Onog dana kada se probudis sa blistavim osmehom na usnama,
kada ti se cini da je kisa napolju samo muzika specijalno za tvoje usi,
da je snazan vetar samo preneseni dodir njenog milovanja na tvoj obraz,
znaces da vredi ziveti, pa makar umrli nalazeci tome smisao,
jer vredi kada druge time usrecimo.
Kada hodas po paperjastim oblacima,
osluskujes ritam sopstvenih koraka,
vidis da se u tvoju senku uplela jos necija, manja,
osetis dasak svezine i dobro poznati miris parfema,
tad shvatis da svoje srce vise ne mozes celo samo za sebe zadrzati,
i svidja ti se osecaj, jer vredi voleti zbog njega.
Ako ti se ucini kao da plovis a jos uvek samo hodas,
postanes bice od svetlosti,
endorfin prokljuca u venama na pomen njenog imena,
osetis se tako mocnim kao da ces se rasprsnuti,
zelis da se rasprsis na hiljade delica i postanes univerzum,
onda da se spojis sa njenim delicima i ostanes tako zauvek,
tada znaj da vredi ziveti.
Vredi zbog svake nove zore koju drugacije vidis,
zbog svake lude noci za koju je ona kriva
a ne mozes da joj sve to kazes u lice,
vredi zbog belih golubova
koji ce joj odneti tvoje poljupce kada bude bila daleko,
vredi zbog snova koje dopola odsanjas ti, a ona ih nastavlja,
zbog jastuka koji ujutru mirisu na njenu kosu,
malog ujeda na vratu boje njenog najdrazeg karmina.
Vredi ziveti samo zbog njenog glasa,
opije te brze i od najjaceg vina,
kada dok hodate zajedno ulicama buducnosti,
tiho te uhvati za ruku i sapne da te voli....
