Partizan Igokea je posle majstorice prošlogodišnjeg polufinala plej ofa NLB lige, drugi put u ovoj godini savladao Cibonu u dvorani “Dražen Petrović”.
Jedino u prvoj četvrtini domaćin je bio bolji rival, posle čega su crno-beli uhvatili ritam i stalno držali priključak. Kad god bi cibosi došli do prednosti naši košarkaši ne bi klonuli duhom, već su se vraćali u igru. Nije ih poremetio ni izlazak Nikole Pekovića i Milta Palasija iz igre u finišu meča, već su se vratili I na kraju zasluženo slavili
Serijom 9:2 Partizan Igokea je dva i po minuta pre kraja izjednačio na 71:71. Sem Hoskin je serijom od pet poena doneo domaćinu vođstvo, posle naizmeničnih grešaka Uroš Tripković je trojkom 49 sekundi smanjio na 76:74, a 22 sekunda pre kraja Dušan Kecman je izjednačio na 76:76. Keli, koji do tog trenutka nije pogodio ni jedno slobodno bacanje, povećao je na 77:76. Posle promašenog drugog bacanja, Milenko Tepić je poveo napad i 5,8 sekundi pre kraja doneo trijumf Partizanu.
“Cibona ove godine ima novu ekipu, da su veoma blizu pune forme govori i njihov meč protiv Arisa, vrlo jake ekipe, koji su kontrolisali u vežem delu. Dali su veliku važnost ovoj utakmici, pomerili je sa subote na nedelju, iako u sredu igraju sa Armanijem u Evroligi. Bilo im je jako važno da dobiju Partizan pred svojom publikom. Mi smo imali nerezonskih, ne uvek najpametnijih rešenja, 19 igubljenih lopti, od toga 12 u drugom poluvremenu. To smo kompenzovali ofanzivnim skokom. Odlučujući momenat bila je rampa Vraneša pri vođstvu Cibone od pet razlike. Posebno mi je drago što je, iako ima dosta skeptika, pokazao da je značajan deo našeg tima. Nekim rešenjima nisam zadovoljan, ali to je stvar iskustva i uigravanja, najvažnije je da je Cibona dobijena u Zagrebu.”, rekao je posle meča trener Duško Vujošević. Cibona – Partizan Igokea 77:78 (20:14, 11:15, 25:24, 29:25)
Cibona: Voren 8, Keli 5, Krasić 2, Morović, Vukušić 8, Andrić 6, Ajuso 15, Kaštropil, Hoskin 18, Princ, Rozić 3, Mulaomerović 12.
Partizan: Palasio 12, Tepić 10, Kecman 7, Borovnjak, Tripković 11, Veličković 5, Peković 15, Vitkovac 14, Đurković, Božić 2, Milošević, Vraneš 2

Samo jedan šut je odlučivao da li će se dogoditi prvorazredno iznenađenje. U trećem kolu Evrolige Panatinaikos je savladao Partizan rezultatom 94:90.
Sve do sredine treće četvrtine Atinjani su imali blagu prednost, a onda trojkom Veličkovića crno-beli prvi put dolaze u vođstvo 51:50. Do sredine četvrte četvrtine odvijala se rezultatska klackalica. Onda crno-beli polako počinju da gube dah i sve više zaostaju za gostima. Dva minuta pre kraja Panatinaikos ima velikih 8 poena prednosti. Još jednom u nizu su naši navijači pokazali veliku odanost klubu. Od huka sa tribina i Evropskom šampionu su zaklecala kolena. Naglo se topi prednost zelenih i došlo se do velike drame u finišu. Tri sekunde pre kraja pri rezultatu 92:90 za Panatinaikos, Veličković šutira trojku za pobedu. Sreća je ovog puta okrenula leđa crno-belima jer lopta izlazi iz koša.

"Čestitam Panatinaikosu na zasluženoj pobedi. Ipak su oni u većem delu utakmice imali prednost. Uspevali smo povremeno da im se približimo i na trenutke da vodimo, ali to nije bilo dovoljno za pobedu. Od ovog tima se ne može očekivati da u kontinuitetu dobija ovako teške utakmice. Zadovoljan sam atmosferom i igrom svog tima. imali smo dva problema večeras – loše preuzimanje "pik end rola" i loš procenat šuta za 3 poena. Poremećuju nam igru česte povrede ove sezone. Da bi se odigrala cela sezona na visokom nivou, potrebno nam je još jedno pojačanje. Hvala publici na velikoj podršci. Još jednom čestitam Panatinaikosu i želim im uspešnu sezonu.", rekao je trener Partizana Duško Vujošević.

"Izvanredna utakmica. Na kraju smo srećno dobili utakmicu koju smo trebali lako da završimo. Partizan je odigrao fenomenalno kao i predhodne utakmice u Evroligi. Pribojavali smo se sa razlogom Partizanovog skoka u napadu. Čestitam mojim igračima. Dobili smo veoma važnu utakmicu. Svako ko dođe u Pionir, neće mu biti lako. Izvanredna atmosfera, zahvaljujem se navijačima Partizana na toplom dočeku.", izjavio je trener gostiju Željko Obradović

Partizan Igokea – Panatinaikos 90:94 (16:24, 25:22, 29:23, 20:25)

Partizan: Palacio 23, Tepić 2, Riznić , Kecman 6, Tripković 8, Veličković 14, Peković 28, Vitkovac 8, Đurković , Božić 1, Milošević , Vraneš .

Panatinaikos: Spanulis 15, Bećirović 16, Batiste 9, Žižić 4, Hadživretas 3, Dikoudis 4, Tsartsaris 13, Diamantidis 16, Winston 5, Tomašević , Vujanić , Jasekivičijus 9.

Pravda je zadovoljena. Poenima Nikole Pekovića 7,8 sekundi pre kraja utakmice Partizan Igokea je došao do pobede u Klermon Feranu protiv prvaka Francuske.
Naši košarkaši su tokom cele utakmice bili u prednosti, razlika je na momente dostizala i deset poena. Ipak u završnici domaći tim uspeo je da smanji razliku, a 24 sekunde pre kraja trojkom Raša i povede sa 87:85. Crno-beli su vrlo koncentrisano i precizno odigrali poslednji napad, lopta je dodata Pekoviću u reket, koji je i pored snažnog faula Nolana poentirao, potom pogodio i dodatno slobodno bacanje za naš drugi trijumf u Evroligi.
”Značajna pobeda. Nismo imali baš kontinuitet od 40 minuta igre, u poslednja tri minuta, posle one tehničke greške zbog flopinga koja pokazuje da su malo preterali sa donošenjem takvog pravila, mada su jednom sudili nama, jednom i njima. Loš šut za tri poena samo 26 odsto, 17 izgubljenih lopti i način na koji smo odigrali poslednja tri minuta doveo je do toga da smo srećno dobili. Uz malo manje izgubljenih lopti ili sa boljim procentom trojki, eventualno bez tehničke, ušli bismo u mirnu završnicu. Veoma sam srećan pogotovo jer su posle Rašove trojke i imali još jedan faul do bonusa, mogli su da nas ostave sa jako malo vremena za poslednji napad. Ali oni su napravili faul pri šutu. Bilo je i sreće, ali tu sreću smo zaslužili.” rekao je Duško Vujošević posle trijumfa.
Chorale Roanne – Partizan Igokea 87:88 (23:23, 12:21, 28:26, 24:18)
Chorale Roanne: Pupet 5, Vilson, Soliman, Badijen 3, Salijers 20, Kazalon 6, Nolan 9, Hes 11, Pelin 4, Raš 29.
Partizan Igokea: Palasio 13, Tepić 14, Kecman 10, Borovnjak 2, Tripković 11, Veličković 2, Peković 25, Vitkovac 11, Đurković, Božić Milošević, Vraneš.

Ova sezona Evrolige posvećena je i proslavi 50. rođendana najelitnijeg evropskog klupskog takmičenja, koji je svojevremeno pokrenut kao Kup šampiona.
U tom pogledu Evroliga će organizovati niz ceremonija na utakmicama, kao i na fajnal-foru u Madridu. Istovremeno biraće se i treneri i košarkaši koji su dali najveći doprinos razvoju ovog takmičenja, ali i evropske košarke u celini. Tokom fajnal-fora (2. - 4. maj 2008.) biće održana svečanost na kojoj će priznanja će dobiti 35 igrača, 10 trenera i pet sudija.
Među igračima koji su nominovani nalaze se sedam Partizanovih zvezda: Dragan Kićanović, Dražen Dalipagić, Žarko Paspalj, Vlade Divac, Aleksandar Đorđević, Predrag Danilović i Željko Rebrača. Među 20 trenera, na listi se nalaze četvorica stručnjaka koji su bili šefovi stručnog štaba našeg kluba - Aleksandar Nikolić, Ranko Žeravica, Dušan Ivković i Željko Obradović. Tu je i Svetislav Pešić koji je tokom igračke karijere bio i prvotimac Partizana

Košarkaši Partizana posle velike borbe u produžetku su slavili u Vršcu. U sedmom kolu NLB lige savladali su Hemofarm sa 79:76 (68:68).
Naši košarkaši slabo su ušli u meč, domaćin je stekao 15 poena prednosti, ali kako je meč odmicao crno-beli su hvatali ritam i dostigli rivala. Hemofarm se ponovo u poslednjoj etapi ponovo "odlepio" na distancu, međutim Palasio i drugovi imali su snage i koncentracije da u poslednjem minutu steknu prednost. Ipak, poeni Tepića sa linije slobodnih bacanja pet sekundi pre kraja nisu bili dovoljni za pobedu, pošto je domaćin izjednačio.
U dodatnih pet minuta Palasio, koji je do tada oscilirao, pogodio je nekoliko važnih poena, nadovezao se i Veličković, pa su bodovi zasluženo pripali šampionu.
"Jako loše smo otvorili utakmicu. Vođstvo Hemofarma od 15:0 govori da u glavama još nismo izbrisali Barselonu, utakmicu koja nas je psihički i fizički ispraznila. Utakmice sa Partizanom, koje su važne, nisu mečevi koji se dobijaju u prvih 15 minuta, znao sam da nas neće u tom periodu prelomiti i otići na 30 razlike. Sam kraj kada smo na šest sekundi do kraja, protivniku dozvolili da za 2,5 sekundi postigne koš na zonsku odbranu. Početak produžetka bio je presudan, kao i u najčešćem broju slučajeva ekipa koja povede dobija. Poveli smo pet poena razlike i dobili. Istakao bih Novicu Veličkovića. Primetili smo nedostatke, potrebno je dosta korekcija, ali najvažnije je da smo dobili.", rekao je Duško Vujošević, posle utakmice.
Hemofarm Štada – Partizan Igokea 76:79 (21:8, 17:25, 15:17, 13:16. 8:11)
Hemofarm: Pavković 8, Trailović, Simonović, Joksimović 13, Božović 7, Marković 7, Rakić, Jagodnik 16, Mladenović, Borisov 11, Marjanović 2, Vukosavljević 12.
Partizan Igokea: Palasio 19, Tepić 8, Kecman 9, Borovnjak, Tripković, Veličković 17, Peković 6, Vitkovac 12, Đurković, Božić 4, Milošević 2, Vraneš 2.

Iako je malo ko verovao, Partizan je napravio iznenađenje i savladao Barselonu 81:78. Na početku nije izledalo da će biti tako. Katalonci su od samog starta krenuli furiozno. Sve do sredine druge četvrtine Barselona čvrsto drži vođstvo. Posle katastrofalnog šuta za 3 poena u tom delu igre (0/7), moralo je da krene. Trojkom Vitkovca Partizan prvi put poveo i utakmica je krenula potpuno drugim tokom. Kako je utakmica odmicala crno-beli su igrali sve bolje i lagano uvećavali razliku. Da je Barselona veliki klub koji se ne pobeđuje tako lako, videlo se u samom finišu. Nisu se predavali i lagano se primicali našem šampionu. Minut i po pre kraja na semaforu je rezultat 73:73. Još jednom su grobari pokazali kako se voli svoj klub. Kad je najteže "6 igrač" diže ekipu i pobeda je sigurna. "Prezadovoljan sam što smo u ovakvom ambijentu dobili važnu utakmicu. Pokazali smo da ćemo i ove godine uz male oscilacije biti ravnopravan učesnik Evrolige. Barselona je veliki protivnik koji i pored velikog budžeta mora nekad biti i poražen. Bilo je oscilacija i igri koje proističu zbog novog tima koji imamo. Bilo je pogrešnih dodavanja, brzih šuteva i nismo dovoljno kontrolisali skok. Tripković posle povrede nije još dovoljno mentalno spreman. Palasio se još nije u potpunosti adaptirao. Nismo čvrsto držali spoljnu liniju. Što se tiče zadnjeg napada kada je Sančez sa pola terena šutirao za produžetak, nismo napravili faul jer po novim pravilima u ovoj sezoni strožije se sudi svaki namerano napravljen faul. Pohvale mojim igračima i veliko hvala publici koja nas godinama drži tu gde jesmo. Kao čovek koji radi ovde ne zato što ne može da ode u inostranstvo, već zato što voli da radi ovde, milo mi je da se u košarci ipak dešavaju neke lepe stvari.", rekao je trener Partizana Duško Vujošević. "Čestitam Partizanu na pobedi i publici koja je navijanjem pomogla u tome. Izgubili smo utakmicu u trećoj četvrtini iako smo u jednom momentu ozbiljno pripretili. Nikad nisam tražio opravdanje i nadam se boljim partijama moga tima. Nedostaje nam još dosta da bi igrali kako treba.", izjavio je trener gostiju Duško Ivanović Partizan Igokea – Barselona 81:78 (15:20, 27:21, 20:13, 19:24) Partizan Igokea: Palacio 13, Tepić 14, Kecman 3, Borovnjak , Tripković 2, Veličković 5, Peković 29, Vitkovac 12, Đurković , Božić , Milošević , Vraneš 3. Barselona: Sanchez 7, Trias 4, Marconato 6, Lakovič 21, Rabaseda , Vazquez 10, Dedović 1, Ilyasova 6, Moncasi 6, Morandais 4, Acker , Kasun 13.

Analizirajući odluku disiplinskog sudije Evrolige o kažnjavanju našeg kluba da sledeću utakmicu kao domaćin francuskog prvaka Choralle Roanne igramo bez publike zaključili smo sledeće:
• zbog velikog intresovanja za naše utakmice ove godine je prodat nezapamćen broj godišnjih ulaznica.
• Iz bezbednosnih razloga je smanjen kapacitet dvorane.
• Iz tog razloga u slobodnu prodaju odlazi samo 1000 ulaznica.
• Ovo smo uradili zbog toga što smo u protekloj sezoni od Evrolige kažnjeni ukupno sa 67.000 evra.
• Svesni smo nezadovljstva naših navijača i gledalaca koji ne uspeju da dođu do karata.
Dakle, svesno smo smanjili kapacitete dvorane sa 6.200 na 5.500 gledalaca. Pojačali smo redarsku službu, obezbedili rigorozniju kontrolu prilikom ulaska gledalaca u dvoranu, zabranili prodaju alkoholnih pića pa i pored toga smo samo u ovoj sezoni za četiri utakmice kažnjeni sa 22.000 evra. Održali smo veliki broj sastanaka sa navijačima, razgovarali i upozoravali da se mora obezbediti sportsko navijanje. Posebno smo insistirali da se spreči svako bacanje predmeta na teren. Obezbedili smo dva nova zaštitna tunela za izlazak na teren igrača i sudija. Nažalost došlo je do bacanja tvrdih predmeta na teren u kontiuiteu, na svakoj utakmici. Kulminacija je nastala na utakmici sa ekipom Fenerbahče Ulkera prilikom bacanja izuzetno eksplozivne naprave 3,31 sekunde pre kraja druge četvrtine, na kraju uspešne serije Partizana kada smo prešli u vođstvo 31:30 i kada je naš protivnik zatražio tajm-aut. Eksplozivna naprava je pala za vreme tajm-auta. Ne verujemo da je to učinio bilo ko ko je pravi prijatelj Partizana, jer je očigledna šteta koju naš klub zbog toga ima (skoro je došlo do prekida utakmice). U trećoj četvrini, 4,47 sekundi do kraja četvrtine bačena je petarda manjeg intenziteta, došlo je do novog prekida i čišćenja parketa što je takođe oštetilo naš tim i njegovu dobru igru u tom periodu. Na utakmici je, takođe, bačen veliki broj tvrdih predmeta (upaljača, kovanog novca i slično) kao rezultat nezadovoljstva gledalaca arbitražom.
Ovo su činjenice koje treba povezati sa upozorenjem Evrolige od 28.11.2007. našem klubu u kome je taksativno navedeno od sezone 2001/02 do 2007/08 kada je klub bio zbog sličnih stvari novčano kažnjavan. Te novčane kazne se u svakom ponovljenom slučaju povećavaju, u proseku smo imali tri do četiri novčana kažnjavanja godišnje što otežava i onako tešku finansijsku situaciju kluba. U pismu nam je savetovano:
• Da identifikujemo lica koja bacaju predmete na teren
• Da pojačamo kontrolu ulaska u dvoranu
• Da se prilikom prodaje pića i hrane ne vraća kovan novac gledaocima
• Da putem medija upozorimo na moguće posledice koje bi imao naš klub u koliko se ponovi bacanje tvrdih predmeta u teren
• Posebno je ukazano da je sledeća mera igranje utakmice bez prisustva gledalaca.
Naš klub je sve ovo preduzeo, medjutim, bez rezultata. Treba imati u vidu da sličnih pojava na utakmicama Evrolige nema. Veliki interes naše publike za utakmice Evrolige, dobra igra našeg mladog tima i rezultati koje postižu u Evroligi su na nivou i renomeu tradicije i ugleda KK Partizan višestrukog pobednika u evropskim kupovima i konačano šampiona Evrope. Nažalost sve to se dovodi u pitanje događanjima na utakmicama Evrolige zbog kojih smo kažnjeni.
Bez obzira što nismo uvek zadovoljni arbitražom to ne može biti povod i opravdanje onome ko oseća Partizan kao svoju familiju, da na primitivan način i bez osećanja časti i viteštva iskazuje svoje nezadovoljstvo. Mi smo u jednom sportskom i korektnom maniru veoma argumentovano obavestili rukovodstvo Evrolige o našem stavu o arbitraži na pojedinim utakmicama. To je jedini put i način na koji se mi možemo boriti za odgovarajući tretman našeg kluba u Evroligi.
Iz tih razloga odlučili smo da ne ulažemo žalbu na odluku disciplinskog suda o kazni zabrane nastupa uz prisustvo gledalaca na jednoj utakmici. Ova kazna mora uveriti sve prijatelje Partizana da se ovakva ponašanja u Evroligi ne tolerišu. Preduzećemo sve mere da zajedno sa našim navijačima sprečimo ovakve pojave. Opšte je prihvaćeno mišljenje da su navijači Partizana najvernija publika u Evropi. KK Partizan može samo zajedno sa navijačima da obezbedi da se ova pojava iskoreni. Očekujemo da će svaki navijač voditi računa da niko pored njega ne baci nikakav predmet na teren i samo na taj način ćemo zadržati visok ugled i imidž koji Partizan ima u Evropi. U protivnom doživećemo sudbinu fudbalskog kluba koji je isključen iz svih evropskih takmičenja zbog neodgovornog ponašanja pojedinih navijača.

Fenerbahče slavio u Pioniru datum: 05.12.2007

U 7. kolu C-grupe Evrolige Fenerbahče je savladao Partizan 76:72. Tokom čitavog meča odvijala se rovovska borba u kojoj nijedan tim nije imao značajniju prednost. Do završnice prvog poluvremena gosti su bili konstantno u blagom vođstvu. U 17. minutu trojkom Tepića crno-beli prvi put dolaze u vođstvo i nagoveštavaju bolju igru. Iako se do dva minuta pre kraja odvijala rezultatska klackalica, Partizan je više vremena bio u vođstvu. Teg koji je dozvolio da jedan tas odnese prevagu, bio je u obliku 3 pištaljke. I pored velikog broja grešaka koji su večeras napravili naši košarkaši, nisu bili kobni za poraz od Fenerbahčea. "Čestitam Ulkeru na pobedi. Kad mora da se izgubi, lakše je kad se izgubi od prijatelja. Odigrali smo stegnuto, osetio se imperativ važnosti utakmice. Osim Pekovića, Vitkovca i Kecmana, ostali igrači nisu odigrali kvalitetno. Smatram da smo drastično oštećeni. U drugom poluvremenu odlučilo je suđenje, posebno Izraelskog sudije Bahara. Skandalozan tretman imamo što se tiče suđenja u Evroligi. Ovakvo loše suđenje nismo imali ni prošle godine, kada je u odlučujućoj utakmici protiv Olimpijakosa izbačena rukom iz mrežice lopta, a sudije nisu reagovale. Iako smo i tad u odlučujućoj utakmici bili drastično pokradeni, nismo reagovali. Ovo što nam se dešava je farsa, ali nećemo odustati od borbe. Hvala publici na velikoj podršci.", rekao je trener Partizana Duško Vujošević. "Teška utakmica za obe ekipe. Otpratili smo dobro igru na Pekovića iako smo potrošili 3 igrača da bismo ga izbacili iz igre zbog 5 faulova. Nakon njegovog izlaska iz igre, naš centar Savaš je odlučio utakmicu. Važna pobeda za nas, koja nam dosta otvara prostora da se plasiramo u Top 16.", izjavio je trener gostiju Bogdan Tanjević Partizan Igokea – Fenerbahče Ulker 72:76 (16:20, 18:15, 18:20, 20:21) Partizan: Palacio 9, Tepić 3, Kecman 16, Borovnjak , Tripković 9, Veličković 2, Peković 26, Vitkovac 5, Đurković , Božić 2, Milošević , Vraneš . Fenerbahče Ulker: White 12, Solomon 21, Onan 15, Basak 3, Erden 2, Kutluay 3, Kaan 3, Vidmar 2, Demirel , Savas 12, Preldžić 3.

Povratak Duska Vujosevica u Partizan poklapa se sa pocetkom nove ere naseg kluba. Od 2001. godine naš klub je poceo nov osvajacki pohod i u zestokoj konkurenciji osvojio pet titula prvaka drzave i jedan Kup.

Politika kluba bila je da se uporedo sa rezultatom stvaraju novi asovi, igraci koji mogu da nastave trofejni niz Partizana, ali i nase reprezentativne kosarke. Partizan je u svetu zbog toga poznat kao klub koji je, uz Univerzitet Severna Karolina, dao najvise NBA igraca u poslednjih 20 godina. Naravno, situacija u nasem drustvu je takva da onemogucava da se mladi zadrze duze na okupu, trka sa bogatim Zapadom je nemoguca. U tome treba i traziti razloge nemogucnosti ravnopravne borbe u medjunarodnim takmicenjima.

Ostace zabelezeno da su osvajajuci sampionske pehare u crno-belom dresu stasali Milos Vujanic, Nenad Krstic, Vule Avdalovic, da su nosioci igre mladih selekcija drzavnog tima Uros Tripkovic, Luka Bogdanovic, Kosta Perovic, Boris Bakic, Novica Velickovic, Dejan Borovnjak ...

Bez iskusnih igraca poput Vlade Scepanovica, Dejana Milojevica, Djure Ostojica, Veselina Petrovica, Nenada Canka, Predraga Suputa ... rezultat i brzometni napredak mladih svakako ne bi bio moguc. Upravo u tome se najvise ogleda strategija naseg kluba, svi su podredjeni dugorocnom, a ne trenutnom uspehu.

Dusko Vujosevic je vec posle prve sezone i osvajanja Kupa i titule postao najtrofejniji trener u istoriji crno-belih. Do sada je osvojio - Kup Radivoja Koraca, sest titula prvaka i dva Kupa.

 

Partizan je sezonu 2000/2001. poceo pojacan povratnicima Bericem, Bulatovicem, Glinticem, kao i Bogojevicem, a timu se kasnije prikljucio i Milisavljevic. Trener Nenad Trajkovic je posle samo nekoliko utakmica zamenjen, a na njegovo mesto dosao je Darko Russo, bivsi pomocnik Zeljka Obradovica u reprezentaciji Jugoslavije. U decembru 2000. dogodila se velika tragedija, kada je ubijen Haris Brkic, koji se nekoliko Nedelja pre toga vratio u Partizan. Sezonu je svakako obelezio povratak velikih asova, Vlade Divca, Predraga Danilovica i Zarka Paspalja, ovaj put, na mesta predsednika i potpredsednika Kluba.

Sezonu 2000/2001. je u igrackom smislu obelezio kapiten Miroslav Beric. On je bio najbolji strelac Suprolige i YUBA lige i probio se na cetvrto mesto vecite klupske liste strelaca. Ipak, Partizan je sezonu zavrsio bez trofeja. U Suproligi je eliminisan u osmini finala od francuskog Asvela, dok je u plej ofu i Kupu Jugoslavije porazen u finalu od podgoricke Buducnosti.

Posle novog evropskog uzleta, usledio je neplanirani kiks u domacem prvenstvu. Partizan je izgubio titulu drzavnog prvaka. Klub je napustio odlicni centar Predrag Drobnjak, a na mesto trenera dosao je Vladislav Lucic. U Kupu Saporte ekipa je stigla do cetvrtfinala gde je porazena od Benetona, ali je neuspesno zavrseno domace prvenstvo, koje je zbog rata i NATO bombardovanja prekinuto pre plej ofa (Partizan je zauzeo trece mesto). Ipak, osvojen je Kup Jugoslavije, a finalna utakmica u kojoj je Partizan pobedio FMP Zeleznik, odigrana je uz zvuke sirena za vazdusnu opasnost. Po zavrsetku sezone ekipu su napustili najbolji igraci, Dejan Tomasevic, Haris Brkic, Dragan Lukovski… Formiran je novi, mladi tim, a na mesto prvog trenera pred sezonu 1999./2000. dosao je mladi strucnjak Nenad Trajkovic. Iako pred pocetak sezone Partizanu nisu davane realne sanse da osvoji neki od trofeja, ekipa je predvodjena Radosevicem, Cubrilom, Cankom, Vardom, Djokicem, Markovicem, Petrovicem… osvojila Kup Jugoslavije i stigla do finala plej ofa.

Vec u sezoni 1996./1997. Partizan je predvodjen novim trenerom Miroslavom Nikolicem, ponovo zauzeo mesto medju najjacim klubovima Evrope. Plasirao se u osminu finala Evrolige, gde je posle velike borbe, sa 2-1 u seriji, eliminisan od kasnijeg prvaka Evrope, Olimpijakosa. Nastavljena je dominacija u domacoj Ligi. Partizan je po treci put uzastopno osvojio titulu jugoslovenskog prvaka. Pojacan Dejanom Tomasevicem, Dejanom Koturovicem, Draganom Lukovskim, tim je ponovo bio mocan, a u beogradskoj dvorani "Pionir" redom su pobedjivani najjslavniji timovi "Starog kontinenta".

Sledeca sezona (1997./1998.) predstavljala je definitivnu potvrdu velicine i snage KK Partizan. Posle samo dve godine od "povratka u Evropu", beogradski sastav po treci put u istoriji Kluba izborio je ucesce na Fajnal foru. Posle serije poraza u takmicenju po grupama U Evroligi i ostavke Miroslava Nikolica, koga je na mestu trenera zamenio Milovan Bogojevic, Partizan se vratio u velikom stilu. Prvo je eliminisao zvanicnog prvaka Evrope Olimpijakos, da bi u cetvrtfinalu bio bolji i od prvaka Rusije CSKA. Na Fajnal foru u Barseloni, tim iz koga su godinu dana ranije otisli Beric i Koturovic, pojacan novim bekovskim tandemom Miroslav Radosevic – Vladimir Djokic, zauzeo je cetvrto mesto.

Posle istanbulskog trijumfa, najbolji bekovski par Evrope Aleksandar Djordjevic i Predrag Danilovic preselio se u Italiju. Otisli su upravo u klubove koje su pobedjivali godinu dana ranije tokom svog "pohoda na Evropu" – Danilovic u Knor, a Djordjevic u Filips. Kao sto se i pretpostavljalo, odlazak velikog t

Posle odlaska generacije Divca, Paspalja, Grbovica, Savovica i ostalih nosilaca igre u prethodnom periodu, Partizan je pred sezonu 1991./92. stvorio novi mladi tim, cije su nove zvezde bili Aleksandar Djordjevic i Predrag Danilovic. Uprava je za trenera izabrala dotadasnjeg kapitena ekipe i reprezentativca, Zeljka Obradovica, koji je dobio pomoc kakvu je samo mogao da pozeli. Na mesto strucnog savetnika dosao je nekadasnji trener i igrac Partizana, vrhunski evropski kosarkaski strucnjak, profesor Aleksandar Nikolic. Uz punu podrsku Uprave, trenerski tandem je sa mladom ekipom zapoceo izuzetno ozbiljne pripreme.

Ubrzo je mladi trener Obradovic istupio u javnost sa nekim izjavama koje su se mnogima cinile nerealnim. Tvrdio je da Partizan opet ima izuzetno jaku ekipu, da je novi tandem Djordjevic – Danilovic najbolji bekovski par u Evropi i da njegov tim u Evrpskoj ligi nece biti autsajder.

Ispostavilo se da je Obradovic bio u pravu, iako se na Partizan te 1991. godine obrusila jos jedna nevolja: FIBA je, zbog rata u Hrvatskoj, ekipama sa teritorije bivse SFRJ naredila da svoje utakmice kao domacini moraju da igraju u inostranstvu. Beogradski "crno-beli" su se opredelili da budu "domacini" u madridskom predgradju Fuenlabradi. To se pokazalo kao dobra odluka – vec posle prve utakmice u Evro-ligi, bilo je jasno da ce se Partizan u Spaniji osecati kao kod kuce, jer je spanska publika na najlepsi nacin podrzala mladu ekipu.

Tako je pocela velika Partizanova "odiseja" po Evropi. Ekipa Zeljka Obradovica je u ubitacnom ritmu evropskih i domacih utakmica prevaljivala hiljade kilometara u samo nekoliko dana. Ali Obradovicev tim iz utakmice u utakmicu igrao je sve bolje.

Takmicenje u grupi u Evroligi Partizan je zavrsio na cetvrtom mestu uz devet pobeda i pet poraza. To je znacilo da ce Partizan u odlucujucim utakmicama za plasman na Fajnal for, igrati sa bolonjskim Virtusom (te godine slavni klub nosio je ime Knor). Bolonjezi su imali snazan tim predvodjen bivsim jugoslovenskim reprezentativcem Jurijem Zdovcom. Ali, Djordjevic, Danilovic, Nakic, Stevanovic, Dragutinovic, Rebraca, [ilobad, Koprivica, Loncar i Saric u tri utakmice bili su bolji i, po drugi put u istoriji Kluba, izborili su plasman na Fajnal for koji se te 1992. odrzavao u Istanbulu.

Najveci uspeh u istoriji KK Partizan, osvajanje titule prvaka Evrope, ostvaren je na Fajnal foru u Istanbulu aprila 1992. godine. Do podviga je stigla ekipa ciji je prosek godina bio samo 21,7 i koja je od 17 utakmica u Evroligi do Fajnal fora samo jednu odigrala u Beogradu (revans cetvrtfinala protiv Knora).

Na Fajnal foru u istanbulskoj dvorani "Abdi Ipekci" Partizan je pobedio, u tom trenutku dva najjaca evropska sastava – u polufinalu milanski Filips i u finalu Huventud iz Badalone. Svi ljubitelji kosarke jos uvek pamte cuvenu trojku kojom je Aleksandar Djordjevic u poslednjim trenucima finalne utakmice sa Huventudom (71:70) Partizanu doneo titulu evropskog prvaka. Najblistavija sezona u istoriji Kluba upotpunjena je trijumfom u domacem sampionatu i Kupu.

andema, bio je nenadoknadiv gubitak.

Najvredniji trofej, titulu prvaka Evrope, Partizan je izgubio bez prilike da ga brani. Zbog sankcija koje su iskljucile jugoslovenski sport iz svih evropskih i svetskih takmicenja, Partizan nije dobio pravo da kao evropski prvak ucestvuje u Evropskoj ligi.

Morao se stvarati novi tim sa novim zvezdama. U sezoni 1993./1994. osvojen je Kup Jugoslavije pod vodjstvom trenera Zeljka Lukajica, a sledeca sezona bila je ponovo maksimalno uspesna. Tim koji je vodio Borislav Dzakovic osvojio je oba domaca trofeja – prvenstvo i Kup. Stasavali su novi igraci koji su bili spremni da nastave blistavu tradiciju KK Partizan. Nikola Loncar, Miroslav Beric, Haris Brkic, Zeljko Rebraca, Predrag Drobnjak, Aleksandar Cubrilo. Pored toga, posto je 1995. jugoslovenskim klubovima ponovo omoguceno da se takmice u evropskim kupovima, Partizan je spremao novi tim za nove pohode na medjunarodnoj sceni.

Mladi igraci, bez iskustva u Evropi, nisu vec prve sezone ostvarili znacajniji rezultat u Evropi, ali su, pod vodjstvom iskusnog strucnjaka Ranka Zeravice, osvojili titulu prvaka Jugoslavije (1995./1996.) i obezbedili povratak u najjace klupsko evropsko takmicenje – Evropsku ligu.

 

Posle zatisja zbog smene generacija, krajem 80-ih godina, pod vodjstvom novog direktora Kluba, slavnog kosarkaskog asa Dragana Kicanovica, koji je smelo u rad ukljucivao i mlade strucnjake, poput Dusana Vujosevica  (treneri su sredinom 80-ih bili i Zoran Slavnic, Borislav Dzakovic, Vladislav Lucic), stvoren je ponovo veliki trofejni kosarkaski tim Partizana.

Stasala je generacija Aleksandra Djordjevica, Vlade Divca, Zarka Paspalja, Ive Nakica, Miroslava Pecarskog, koja je, uz sjajnu podrsku nesto starijih Zeljka Obradovica, Milenka Savovica i Gorana Grbovica, predvodjena mladim trenerom Dusanom Vujosevicem, Partizan ponovo povela u sam vrh jugoslovenske i evropske kosarke.

Ta generacija je 1987. godine osvojila titulu prvaka Jugoslavije, a 1988. posle sjajne serije pobeda u Kupu sampiona nad najjacim evropskim klubovima ( Barselona, Makabi, Aris, Filips…) obezbedila je ucesce na Fajnal foru u belgijskom gradu Ganu. Ipak, Partizan tada nije uspeo da se vine do samog evropskog Olimpa. Posle poraza u polufinalu od Makabija iz Tel Aviva (82:87), Partizan je pobedom nad Arisom (105:93) osvojio trece mesto u Evropi.

Sledece, 1989. Partizan je, pojacan i mladim Predragom Danilovicem, po treci put osvojio Kup Radivoja Koraca, trijumfom nad Vivom Vizmarom iz Kantua. Posle poraza u prvoj utakmici u Italiji (76:89), u beogradskom revansu "crno-beli" su furioznom igrom trijumfovali sa 101:82.

Te blistave sezone Partizanov drugi "Dream team" osvojio je i Kup Jugoslavije pobedom nad splitskom Jugoplastikom (87:74).

Evropska i svetska afirmacija tog drugog pokolenja velikih kosarkaskih asova Partizana, privlacila je darovite mlade kosarkase u Klub, ali je, istovremeno, zbog velike zainteresovanosti finansijski mocnih klubova iz Evrope i SAD za Partizanove igrace, znatno skratila vreme koje su najbolji kosarkasi provodili u Klubu. Vlade Divac i Zarko Paspalj krajem 1989., zajedno sa Drazenom Petrovicem, postali su prvi igraci sa prostora Jugoslavije koji su otisli u NBA ligu. Kasnije su u NBA igrali i Aleksandar Djordjevic i Predrag Danilovic, tako da je Partizan jedini evropski klub koji je dao cak cetiri kosarkasa za NBA.

 

Ovaj izuzetno vazan period u istoriji Kluba krunisan je sa nekoliko trofeja. Prvi je bio titula sampiona Jugoslavije u sezoni 1975/76, a zatim su sledila i dva osvojena Kupa Radivoja Koraca u finalu 1978. u Banjaluci je pobedjena Bosna, dok je 1979. u Beogradu Partizan bio bolji od italijanskog AMG Sebastiani Arigonija , jedan Kup Jugoslavije (1979) i jos jedna titula drzavnog prvaka (1981). Osim treneru Zeravici, Corkovicu i Ivkovicu, koji su ekipu vodili do velikih uspeha, izuzetne zasluge za stvaranje velikana evropske kosarke pripadaju igracima – pre svih Drazenu Dalipagicu i Draganu Kicanovicu, ali i FarcIcu, Todoricu, Kerkezu, Maricu, Petrovicu, Pesicu, Beravsu, Zecevicu, Savovicu i mnogim drugima.

KK Partizan je najtrofejniji i najuspešniji košarkaški kolektiv u našoj zemlji. U svojoj bogatoj istoriji, dugoj gotovo šest decenija, KK Partizan je osvojio čak 27 trofeja. Crno-beli košarkaši bili su 14 puta prvaci države (1976, 1979, 1981, 1987, 1992, 1995, 1996, 1997, 2002, 2003, 2004, 2005, 2006, 2007), prvaci NLB lige (2007), 8 puta osvajači nacionalnog Kupa (1979, 1989, 1992, 1994, 1995, 1999, 2000, 2002), 3 puta pobednici evropskog Kupa Radivoja Koraća (1978, 1979, 1989), a 1992. godine u Istanbulu osvojili su najsjajniji trofej u bogatoj klupskoj riznici - titulu prvaka Evrope.

Tokom svoje, gotovo šest decenija duge istorije, KK Partizan je izrastao u najpoznatije košarkaško ime sa naših prostora, sa velikim ugledom u evropskim i svetskim okvirima. Pored zapaženih rezultata i konstantnog učešća u evropskim klupskim takmičenjima, tome je doprinela i plejada reprezentativaca poniklih u Partizanu, koji su proneli slavu naše košarke širom sveta, osvajajući medalje sa državnim timom. Nijedan evropski klub nije dao toliko igrača u najjaču ligu na svetu NBA kao beogradski crno-beli, a košarkaši koji su nosili dres Partizana uvek su bili znak prepoznavanja zemlje višestrukih evropskih i svetskih prvaka.

 Kosarkaski klub Partizan nastao je kao kosarkaska sekcija Sportskog drustva Centralnog doma Jugoslovenske armije. Sportsko drustvo CDNJA Partizan osnovano je 4. oktobra 1945. Kosarkaskasekcija CDNJA Partizan nastala je od kosarkaske reprezentacije Jugoslovenske armije, koja je 1945. godine osvojila prvenstvo drzave na turniru sa reprezentacijama jugoslovenskih republika. Pod imenom Partizan kosarkasi danasnjeg KK Partizan nastupaju od prvog klupskog sampionata Jugoslavije, odrzanog 1946. godine. KK Partizan je 1953. godine zvanicno prestao da bude klub Jugoslovenske armije, posto je i celo sportsko drustvo devojenizovano i dobilo naziv Jugoslovensko sportsko drustvo Partizan (JSD Partizan).

Iako veoma jakog igrackog sastava, sa dosta kosarkasa koji su nastupali za reprezentaciju Jugoslavije, na prvu titulu seniorskog sampiona Jugoslavije cekalo se sve do 1976. godine. U prvih 30 godina istorije Kluba kroz Partizan su prosli mnogi asovi – Mirko Marjanovic, Boza Muncan, Radomir Saper, Vilmos Loci, Lajos Engler, Ceda Stojicevic, Bora Stankovic, Borislav Curcic, Branko Radovic, Radovan Radovic, Milos Bojovic,Dragutin Cermak, Slobodan Jelic i mnogi drugi. U ovom periodu Partizan je cak pet puta bio drugi u prvenstvu Jugoslavije, u dva navrata imao je i isti broj bodova kao prvoplasirani tim, ali nije uspeo da stigne do titule nacionalnog prvaka.