Није ми баш јасно
ништа ми није јасно
ништа ми није јасно
...ili, kako god okreneš, nahebali smo...
Gledam Mrsomudovog Potencijalnog Partnera U Vladi - o Bože, tog skrivenog glumačkog talenta. Zamišljam gospa Rosu iz prizemlja kako se drhtavom rukom hvata za kućnu haljinu, skupivši pomalo ramenca već godinama osušena zubom vremena i nepravilnom penzionerskom ishranom, onog trena kada Čika Toma, suzna oka u kameru zajeca "Osam godina su vladali..."
Njoj kroz glavu prolaze slike kišnog majskog nedeljnog jutra, u grao mantilu za prelazne godišnje periode (mada, kada je kupljen - pre 30 godina, imao je namenu da je ogreje na jesen, htela je ona da kupi još jedan, svetliji - ako ne i beli za proleće, međutim...) kako promiče usnulim parkom, žuri, da što pre u "ŠAH KLUBU" zaokruži Čika Tomu. Ona će da glasa da nam vrate Kosovo. Ona će da glasa da joj bude bolje. Da prestanu da je kradu na pijaci. Ona će, s.r. da vrati ponos Srbiji. Kad mu ga je pre 10 godina oduzela (ona to nikada neće priznati, pak), sad će, dok još ima daha u plućima - vratiti Srbiji izgubljenu terirotiju.
Možda će ipak, posle toliko godina, kupiti sebi, kad jednom prestanu da je kradu, i onaj mantil za proleće...
Моја бивша пријатељица промакну поред мене. Данас. Пред црквом, са кесама - полако. Изгужвана, зарозана. Увијена у слојеве одеће. Шљампаве, огромне. Мушке. Смркнута лица. Знојаве косе. Погрбљена, никаква.
Фуј.
Натера ми желудац на поставу. Замало да бљувнем. Помислим, јебем ти Женско. Има дар да се направи на Говно. Не мора чак ни да се труди.
Јадна, ружна је изнутра. Трула. Зла и подла.
Уме да мрзи и сплеткари, да подбада и лапрда.
Кукала јој мајка.
Из мене отиче река малих срндаћа. Неколико дана већ. Отказала сам, два пута, Секс За Бивше. Чудим се сама себи, како сам постала, за годину дана, двојици бивших, Златна Резерва. Свесна сам да треба да ме буде срамота, ал' није. Свесна сам да сам се срозала на заказивање и уклапање дневних распореда и мољакање, док ја одлазим да се појебем у његовом стану. Или мом. Или негде на некој пољани, на неком пропланку.
Без гриже савести. Без трунчице самокритичности. Ни кад задихана спустим своје голо дупе у седиште, црвених образа и црних гаћица око зглоба једне ноге, косе која ће јасно поручити чики на пумпи, док ми Драги купује "Сникерс" и "Књаз" да идем из штете.
Неће осетити ни мирис стишке земље са мојих дланова, ни даљине које носи Морава, неће видети блато на ђоновима, ни ситне младе травке покупљене на рукавима... помислиће нешто вулгарно и ружно. Нешто што бих можда и могла да прочитам са његовог лица да га дуже гледам... ал'ја не гледам чике са пумпе после секса поред реке. Није мој стил. Чувам мирисе и сличице у себи да их прострем по кревету.
Кад гола легнем, сапране коже, да се у њих опет уваљам. Лепше ми усправанке - нема...
ТОШЕ ПРОЕСКИ
првих, дугих шест месеци
без Тебе
Сликаћу своје дупе и залепити га на насловницу. Изгледа да је то мода. Набавићу још читалаца и провокацијом освојити 100000000000000 коментара, што ће ме учинити популарном. Ипак...
Пошто ћу да искористим БАШ моје дупе, морам да га припремим. Стидљиво је до зла Бога. Зато му треба спонзор, стилиста, менаџер и лични тренер, лични фотограф и лични шминкер. Заборавих, требаће и козметичар после бразилске депилације јер не могу длакаво дупе да истичем, није "ин".
Не би било лоше да му унајмим професора певања и глуме, откуд знам, какве ће му аспирације бити после првог појављивања у јавности? Можда пожели да се окуша у тим водама... можда сними рекламу? Можда га позову да учествује у најновијем серијалу "Великог Брата ВИП"?
Ко зна, где ће га популарност одвести?
Помозите, добри људи, својим коментарима, да ова ствар крене!