Ti si stranac, ne poznajem te,
al opasan si po srce moje,
nateraces ove usne,
da pozele da budu tvoje.
Jos uvek si stranac, a cini se da te
sudbina namerno na moj put nosi.
Kazi mi onda, razresi dilemu,
da saznam za tebe, konacno, ko si?
Mora da si pisac, jer govor ti je knjiga,
poznajem ga dusom po magicnom zvuku,
cinis me da zelim da sam olovka tvoja,
pa da me nikada ne ispustis iz ruku.
Mora da si slikar, tvoj osmeh je slika,
bez njega bi moj svet izgubio boju,
ah vec ludo zelim da sam kicica mala,
pa da tako zasluzim svu beskrajnu ljubav tvoju.
Mora da si pesnik, jer tvoj pogled je poezija,
spektar osecanja, toplina i dar.
Vidis li da zudim da sam tvoja rec,
da ti vecno predam sav svoj poetski zar!
Mora da si muzicar jer osecam tvoj ritam,
zvuk ustreptalog srca kroz vatrenu noc,
dozvoli mi onda da budem tvoja nota,
odsviraj me sad, kad ti dajem svu moc.
Ali znam, strance, to su samo pusti snovi,
tebi je u mislima sada drugi neko,
zasto onda cinis da te nocas zelim,
da te strasno ljubim, iako si daleko?