Puzzle - nekada se neki delovi ne uklope

ZARON

Znala sam da će se dogoditi kao što znam kada ćeš se ti pojaviti čudnom sjetom prizvan i pozvan. Osjetim  negdje na jagodicama prstiju tvoje tek začete rečenice i sve ono što te obuzme i natjera i prisili da mi ne odoliš pa onda  pokušaš sve opravdati.

Znam i kada bi me zgnječio u mojem postojanju kao malinu i onda napišeš rečenice bez interpunkcije i suzdržavaš se  u slovima, u ustima, u ušima ..volim tu hrabrost na granici bola. Prikupi sve otkucaje mojih misli u jednoj točci na dnu mojih leđa, na dnu tvojih. Tu ih vrti, vrti i prostire ih  po mišićima, zateže i škripi. Otvara nove i nove konačnosti. Ja više nisam granica. Ti više nisi omeđen. Sada razumijem što si mislio o dušama. Zovem to pripadanje.

Osjećala sam i nju tako na nekim zaboravljenim kostima stopala, strujanju po grudima,  na obrazima. Blagi osjećaj rješenosti nemira svemira i moje svijesti koju poslijednjih dana upakiram i uredno odložim za neki drugi dan. Događalo se u nekom meni neznanom ritmu kojega ja nisam uspjevala poremetiti. Godilo mi je to odlaganje mene u mariginu vlastita vremena ili sam ja odložila vrijeme? Ne znam. Ne razmišljam. Samo se okrenem na leđa i raširim ruke i noge i gurnem glavu dublje, da prekrije uši ,u vodu. Nisam ili jesam ili opet nisam svjedno je. Zovem to svjesnost uranjanja.  Samo voda , sol i samo sunce na mojoj goloj koži. Zovem to i  odmaranje od sebstva.

Noseći tu drhtavu svijest o događanju, u predvečerje ja sam namještala vrat i izvijala se na fotelji ne bih li uhvatila što veći dio neba. Isprva su me izluđivali zrikavci i čvrčci i skakavci i psi. Kada ih umirih u svojem nemiru postali su nedjeljivi  mojoj noći. Mojim noćima.

Bile su noći kada sam samo brbljala sa zvijezdama, gledala kako se Mjesec puni, osluškivala noćne leptire i napinjala zjene u mraku. Mogla sam bez imalo grižnje savjesti tako ostati dugo, zaista dugo vremena. Noć i ja jednako tamne i jednako svoje. Iščekivanje me umirivalo. Davalo mi  je da predahnem i predam se svemiru.

Priznajem da sam se plašila neću umijeti reći prave riječi i da ću sve propustiti zbog prirođene  nespretnosti  govora.

I noćas podigoh lice prema svjetlosti njegovoj.

Ugledah nju.

Padala je.

Moja zvijezda.

Mahnuh joj osmjehom a moje usne izgovoriše nepogrešivo....

 Zatvori oči. Sada ću ti priču nacrtati na koži.

Ustaljenost !

Navikli smo da ujutru
otvorimo ochi.
I zakorachimo u novo jutro.

Navikli smo da nocu
zatvorimo ochi.
I chekamo novo jutro
da bi ih ponovo otvorili.

Navikli smo da
slushamo i prichamo.
Da cutimo ponekad.

Navikli smo da se smejemo
plachemo, vrishtimo..
zanemimo..

Navikli smo na bes,
radost,  stajanje u mestu
uspeh i poraz.

Navikli smo na hladno..
na kishu.
Na ruzne rechi...na lepo.

Jesmo li navikli da volimo?

Muvanje

...

dok ti nebo šapuće svoje tajne, ti zviždućeš i gledaš u zemlju.
hodaš bez cilja dok sveci marširaju. daleke pesme dalekih zemalja zovu te,
ti ispijaš svoje piće u tek otvorenoj bašti,
razmišljaš da odeš... a ne odeš nikad.
pa komentarišeš prolaznike...
i prolaznice.

 
novi svetovi čekaju da ih otkriješ dok žuriš na ručak, voziš se taksijem.
prelaziš ulicu dok ti zvezde tiho govore da kasniš,
da zauvek kasniš na sastanak sa svojom sudbinom,
negde u predgradju. ;)

.......

četrdeset dana Ivanu

Nedostajanja

HOT lista!

Tropske vrutjine ne treba gasiti vodom i hladnim napicim.

Njet.

Treba dodati još!

HOT HOT HOT

CECAANAJK

te njene usne

nedostajanje...

Jutros sam dobila mail

Osoba X.

nemoj da si osetljiva. znaš šta sam mislio

pozdrav iz riminija

hladno, reč u vazduhu. Ne mislim na text.

Hoćuuuuuuuu razglednicu.Ne od njega.Od bilo koga.

Nedostaju mi razglednice,pisma, čestitke..

Uđem u zgradu pa gurnem prst u rupicu( još uvek imam one male drvene sandučiće sa dve rupice) pa srce zatreperi.Ima nešto.

Onda nestrpljivo počnem da preturam po tašni, ah te ženske tašne, ali ključa nigde nema.U glavi brzinom svetlosti se roje misli, od koga je, ko je, odakle je.

Napokon ključ.Otključavam, vadim razglednicu, nestrpljivo gledam od koga je.

Rukopis.(više ne znam kakav rukopis imaju moji prijatelji).

(Ma šta prijatelji, ni ja više ne znam kakav mi je rukopis.Sve kucam i štampam.)

Sitan, ovaj vuče ulevo, pisano na brzinu, naliv perom, pažljivo sa ljubavlju.

Onda pogledam žig.Odakle je.Pa markicu.Da li je već imam?

(Kako bre da sakupljam marke kad niko više ne piše.)

I na kraju gledam prednju stranu razglednice.Kakva je fotografija na razglednici zavisi od toga ko piše i šta je hteo da poruči onaj koji je pisao.

Dobijam ja gomilu čestitki i na mail.I šaljem gomilu čestitki.Ja sam zavisnik od čestitki.Ali nije mi baš, baš lepo.

A ja volim da mi bude BAŠ,BAŠ, lepo.

Da se zavalim u krevet.Zapalim cigaretu.Još uvek čuvam stare razglednice i pisma.Da ih osetim pod prstima.Da se setim kojom prilikom su mi poslate.Da zamislim likove ljudi koji su mi ih slali.

A tek pisma.To je poseban užitak.

pozdrav iz riminija

može biti iz Male Krsne( pod uslovom da imaju net)

u preko 4000 mailo-ova neću uskoro moći da je nađem

ceo gmail mi je ozvezdan

ne mogu više da otvaram nove foldere i podfoldere

ako je za koju gadinu i uspem pronaći neće imati onaj osećaj topline kao kada iz škrinje izvučem staru razglednicu, već požutelu od stajanja,

jbg. 21 vek

p.s. MOJI PRIJATELJI još uvek moraju da mi šalju čestitke bar za Novu godinu

tako njima ostaje navika, a ja imam šta da poređam ispod jelke i da uživam

Trofej

kako teče Rijeka glazbe iliti MMMMM.............

mladi /manje mladi riječki bendovi  drže ipak u lijepoj mojoj primat kvalitativni, kreativni i sve ono ostalo...dakle... riječki dečki vode glavnu riječ ili palicu u rukama ili većnešto ali dobro zvuči....svaka čast na trendovima i ljetnjem osvježenju, nadam se da možemo podijeliti ovo kvarnersko strujanje od elektronike do......Markovski, Mandrili, Morso, Manofon

.

.

jedva nekako

klaudija šifer, dabić i kombuha

eto
prodje odmor... slava mu i hvala.
vidim nisam mnogo propustio... jel ste čuvali decu? pink, punk... svi na broju?
ok.
dobro je i da zvezdana (škorpija11... pitaj boga kako se još naziva u tom svom razmnožavanju) nije prestala da mi piše preteće poruke. svaki put me obraduje jer znam da neko misli na mene. sad, što to razmišljanje ide u pravcu scena u kojima se klatim obešen o neku granu ili zapomažem dok se giljotina obrušava na moj vrat, zaista nije bitno. bitno je to da me moja drugarica nije zaboravila. stoga, zvezdana thanks :)

*********

znate da moje interesovanje za magiju, alternativnu medicinu i kojekakve druidske fazone nikada nije bilo malo... medjutim, posle pretvaranja belog maga dabića u dr. karadžića, više nemam ni trunke sumnje. rešio sam da se bacim na «madjiške» kako te operacije jedna moja drugarica veštica zove. nemam nameru da se pretvorim u nekog drugog, to je posao za vrhunske adepte, ali da napravim jedan vrhunski magični napitak, to mogu.

elem juče još prijatelj mi dade parče svog kućnog ljubimca, odnosno kućne ljubimice.
kako to brutalno zvuči... ali zaista je tako. pošto ju je doneo sa (original) tibeta, nastanio ju je u tegli, gde ova gremlinka sada živi i radi.
posle kratkotrajnog jurcanja po toj istoj tegli, moj prijatelj  je izvuče i onako drhtavu preseče makazama na pola. – tako se to radi, tako treba – rekao je – niš' ne brini, narašće nova... –
od jedne nastaju dve, od dve – četiri... kad bi tako moglo sa klaudijom šifer, pa da jih valjamo crnogorskom rukovodjstvu! alaj bi se namlatili kinte...
eh klaudija, što nisi gljiva...

klaudija je desno

eto... sad rekoh sve.
kućna ljubimica je gljiva.
gljiva?
pa nije baš... više je simbioza plesni i bakterija al' ajd' sad...
kad ceo svet kaže pečurka...
i ta pečurka-gljiva, budj i bakterija se zove kombuha. kada u google budete ukucavali, pod uslovom da vas zanima, ukucajte – kombucha.
kada se kombuha uroni u zeleni ili crni čaj počinje fermentacija koja traje nedelju dana. finalni proizvod je kombuha napitak, isti onaj koji možete kupiti u prodavnicama zdrave hrane a papreno je skup.
kažu da je taj napitak dobar za...
u stvari nije dobar za sve bolesti ovog sveta i šire. ;)
ne morate biti bolesni, u bukvalnom smislu, da bi ga pili. mada, slobodan sam reći da smo ovde na blogu, svi na neki način bolesni... evo da krenem od sebe: boli me: besparica, duša i srce a najčešće me zabole baš .. za sve što se dešava. i sve će to kombuha da sanira... jednog dana.
da ne ulazim u detalje, kao što rekoh tata-google će sve to podrobno da objasni...
nego da nabacim par sitnica, verovali ili ne, jeste li čuli da...
su u kombuha klubu recimo: madona, šer, suzan saradon, barbara strejsend...
ali i ronald regan i... i... i... staljin jeeeeeeee!!!!!!!!!!!!!!!
(koji više nije aktivan član iz opravdanih razloga).
pa kad može hazjain da cirka... što ne bi i aj... vid'la žaba... jel?

i rusi su u modi ovijeh dana pa preporučujem malo ruske magije
rusi1
rusi2

moja preporuka: http://www.kombu.de/index.htm
kao jezik izaberite esperanto, a ne kao šar pej, plavi... i uživajte...
u neimanju pojma
nit blage veze sa vezom.
baš kao i ja... s' tim što ja nemam pojma opušteno, uz kombuha čaj... uta ta!!

*na slikama su klaudija i kombuha... bez dabitja ;)
a evo i malo 'zike.. na ovu toplotu :))

Ariva Ariva!

Andere ariva yiiiiiiiihaaaaaaa
Šta ćemo jesti.
Gladan sam.

Pusi ket Silvester ne foli ljuto.
He he he.
Neko je brz, a neko ima brzu kabezu.

Živela Južna Osetija! (South Ossetia)

Južno osetijci su veoma mali narod. Oko 70.000 duša.

Valjda će se sad smiriti Gruzijska dresirana zver.

Nadam se da će Gruzijom jednog dana hodati dobri i pametni Gruzijci.

Mir

kratka pesma

ponekad činim
loše stvari
pa  tako pijan
pevam mesecu
prkosim kerovima
što na me
laju
i iz inata
hlače kidaju
 
ponekad  mamuran
 sedim u jarku
žalim se mesecu
 da me ne voli
a on se smeje na sve te laži

 ponekad   pričam sam sa sobom
mrmljem nešto sebi u bradu
 teruram s kraja na  kraja puta,
a ona znam da me opet čeka
nasmijana  i nije ljuta

Oš mušmula?

Prevara !

...sve je prevara.
Jedna obichna, glupava , eksploatishuca
manipulativna
prevara !!
Lazu !
I braca Grim, i Desanka Maksimovic.
I Dizni.
Laze i Djordje Balashevic.
I Sherbedzija ( mada je s vremena na vreme ubo' istinu).
Laze i Dzejn Ostin, ona najvishe.
I sestre Bronte.

Laz je i legenda o Monalizi.
I o Tadz Mahalu.
Laz su i Seramidini vrtovi.
I oni zaveti koje katolici izgovaraju na venchanju.

Sve je to jedna velika prevara.
Ljubav je jedna velika, prljava prevara.
Nadrealistichna bajka.




***
Prevario ju je prve bracne noci...
sa najboljom drugaricom..
....

To je realnost.