BORIS STAREŠINA (ovaj velelepni blog zadužbina je Sanatorijuma prepodobnog)

OVO JE TEKST MOJE PRIJATELJICE KOJA JE NOVINARKA. USTUPIO SAM JOJ PROSTOR U TAVERNI MI, JER BIH DA SE ODMARAM, A ONA IMA NAMERU DA VAS OVIM HITOM ZABRINE, UKOLIKO IMATE EMPATIJU...

Басара прва остаје пуста?

Иако је веома близу Пирота, на тек девет километара од града, село Басара има само два становника. Лети се ово прелепо место напуни људима, који обилазе своја имања и пландују, а зими се са ћудима планине бори само брачни пар Пешић - Јагодинка и Владимир.

Подно обронака Видлича и Басарског камена, на само девет километара од Пирота налази се село Басара. У дивном крајолику зелених пашњака и шума, Басара одаје дивљу слику опустелог села. Обрасле дрвећем и шибљем, басарске куће постале су недоступне за оне који би желели да истраже како изгледа њихова унутрашњост. У понеким амбарима између натрулих дасака још се може видети сточна храна, преостала неким Басарцима који су нагло распродали стада и напустили село, као што су пре педесетак година отишли сада осамдесетогодишњаци Јагодинка и Владимир Пешић.

Гладовали би да им није унука

Пешићи су се, за разлику од својих рођака и пријатеља из села, пре двадесет година вратили и неколико година уназад су једини становници опустеле Басаре.

- Не бисмо се ни враћали, но нисмо имали куд. Ја сам уплатио стан преко Тигрове задруге, а никада га нисам добио. Новац ми је пропао, нисмо имали куд. Деца су нас звала да живимо са њима, али нисмо хтели - није то то. Тако смо одлучили да се вратимо на село. Сада се мучимо. Продавнице нема у близини, па све што нам је потребно морамо да поручујемо из града. Срећа те нас унук Јовица редовно обилази са његовом породицом, па нам донесе све што нам је потребно. Најгоре је зими, када напада снег до појаса и путеви постану непроходни, а Басара одсечена од света. Тада се он донекле пробије аутомобилом, онда веже најлоне на ноге и настави кроз сметове, да би нам донео хлеб како не би гладовали - огорчено прича времешни Владимир. Јагодинка климањем главе потврђује његову причу, и додаје да су јој дојадили и новинари, после чијих прича се ништа не мења, а они остају као суво дрвеће, сами у опустелом селу.

- Сада чувамо и краву и неколико козица, а занемоћали смо, тешко нам је да радимо као некада. Лекар ми је, због срчаних сметњи, забранио сваки напор, а ја не престајем да трчим. Нема ко други, и немамо избора. Ту смо где смо, а сеоски живот не штеди никога. Радимо даноноћно, а ништа немамо од тога. Све би било много лакше када би макар пут имали, а овим излоканим путељком нигде не може да се оде. Па док је било људи овде, било је другачије. Макар проговориш са неким, поделиш муку, а сада смо остали сами.  - јада се Јагодинка.

Село живи само лети

Басара живи само лети. Тада је све другачије. Већ у априлу, када природа олиста и озелени а време постане стабилније и наклоњеније онима који би да битишу у љутој планини, људи почну да долазе да би обишли очевину и уредили куће. Међу њима има и оних који топлије месеце проводе у планини, чувајући стоку. Такви су седамдесетогодишњаци Љиљана и Ранко Пешић, који живе у Крупцу а од пролећа до јесени стадо од 130 оваца напасају на обронцима Старе Планине у околини Ранкове родне Басаре.

- Каква је Басара била у време када смо живели овде... Пуна насмејаних, радних људи. Школа је врвела од ђака, а данас не смемо да јој приђемо, јер је пут до ње потпуно непроходан - прича Ранко, показујући нам непрегледне ливаде изнад села, на ”риду”, где је некада било састајалиште чобана, а данас се ту могу чути само зрикавци који нарушавају тишину подневне јаре над поцрнелим крововима.

Басара опустела за двадесет година

Басара је до пре двадесет година имала стотинак становника. У време када је Љиљана дошла за Ранка из родног Крупца, било је много више људи, а и живело се другачије.

- Крупац је веома близу Басаре, ако се одлучите да идете пешице, мада вам је то сада ризично јер су шумске стазе обрасле трњем и шибљем. Некада је пут био утабан, па сам за мање од сата хода стизала код мајке у Крупац. Турим бебе у љуљћу, завржем је на леђа и полако... Окренем се с времена на време да видим ту ли је, а оно му се само ручице виде... Тако се некада живело и путовало, а сада млади без кола неће да мрдну. Добро је док још долазе. Лети је живо, дођу у жетву и косидбу, па од милине да седиш овде. Зачас се село напуни и оживи. Једно се уцвркало, друго се увриштало, смеју се, окају, надокују... А када прођу летњи послови, Басара поново заћути - говори Љиљана, и додаје да воли Басару, и да јој је лепо овде, али да јој Крупац пружа боље услове за живот.

Према последњем попису становништва, обављеном 2002. године у Басари је било осам становника, а пре шездесет година, 1948. године - 204. Некада пуне чељади, басарске куће ћуте и полако се предају времену, које ће их претворити у прах и пепео. Географи тврде да су узроци нестајања планинских села неповољни природни услови и близина границе. Чини се, ипак, да је пресудна промена свести сеоског становништва. Удобност живљења постала је важнија од основних услова за живот, па док у градовима ничу нови паркови и тргови, споменици и фонтане, села без путева, воде за пиће и продавница полако нестају са српских планина.

 

Гордана Симоновић

Антрфиле:

Србија без планинских села

Басара дели судбину многих српских планинских села. Село Вукојевац у општини Куршумлија прво је нестало са географске карте Србије, без становника је већ дуго, а куће су разграђене и продате као грађевински материјал, па би и археолозима било тешко да докажу да је овде било насеље. У Репушници на Старој Планини нико не живи, али је једна уређена башта знак да неко ипак повремено долази.

 


06:43 , 3/9/2008 19 komentara Link

Pošalji komentar ::

05:53 - 3/9/2008
Poslao/la Sanatorijum
e ****ga, ja stvarno ne znam kako da se ovde izborim sa aranzhmanom teksta a da tekst izgleda onako kako bi trebalo... pa ko mozhe da chita ovako zguzheno, alal mu vera...

Permanent Link

05:54 - 3/9/2008
Poslao/la Sanatorijum
ma nije valjda da ovde ne ide ****ga?! a dovraga?

Permanent Link

05:56 - 3/9/2008
Poslao/la Sanatorijum
da ne verujesh... a kad bih reko kevu mu nataknem, to bi proshlo... ma daaaaaj bre, druzhe poglavice, pusti me da psujem, pobogu!

Permanent Link

06:11 - 3/9/2008
Poslao/la Sanatorijum
pffft, dobro shto niko nije video prethodni aranzhman teksta iako ni ovaj nije bash za slikanje... i dalje mi se psuje...

Permanent Link

06:22 - 3/9/2008
Poslao/la Sanatorijum
znachi, ako kazhem jebajga, to tje protji, ali ****ga ide sa chetir zvezditse... kuuul...

Permanent Link

06:33 - 3/9/2008
Poslao/la poglavica
a ti bi da psujesh (pcujesh) evo sad mozhe i jebi i jebi ga i nataknesh ga i sve po spisko, no more word censored )))

de si bre matori ))

Permanent Link

06:36 - 3/9/2008
Poslao/la drvo
Džabe, jebeš ga, nanervira na sabajle!
Evo pročitaću koješta, pa ću možda još nešto da kažem, a možda i neću, gazde loše slušaju, al dobro piju, aj uzdravlju

Permanent Link

07:25 - 3/9/2008
Poslao/la Sanatorijum
ha! #druzhe, jebemu, ovako je vaistinu mnogo lakshe. mozhe poshten chovek da se izrazi na trista nachina, od kojih tje neki nachini biti prihvatljivi chak i za podmladak. nego, si mi zhiv? si mi zdrav? ovo? ono? sve mi reci!
#milena, dobrojtro tebi, a i nekoliko posebnih pogleda shaljem posredstvom ovih zabangavelih 16 ochiju.

Permanent Link

11:15 - 3/9/2008
Poslao/la nemiri
zamisli da živiš tamo. hm. kako bi to bilo.

Permanent Link

11:34 - 3/9/2008
Poslao/la kojak
uf!
ovo ti je originalno nema šta.
mnogo zeznuta stvar jbg!!.
nit' ima smisla zameriti što odlaze, jer svako nastoji da nađe bolje uslove za život, nit' je pametno što odumiru sela iz mnogo razloga.

Permanent Link

12:58 - 3/9/2008
Poslao/la maryjane
Problem sela je idalje stavka koje naš demokraCki sistem zaobilazi u širokom luku..Ukoliko ste dokoni i zaredjate po sajtovima stranaka koje su u "igri" i bacite se na čitanje njihovih veselih programa jasno možete videti da je recimo agrarna politika kao i sve vezano za istu potpuno nerazradjeno, a nedaj blože da postavite pitanje na tu temu, čekali bi odgovor mesecima...
Očigledno je da odredjenom društvenom sloju sasvim odgovara ta migracija sa sela u grad.Kada to kažem ne mislim na kulturološki smisao (mada ni on nije zanemarljiv) već na klasični kapitalistički ćar...Stari patern koji je radio svuda u svetu pa zašto ne bi i kod nas...Centralizacijom stanovništva javlja se zasićenje rastvora...Ogromna ponuda, a tražnja na klimavim nogama.Konkurencija postaje sve gušća, a "gazde" imaju mogućnost izbora..Pa tako, cena rada rapidno opada, jer je sistem - Ako ti ne odgovara, ima kome hoće, i ljudi su primorani da idu ispod svih prihvatljiv i ljudskih principa ne bi li ostali u igri i obezbedili sebi i svojim porodicama kakav takav život.....
Sa druge strane, na selu ostaje populacija koja ni obrazovno ni fizički nije u stanju da menja bilo šta....I tako iz godine u godinu....

Permanent Link

13:31 - 3/9/2008
Poslao/la Anoniman
kad bi svako živeo tamo gde se rodio, ova zemlja bi bila mnogo jaka država. na žalost tako nije a neće ni da bude. ali će svi pisati o tome. kad nas jednog dana ostane šaka, krivićemo svet. priča je inače lepo sročena.

Permanent Link

21:04 - 3/9/2008
Poslao/la Stepski
jebigajebigajebigajebigajebigajebigajebigajebiga...

jebiga. izgleda da radi.

Permanent Link

22:31 - 3/9/2008
Poslao/la Lady
Tužno je ali postoji neki razlog što ljudi neće tamo da žive. Mi se odavde pravimo važni pa odemo na vikend, dan dva, pa se divimo, slikamo, a kada bi trebalo da se selimo i potpišemo da ostajemo, hm,hm.Smanjio bi se broj obožavatelja.
Al nema veze, živeli

Permanent Link

22:38 - 3/9/2008
Poslao/la nemiri
ej, tjao Stepsky, gde si ti...

Permanent Link

22:52 - 3/9/2008
Poslao/la poglavica
heh @druzhe - sve tju ti kazhem, josh po malo mrdam, shto je verovatno znak da sam zhiv, mada sve vishe sebi lichim na zombija, jebiga )

@maryjane je mudro rekla "Sa druge strane, na selu ostaje populacija koja ni obrazovno ni fizički nije u stanju da menja bilo šta.... " Neeemmmoojjj bre tako sele, pa evo... ja sam ti zhivi primerak humanoida koji zhivi na svojoj hacijendi daleko od urbane sredine, vrlo sam pametan i angazhovan, posebno kad nakachim svoju mi perjanicu, sto mu dabrowa sa morawe

Permanent Link

08:38 - 4/9/2008
Poslao/la Stepski
o nemiri, tjao

Permanent Link

09:07 - 4/9/2008
Poslao/la maryjane
" Neeemmmoojjj bre tako sele, pa evo... ja sam ti zhivi primerak humanoida koji zhivi na svojoj hacijendi daleko od urbane sredine, vrlo sam pametan i angazhovan, posebno kad nakachim svoju mi perjanicu, sto mu dabrowa sa morawe "

Poglavice, znaš šta Godzila kaže kad izadje iz Morawu??

Sveeee ćeee vi izedemmmmm )))

Permanent Link

12:07 - 4/9/2008
Poslao/la jedina
SANATORIJUM-PRESTANITE!!!!

Permanent Link

  Naslovna strana | Napravi blog | Prijavite se