22/5/2008
ЗА СВЕ КОЈИ СУ РОЂЕНИ 1950-те, 60-те & 70-те !!

 

Prvo, preživeli smo i rođeni smo normalni iako su naše majke, kad ih je bolela glava, pile aspirine, jele hranu iz konzervi, pušile i radile do zadnjeg dana trudnoće i nikad nisu bile testirane na dijabetis.



U to vreme nisu postojala upozorenja u stilu "Čuvati daleko od domašaja dece" na bočicama sa lekovima, vratima i ormarima.
Mi, kada smo imali 10-11 godina nismo nosili Pampers-e i pišali smo se u krevet.


Kao deca, vozili smo se u kolima bez pojasa i vazdušnih jastuka i nismo morali da imamo kacige na glavi kad se vozimo biciklom ili na rolšulama.

Pili smo vodu iz creva za zalivanje bašte a ne iz flašica kupljenih u supermarketu. Delili smo flašicu Koka Kole sa našim prijateljima i
NIKO
nije umro zbog toga


Jeli smo mlečne sladolede, beli hleb i pravi puter, pili Koka kole koje su i tada bile pune šećera ali nismo bili debeli
zato što smo se
STALNO IGRALI NAPOLJU

Izlazili smo iz kuće ujutro i igrali se celi dan, sve dok se ne upale svetla na ulici,
žmurke, pale i klisa, klikera, partizana i nemaca, kauboja i indijanaca, zaloga i svega ostalog što je samo dečija mašta bila u stanju da smisli,

Neretko, niko nije mogao da nas nađe po celi dan.

I nikad nije bilo problema...

Provodili smo cele dane praveci trokolice od otpada iz podruma, spuštali se niz ulice zaboravljajući da nismo napravili kočnice.
Nakon par padova, slomljenih prstiju i modrica
naučili smo kako da rešimo problem


Mi nismo imali imaginarne prijatelje ni probleme sa koncentracijom u školi.
Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. Mi nismo imali školskog psihologa i usmerivača pa smo ipak završavali nekakve škole.

Nama nisu prodavali drogu ispred škole...




Mi nismo imali Playstation, Nintendo, X-box,
nikakve video igrice,
nismo imali 99 kanala na televiziji (samo dva),
nismo imali video rekordere, surround sound, celularne telefone, kompjutere, Internet, chat rooms.......

MI SMO IMALI PRIJATELJE
I MI SMO IŠLI NAPOLJE
DA SE DRUŽIMO S NJIMA !





Padali smo sa drveća, znali se poseći na staklo, slomiti zub, nogu ili ruku , ali
naši roditelji nikada nisu išli na sud zbog toga





Igrali smo se sa lukovima i strelama, pravili katapulte i bacali petarde za Novu Godinu i sve smo to preživeli bez posledica!

 


Išli smo biciklom ili peške do prijateljeve kuće, zvonili na vrata ili jednostavno ulazili u njihovu kuću da se družimo i budemo zajedno!








Kad upadnemo u probleme sa zakonom, roditelji nisu plaćali kauciju da nas izvuku.
U stvari, bili su često strožiji nego sam zakon!

 
Mi nismo provodili jedan vikend sa mamom a jedan sa tatom. Mi smo imali jednu kuću i jednu porodicu.

 

 


Poslednjih 50 godina su bile najplodonosnije godine u istoriji čovečanstva

Naše generacije su proizvele najbolje pronalazače
i naučnike do danas.

 


Imali smo slobodu, pravo na greške, uspeh i odgovornost.
I naučili smo da živimo s tim !

I ti pripadaš toj generaciji?

ČESTITAM!




MOŽDA ĆEŠ ŽELETI DA PODELIŠ OVO SA OSTALIMA KOJI SU IMALI SREĆE DA ODRASTU KAO PRAVA DECA, PRE NEGO ŠTO SU ADVOKATI, DRŽAVE I VLADE POČELI DA ODREĐUJU KAKO TREBA DA SE ŽIVI !

 


Možda bi bilo dobro poslati ovu poruku i vašoj deci da vide kako su njihovi roditelji odrastali     

  

Da bi ste lakše čitali, ovaj mail je napisan
VELIKIM SLOVIMA !!

Pozdrav generaciji.
ŽIVELI !!!

 

posted by pytagora at 21:53 | in:
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (9) | Posalji komentar
22/5/2008
НЕКОЛИКО ДОБРОНАМЕРНИХ САВЕТА

Награде које ти додељују принчеви примај с равнодушношћу, али ништа не чини да их заслужиш.

Веруј да је језик на којем пишеш најбољи од свих језика, јер ти другог немаш.

Веруј да је језик на којем пишеш најгори од свих, мада га не би заменио ни за један други.

Не буди сервилан, јер ће те принчеви узети за вратара.

Не буди надувен, јер ћеш личити на вратара принчева.

Немој дозволити да те увере да је твоје писање друштвено некорисно.

Немој мислити да је твоје писање " друштвено користан посао".

Немој мислити да си и ти сам користан члан друштва.

Немој дозволити да те увере да си стога друштвени паразит.

Веруј да твој сонет вреди више од говора политичара и принчева.

Знај да твој сонет не значи ништа спрам реторике политичара и принчева.

Имај о свему своје мишљење.

Немој о свему рећи своје мишљење.

Тебе речи најмање коштају.

Твоје су речи најдрагоценије.

Не наступај у име своје нације, јер ко си ти да би био ичији представник до свој.

Не буди у опозицији, јер ти ниси наспрам, ти си доле.

Не буди уз власт, јер ти си изнад њих.

Бори се против друштвене неправде, не правећи од тога програм.

Немој да те борба против друштвених неправди скрене са твога пута.

Упознај мисао других, затим је одбаци.

Не стварај политички програм, не стварај никакав програм: ти ствараш из магме и хаоса света.

Чувај се оних који ти нуде коначна решења.
Не буди писац мањина.

Чим те нека заједница почне својатати, преиспитај се.

Не пиши за "просечног читаоца": сви су читаоци просечни.

Не пиши за елиту, елита не постоји: елита си ти.

Не мисли о смрти, и не заборављај да си смртан.

Не веруј у бесмртност писца, то су професорске глупости.

Не буди трагично озбиљан, јер то је комично.

Не буди дворска луда.

Не мисли да су писци "савест човечанства": видео си већ толико гадова.

Не иди ни за једну идеју у смрт, и не наговарај никога да гине.

Не буди кукавица, и презири кукавице.

Не заборави да херојство захтева велику цену.

Не пиши за празнике и јубилеје.

Не пиши похвалнице, јер ћеш се кајати.

Не пиши посмртно слово народним великанима, јер ћеш се кајати.

Ако posted by pytagora at 21:48 | in:
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (0) | Posalji komentar

16/5/2008
ODGOJ PO DALMATINSKI


Dodje Ivica doma i kaze starome da je dobio 4 jedinice.
Stari popizdio:
- Majmune jedan, iz cega si sve dobio jedinicu?
- Iz tjelesnoga, matematike, hrvatskoga i vjeronauka.
- Kako si dobio jedinicu iz tjelesnoga?
- Ucitelj nam je rekao da dignemo jednu nogu, ja sam je diga. Onda je
rekao da dignemo i drugu nogu.
- Pa ces onda na kurcu stajat ?
- To sam i ja reka, pa sam dobija jedinicu.

- Dobro, kako si dobio jedinicu iz hrvatskoga?
- Uciteljica je izvukla nas troje i pitala nas da kazemo jednu recenicu.
Jure je rekao:
- Ana voli Matu.
Stipe je rekao
- Ana voli Peru....
- U jeba te, pa ta Ana je kurvetina!
- Je, to sam i ja reka, pa mi je uciteljica dala 1.

- Dobro, kako si dobio jedan iz matematike?
- Uciteljica je pitala koliko je 2+3, a ja sam reka 5.
Onda je pitala koliko je 3+2...
- A jeba te, to je isti kurac..
- To sam i ja reka, pa sam dobija jedinicu.

- Dobro, ali nije mi jasno, kako si dobio jedan iz vjeronauka?
- Vjeroucitelj je pricao kako je bog svugdje oko nas, a ja sam ga pita
je li i u podrumu od nasega susjeda, a on je reka da je bog i tamo..
- Je kurac, nas susjed nema podruma..
- E, to sam i ja reka.....

posted by pytagora at 11:09 | in:
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (7) | Posalji komentar
23/3/2008
ЈУНАЧКА ПЕСМА - СТРИП
posted by pytagora at 21:58 | in:
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (1) | Posalji komentar
6/12/2007
АнаМ- Моје родно место
У позиву да опише своје родно место, одазвала се АнаМ и хвала јој на томе.Написала је:

Moje rodno mesto.
Grad gde sam se rodila. Tako sam malo živela u njemu , nepuna tri meseca i onda su me moji dobro zavili, i doneli u Beograd. Bilo je -20 stepeni, jos se nisam ugrejala.
Rodjena sam na Savi, zapadno odavde, u velikom,belom gradu, punom zelenila, prozori moje sobe gledale su na park Trešnjevke. Januar, zima, moji su želeli da me spartanski odgajaju, držali su me kraj otvorenog prozora valjda su mislili da ću potrošiti sav vazduh iz sobe. Kad je u sobu uletelo neki zalutali golub, popeo se na kolevku i počeo da gricka neku rosa mašnu.... zatvorili su konačno onaj prozor, ali ni slučajno da podgreju sobu. Zato ja tako volim toplo, željna sam ga.
Dugo, dugo nisam videla Zagreb, predugo.
I onda proletos, iznenada....otputovala sam... sama.... bojala sam se. Osećala sam se kao ljubavnik koji se prikrada dragani koja spava, i ne zna kako će ga dočekati. Na granici sam toliko drhtala da su me skoro izdvojili... nisu... nisu nikoga...
Ušla sam u grad... autobus je polako išao kroz gužvu grada, pokušavala sam bilo šta da prepoznam, da izvučem nešto iz sećanju detinjstva, ranijih poseta. Bezbroj poznatih imena kao u Beogradu... reklame... mega kuće... sve slično... skoro isto...
Veče.... Odmah sam izašla na trg Bana Jelačića... tramvaj, spomenik, Gradska kavana... sve je bilo isto... .a opet drugačije. Radnje... svetlucale su mameći me.. .imala sam 200kuna... da gledala sam....
Stari grad, crkva... sve sam lagano prepoznavala. Marulićev trg, neka druga deca su se sad tu igrala, Kazalište.... prišunjala sam se... oči su mi svetlucale... izlazi jedan poznati glumac, još jedan... obični su kao ovi ovde, od krvi i mesa su.... Dvorana Lisinski.... drugačije sam je zamišljala... kopija je Metropolitena... kakvi kristalni lusteri. Osećala sam se kao u zemlji bajki
Onda su me vodali po restoranima, valjda su mislili da sam izgladnela, a ja se toliko trudila da doteram liniju. I to je bilo smešno. Naravno naručila sam zagrebački odrezak, da probam specijalitet, ispalo je da je to karadjordjeva šnicla. Vina ne znam da kazem koja sam pila, znam samo da su mi dali bela, jer se od crnih nacvrckam.. i da me posle nije bolela glava. U drugom restoranu sam dobila krvavice sa kiselim kupusom... mljac mljac, što je dobro.... zašto to nema ovde????
Gužve su u prevozu kao i u Beogradu, osećala sam se kao kod kuće, taksi je duplo skuplji, a pričaju kao i kod nas.
Raskopavaju ulice, ljudi vrište dok skaču po nekim drvenim skelama. Dopalo mi se što na zgrade koje renoviraju stave neke, ne znam kako se to zove, izgleda kao neki čaršavi, da se ništa ne vidi šta se radi, i na te čaršave nacrtaju reklame. Zgodno.
Administracija je specifična, kao kod nas. Uglavnom odmah dobijete sve šta tražite, naročito kad pokažete pasoš iz Srbije, polome se, to je kažu, zbog ulaska u EU, ne mogu da idu usred radnog vremena da završavaju privatne poslove.U Beogradu, mislim da još se nešto potpisuje, i možemo da odemo na doručak dok na šalteru čeka desat ljudi,. Na Mirogoju je bilo malo problema, tamo nisu baš savladali veštinu rukovanja kompjuterom. Kad vam kažem da je i jedna AnaM veštija, sve vam je jasno.
Nisam imala problema sa jezikom, zamislite sve smo se razumeli.
Moja ikavica je doduše zasmetala jednom blogeru, ali danas, to se ne važi, joj što je bio prost.... sve mi je neugodno od njega. Ko me je terao da u nick stavim bg
Nešto sam htela da kažem. Rodni grad se voli i kad se ne poznaje dobro. I nije važno kako govoriš, nego šta govoriš, kako pišeš, nego šta pišeš. I nije važno odakle si, nego kakvim si namerama došao.
Poneki put osećam da nigde ne pripadam, ali možda da ipak nije tačno, možda samim tim što ne mogu reći odakle sam, moj je ceo svet.

AnaM
posted by pytagora at 09:10 | in:
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (2) | Posalji komentar
1/12/2007
ХАЈДЕ ДА ВИДИМО
Хајде да видимо шта је то од чега треба почети у тражењу лепих ствари у себи и око себе. Драги мој пријатељу, ти који читаш ове редове,  позивам те да нам се придружиш. Све што треба је да овде оставиш неколико одговора на исто толико питања. Потруди се да буде опширније како бисмо имали целовитију базу присећања. И- уживај!

Дакле,
1. опиши свој родни град и опиши га што опширније присећајући се лепих догађаја везаних за њега.
2. опиши неку драгу личност из тог доба
3. коју си музику тада слушао ?
4. који ти је најомиљенији концерт ?
5. како ти се звао најбољи пријатељ (обично је супротног пола)
6. одавде сам идеш. Ако ти је занимљиво пиши даље, ако није - бежи одавде!

Али све ово претходно уради...
posted by pytagora at 23:48 | in:
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (2) | Posalji komentar
Free Website Counters
Free Website Counters