, sestra zauzela komp, a ti nemas kredita da se javis sms-om. I na samom kraju taj moj ulazak na chat kad konacno pukoh I malo ostrije rekoh da sad ja nisam raspolozena za pricu… I tvoj odlazak… I ponovno cutanje…
Znala sam… zelela sam samo da budes iskren I da konacno potvrdis sve moje sumnje. Da se nikad ne bi pojavio nigde sa mnom u javnosti, da sam ja samo neko ko ti u dokolici prekracuje vreme do sledeceg izlaska ili nekog boljeg sagovornika I da sa mnom pricas samo kad si pripit. Sve sam to znala , ali sam zelela da mi I ti to potvrdis… I Hvala ti na ovome veceras… do nebesa ti hvala, sto si konacno bio iskren prema meni I rekao mi :
“Ne nisam zaboravio da se javim , ali posle onakvih napada i osionog ponasanja nisam imao razloga zasto. Opet cu biti kriv javio se ili ne, kada god pricamo uvek se istresas na mene. Sledeci put izbroji do 10 i razmisli pre nego kazes. Onakav ton mogu imati samo meni bliski ljudi (njih bi otrpeo, ne i tebe). “
I posebno ti hvala na ovoj poslednjoj recenici…
Pali, brate, narodnjaci su zakon!
Sedim ja tako za kompom... sva nesretna, nemirna i ne znam kud bih po tom netu. Na chat ne idem vec danima, na forume odavno vec ne svracam, jer nakon svakog mog posta taj forum zamre kao da sam ga licno uklela. Gledam msn i neckam se dal da uletim i vidim mrda li ko tamo, mada vec unapred znam da nema zivih. Ulecem i gle! Tu je drug kome redovno slinim na ramenu... I krece prica.
- Slinim i slusam neki top radio...
- Sta pustaju?
- Evo neka venorezna muzika...
- Kakva venorezna?
- Sta znam... ne razumem se ja u to dok me nesto u predelu srca ne zaboli, pa se silom prilika zainteresujem... Sacu da slinim jos gore... Jaoooo, braaateeeee koja pesma ideeeee
- Koja?
- Ma 'di znam koja... neka venorezna... to je najbitnije. Je' s' gled'o zvezde granda? Kako je zena otpevala moju omiljenu pesmu, umal se ne ubih.
- Ne gledam ja to... koja pesma?
- Gordana Stojicevic - Ja ne mogu mila majko bez njega
- Koja ti je ta?
- Jbt, ti mene malo z'?!?! Paaa breeee pevacica... pocela u Djerdanu...
- Ne gledam ja te emisije, a kad se daje taj Djerdan?
- Jbt, nije emisija, to je grupa koju je osnovala Mira Vasiljevic pre tridesetak godina i odakle su pocele neke sada poznate pevacice, izmedju ostalih i Gordana Stojicevic i Snezana Djurisic...
- Auuuuu... da ti mene nisi slagala za godine? Koliko bese imas?
- Nisam breeee... bila sam mala kad sam je slusala, al je upamtih po onoj pesmi " Jutros mi je ruza..."...
I nekako zavrsismo nas razgovor i moje slinavljenje na njegovom ramenu kad se ja vec smirih malo, ali ne lezi vraze... Krece na radiu pesma " Jos jedna u nizu " i ja stegnutog grla pokusavam da otpevam koji stih...
Jos jedna u nizu
Dolazis mi nakon svitanja
suvisna su bolna pitanja
nista nije zmije ujed
ljubi, ljubi neka umrem
nek' me nema sta sam tebi ja
Dolazis mi krisom usred sna
kao utvara na prstima
nista nije zmije ujed
ljubi, ljubi neka umrem
nek' me nema sta sam tebi ja
Jos jedna u nizu, jos jedna u nizu
jos jedna u nizu
sto sluzi ti samo
da prevaris ovu predugu noc
Jos jedna u nizu, jos jedna u nizu
sto dace ti sebe
jos jedna u nizu
sto dace ti srce, a dobice bol
a za njom sledeca... Mira Skoric - Necu preziveti...
Od kad je covek sreo zenu
nije postojala takva noc
a ta je nemoguca ljubav
donela mi samo neslucenu bol
U srcu vulkan silne strasti se za tren otvorio
prvim poljupcem zauvek dusu mi zarobio
onaj koji s nekom drugom
nazalost, vec ima dom
Necu preziveti
on odlazi bez grize savesti
on misli da sam ja tek neka prolazna
i kaze da je mene lako zavesti
Necu preziveti
on odlazi bez grize savesti
on misli da sam ja tek neka prolazna
bez trunke ponosa, sto samo uziva u avanturama
Od kad je covek sreo zenu
nije postojala takva noc
na prvi pogled desilo se sve
odjednom, k'o iz vedra neba grom
U srcu vulkan silne strasti se za tren otvorio
prvim poljupcem zauvek dusu mi zarobio
onaj koji s nekom drugom
nazalost, vec ima dom
Reci mi...
Sada ja moram tebe da citiram:
“ Zasto mi to radis? “
Kazu da je ljudski gresiti… I ti gresis, kao I ja.
Ovo moze da znaci samo to da ili zelis da mi vratis milo za drago ili ne zelis vise da pricas sa mnom uopste, jer si nasao bolju zabavu, pa ti ja vise nisam zanimljiva.
Kako god… ipak bih volela da mi kazes o cemu se tu radi I da to jednom zauvek rascistimo… Kako da nastavim dalje kad sam prosto bolesna jer ne znam sta je u pitanju I jesi li dobro. Ma sta mislio o meni, nisam ja takva kakvom me ti smatras. Koliko sam te samo puta cekala u svojoj camotinji za kompjuterom da se vratis sa neke svirke, zurke ili voznje? Koliko puta sam te ja prva cimala na mob, jer ti nisi nasao za shodno da ucinis isto, a tvrdio si suprotno? Koliko li sam strpljenja morala imati da cak I kada si tu sacekam svoj red, jer su svi drugi bili preci od mene? I koliko puta si me iznervirao samo jos sa “vrata” najavljujuci svoj skori odlazak zbog obaveza?
Uvek mi je bilo smesno ono sto chateri umeju reci… I normalan bi poludeo, a necu ja … Ali I poprilicno tuzno…
Morao si ocekivati da cu kad-tad puci I istresti sav svoj bes… ili cutati… sto sam pored tebe jako dobro naucila, da precutim ono sto zelim da viknem koliko me grlo nosi… Nedostajes mi, boli me sto ti je sve I svak’ preci od mene, sto sa mnom mozes pricati samo kada si pripit, jer samo tada si u kuci, dok se treznis ili kada ti se spava, sto mi nikada nisi jasno rekao da li I sta osecas prema meni, sto sam se toliko predala svemu ovome da osecam jak bol u grudima I srce hoce da mi prepukne, sto ne znam jesi li samo ljut na mene trenutno ili si objavio konacan kraj neceg sto nikad nije ni zapocelo osim u mojoj glavi… Sve to zelim da uzviknem, ali ne smem I necu… Cutim… to sam pored tebe jako dobro izvezbala…
Pismenost nema veze sa diplomom
Vec danima citam pojedine blogere i cudom se cudim. Pravopisne i gramaticke greske su postala nasa svakodnevica, cini se. Gde li su
i kako ti ljudi zaradili svoje diplome, samo da mi je znati, pod uslovom da ih imaju uopste. Jutros resim da procitam par lepih postova i dobijem nervni slom. Na glavnoj strani, kao sto i sami znate, kratka najava novih postova.
Milosav Bozic objavio Pesma Gdesmo... mene jeza prodje. Kurbla objavio nesto totalno nerazumljivo... nijedna od recenica mu ne zapocinje velikim slovom, a o fatalnim pravopisnim greskama da ne govorim, ide ovako: moj mjesece, evo pada vece, a desiti?tu sam tusam,e,stanislava je na bolovanju...
Jos bih samo dodala...
Gospodine Bozic-u,
sledece reci se pisu ovako: ne znamo; kakva je; da li ce; ili ce; Zemlja majka; uspeva sljiva; mnogo, mnogo; svetski; satkana; Srbijo,; pamtiveka. Ukoliko nesto propustih, ja se izvinjavam.
Kurblo,
tvoj post bi trebao ovako da izgleda otprilike...
Moj Mjesece, evo pada vece, a gde si ti?
Tu sam, tu sam. E, Stanislava je na bolovanju, nema ko da dira kompaka. Petak je. Jeste, znam, al' corak, jebi ga.
Ostale tvoje postove necu ni korigovati, bilo bi previse.
Bez ljutnje, narode, ali ovo je zaista... nemam reci.
Pocetak kraja...
Gde se zavrsava sreca i gde pocinje kraj?
Zna li to iko?
I kako naslutiti pocetak kraja i sacuvati svoje dostojanstvo?
Dokle mozemo ici u svojoj poniznosti i nepriznavanju kraja?
Gde gubimo sebe i postajemo oruzje u tudjim rukama?
A zarad cega?
Samo da bismo mogli reci celome svetu da pripadamo
nekome i da nam taj neko poklanja trenutak svog dragocenog vremena?
A zapravo ne pripadamo nikome
i
niko nam nista ne poklanja...
samo smo trenu u trenu i nista vise.
Kako se izboriti
sa bolom u grudima zbog nepriznavanja nepripadanja i konacnog
shvatanja da smo bili i ostali prolaznost?
Crno i belo, sreca i tuga...
a mi kao usijano gvozdje u rukama kovaca,
spremno za obradu...
marionete uvek na dohvat ruke nekom detetu
koje pozeli da se poigra...
i odbacene igracke kada ih to isto dete izgustira.
Surovi realista...
Sto ti kazem “ Volim te “
Previse se zaneh u svojim mastanjima I ovoj
Igri koju vec neko vreme igramo.
Ne secam se vise ni da li si ni kada
Pristao na nju,
Tek
Zaneh se u igri koju nazvah
“ Platonska ljubav “
Znam samo da sto ja vise trazih
Ti si sve manje davao
I
Bivao sve udaljeniji
I
Sve manje mi znan
Skoro pa stranac
A toliko sam zelela da cujem
Samo jedno jednostavno “ Volim te “
Ali to je vec SF za tebe
Nije to tvoj stil
Tvoj stil su nevidljive poruke
I
Reci
“ ruzne, mrsave, lopate… dodjite sve.. od biraca nema jeb*** ”
I kako neko rece…
Ja sam trazila svog Andjela,
A
Pronasla surovog realistu…
Ledeno...
Ponovo kacim ranac na svoje koscato rame I krecem u svoje samotne skitnje duz reke. I osmehujem se I pticama I nebu I travi, iako u meni sve vristi od bola.
Uzalud svi moji napori da se prilagodim tvom svetu I proniknem ti duboko u misli, jer samo tako bih mogla shvatiti da li I koliko ti znacim. Nikada mi to nije poslo za rukom, a ti se bas I nisi trudio da mi razjasnis situaciju. Naprotiv… cinio si mi se sve hladniji I udaljeniji. A ja sam se sve vise povlacila u svoja duga cutanja… I tako dan za danom pred kockastim ekranom, kako si umeo cesto u Sali da kazes. Cak I sale sun am postajale sve redje I sve manje su bile sale, a sve vise cinizam. Ne znam cemu se I zasto zalud ponadah da bi tvoj odgovor na moj sms, nakon pet dana cutanja, mogao drugacije I toplije zazvucati. Mozda sam previse ocekivala ili te premalo poznavala, ali svakako nisam ocekivala par uljudnih reci koje bi uputio bilo kome, koga cak I ne poznajes… tek… “ Vazno je da uzivas u tome sto radis, zvalo se to chat ili ne “… Ne, ne uzivam vise ni u cemu I nista vise nema onu nekadasnju privlacnost… ni chat, ni net, cak ni kompjuter me vise ne privlaci… Ali cesto mu pritrcim u nadi da cu te negde tamo pronaci I makar procitati neku tvoju rec, bila ona upucena I drugome… I sve cesce dodirujem mobilni, opet u nadi da cu tamo naci ikonicu u obliku koverte sa tvojim imenom. Znam da se nista od svega toga nece desiti, jednostavno nismo jedno za drugo I nista ti ne znacim, samo treba da se pomirim sa tim…
Zivim od tvoje milosti
U kalendaru dan po dan
Jedan za drugim svaki precrtan
I opet molicu za jedan osmeh od tebe
Stavi mi povez preko ociju
Zavrti me u krug
Znacu da je ljubav slepa
po ko zna koji put
I opet disacu
sa pola duse zbog tebe
Krila andjela za moje srce prirasla
Samo da si tu da vidis
Suze pred kojima se stidis
Krila andjela za moje srce prirasla
Samo ti neces nikada
(Goca Trzan – Krila Andjela)
Krhotine
Klececi
sakupljam krhotine sebe po podu
Razbio si me
kao
casu u kafani
nakon dobre pijanke
I sad sklapam
delice sebe
kao dete koje slaze puzzle
A ti...
Ma znam
setices me se kad te isto toliko zaboli
kada te neka razbije kao ti mene
Oduvek sam bila dobro rame za plakanje
Sklopimo ruke
Sad sklopi ruke
i
pogni glavu...
pomolimo se skupa
za sve prosle i buduce
dane...
Prosli da se ne vrate...
buduci da nam budu svetliji...
I
budi srecan
ma gde
i
ma sa kim bio...
A
ja cu u svojoj osami
bdeti nad tobom...
|
|