Sanjala sam nocas, tebe i mene, kako igramo sah. Bili smo u prostoriji hladnih zidova, bez prozora, a tamu gustu kao testo je jedino razbijao lagan i nezan odsjaj lampe koja je svetlela crveno. Ti i ja, suoceni za stolom, mala sahovska tabla izmedju nas, a u vazduhu neverovatna napetost, energija i vrela zelja. Ja crno, a ti belo, andjeo i djavolica u medjusobnom nadmudrivanju.

Pogledao si me onako. Tvoje prelepe, andjeoske oci su dobile neki poseban, gladan izraz i potonule u mojim ocima, kao da u trenutnku zelis da srusis sto, prevrnes figure i posegnes za mnom da bi se uverio da nisam samo iluzija, da se necu raspsiti u milion paperjastih oblaka kada vrhovi tvojih prstiju probude zmarce na mojoj kozi. Nekim iracionalnim delicem tela sam zarko zelela da to i ucinis, ali previse je kvadratica bilo izmedju nas. Ja sam bila na potezu, uvek ja, kraljica je bila bezbedna u svom zamku od pesaka, a ja sam i dalje cekala i osluskivla tromo, pospano kuckanje starog sahovskog casovnika...

Potez, pauza, pogled, potez, pauza i opet pogled. Ti si svom silinom napadao moju tvrdjavu, hteo si da pobedis, da slavis ove veceri, da me osvojis, a ja sam bila tako umorna, na koncu da odustanem i zaspim, a najsladje bi bilo zaspati u zenici tvoga oka, uljuljkana ritmovima tvoga srca. Ali ipak, nisam odustala. Boriti se protiv tebe je bilo neverovatno tesko, boriti se protiv svoje volje, ali ja sam igrala lukavo.

Ponovo se gledamo, vodjeni nezadrzivom zeljom, ali opet dva razlicita sveta, samo se posmatramo u tisini, i cini mi se da jedno drugome mozemo da cujemo misli. Blizi smo vise neko sto smo ikada bili, a opet tako beskrajno udaljeni. Cekam povoljan talas, dobar trenutak, kada ces biti otsutan da bih nesputano izvela moju napadacku akciju. Vidim kako ti pogled klizi preko mojih ociju, za trenutak mi milujes obraze, osecam te na usnama, pratis finu liniju moga vrata, osecam zar na grudima....

Uz osmeh, lagano se naginjem napred, uzimam bezlicnu crnu kraljicu i postavljam je ispred tvoga kralja. U prvi mah ne shvatas sta se desava, sve se isuvise brzo odigralo. Ali tada razumes i vidim da je lampa zasvetlela jos jace crveno od tvog silnoga besa. Osecam tvoje misli na sebi, tvoj puls kao da se ubrzava, i onda rusis sto, bacas figure, zveket bacenih stvari neprirodno odjekuje po kamenom podu. Prilazis mi, sa ludackim sjajem u ocima, besan ali u isto vreme srecan i pun cudnog olaksanja, hvatas me u zagrljaj i ja nestajem u tvom vrelom poljupcu. Crveno svetlo zatvara scenu. Mozda ne zelis da priznas, ali u ovom duelu je ipak djavolica pobedila, ja sam pobedila, a ti si podlegao mojim carima ljubavi. Jos uvek ne shvatas? Dragi, matiran si....