Ovaj blog je za one posetioce koji tragaju za nekim odgovorima u sebi i oko sebe. Ostavljanjem svojih odgovora, učestvuju u velikoj akciji - teraju nas da razmišljamo...
ЈУНАЧКА ПЕСМА - СТРИП
posted by pytagora at 21:58 | in:
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (1) | Posalji komentar
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (1) | Posalji komentar
АнаМ- Моје родно место
У позиву да опише своје родно место, одазвала се АнаМ и хвала јој на томе.Написала је:
Moje rodno mesto.
Grad gde sam se rodila. Tako sam malo živela u njemu , nepuna tri meseca i onda su me moji dobro zavili, i doneli u Beograd. Bilo je -20 stepeni, jos se nisam ugrejala.
Rodjena sam na Savi, zapadno odavde, u velikom,belom gradu, punom zelenila, prozori moje sobe gledale su na park Trešnjevke. Januar, zima, moji su želeli da me spartanski odgajaju, držali su me kraj otvorenog prozora valjda su mislili da ću potrošiti sav vazduh iz sobe. Kad je u sobu uletelo neki zalutali golub, popeo se na kolevku i počeo da gricka neku rosa mašnu.... zatvorili su konačno onaj prozor, ali ni slučajno da podgreju sobu. Zato ja tako volim toplo, željna sam ga.
Dugo, dugo nisam videla Zagreb, predugo.
I onda proletos, iznenada....otputovala sam... sama.... bojala sam se. Osećala sam se kao ljubavnik koji se prikrada dragani koja spava, i ne zna kako će ga dočekati. Na granici sam toliko drhtala da su me skoro izdvojili... nisu... nisu nikoga...
Ušla sam u grad... autobus je polako išao kroz gužvu grada, pokušavala sam bilo šta da prepoznam, da izvučem nešto iz sećanju detinjstva, ranijih poseta. Bezbroj poznatih imena kao u Beogradu... reklame... mega kuće... sve slično... skoro isto...
Veče.... Odmah sam izašla na trg Bana Jelačića... tramvaj, spomenik, Gradska kavana... sve je bilo isto... .a opet drugačije. Radnje... svetlucale su mameći me.. .imala sam 200kuna... da gledala sam....
Stari grad, crkva... sve sam lagano prepoznavala. Marulićev trg, neka druga deca su se sad tu igrala, Kazalište.... prišunjala sam se... oči su mi svetlucale... izlazi jedan poznati glumac, još jedan... obični su kao ovi ovde, od krvi i mesa su.... Dvorana Lisinski.... drugačije sam je zamišljala... kopija je Metropolitena... kakvi kristalni lusteri. Osećala sam se kao u zemlji bajki
Onda su me vodali po restoranima, valjda su mislili da sam izgladnela, a ja se toliko trudila da doteram liniju. I to je bilo smešno. Naravno naručila sam zagrebački odrezak, da probam specijalitet, ispalo je da je to karadjordjeva šnicla. Vina ne znam da kazem koja sam pila, znam samo da su mi dali bela, jer se od crnih nacvrckam.. i da me posle nije bolela glava. U drugom restoranu sam dobila krvavice sa kiselim kupusom... mljac mljac, što je dobro.... zašto to nema ovde????
Gužve su u prevozu kao i u Beogradu, osećala sam se kao kod kuće, taksi je duplo skuplji, a pričaju kao i kod nas.
Raskopavaju ulice, ljudi vrište dok skaču po nekim drvenim skelama. Dopalo mi se što na zgrade koje renoviraju stave neke, ne znam kako se to zove, izgleda kao neki čaršavi, da se ništa ne vidi šta se radi, i na te čaršave nacrtaju reklame. Zgodno.
Administracija je specifična, kao kod nas. Uglavnom odmah dobijete sve šta tražite, naročito kad pokažete pasoš iz Srbije, polome se, to je kažu, zbog ulaska u EU, ne mogu da idu usred radnog vremena da završavaju privatne poslove.U Beogradu, mislim da još se nešto potpisuje, i možemo da odemo na doručak dok na šalteru čeka desat ljudi,. Na Mirogoju je bilo malo problema, tamo nisu baš savladali veštinu rukovanja kompjuterom. Kad vam kažem da je i jedna AnaM veštija, sve vam je jasno.
Nisam imala problema sa jezikom, zamislite sve smo se razumeli.
Moja ikavica je doduše zasmetala jednom blogeru, ali danas, to se ne važi, joj što je bio prost.... sve mi je neugodno od njega. Ko me je terao da u nick stavim bg
Nešto sam htela da kažem. Rodni grad se voli i kad se ne poznaje dobro. I nije važno kako govoriš, nego šta govoriš, kako pišeš, nego šta pišeš. I nije važno odakle si, nego kakvim si namerama došao.
Poneki put osećam da nigde ne pripadam, ali možda da ipak nije tačno, možda samim tim što ne mogu reći odakle sam, moj je ceo svet.
AnaM
Moje rodno mesto.
Grad gde sam se rodila. Tako sam malo živela u njemu , nepuna tri meseca i onda su me moji dobro zavili, i doneli u Beograd. Bilo je -20 stepeni, jos se nisam ugrejala.
Rodjena sam na Savi, zapadno odavde, u velikom,belom gradu, punom zelenila, prozori moje sobe gledale su na park Trešnjevke. Januar, zima, moji su želeli da me spartanski odgajaju, držali su me kraj otvorenog prozora valjda su mislili da ću potrošiti sav vazduh iz sobe. Kad je u sobu uletelo neki zalutali golub, popeo se na kolevku i počeo da gricka neku rosa mašnu.... zatvorili su konačno onaj prozor, ali ni slučajno da podgreju sobu. Zato ja tako volim toplo, željna sam ga.
Dugo, dugo nisam videla Zagreb, predugo.
I onda proletos, iznenada....otputovala sam... sama.... bojala sam se. Osećala sam se kao ljubavnik koji se prikrada dragani koja spava, i ne zna kako će ga dočekati. Na granici sam toliko drhtala da su me skoro izdvojili... nisu... nisu nikoga...
Ušla sam u grad... autobus je polako išao kroz gužvu grada, pokušavala sam bilo šta da prepoznam, da izvučem nešto iz sećanju detinjstva, ranijih poseta. Bezbroj poznatih imena kao u Beogradu... reklame... mega kuće... sve slično... skoro isto...
Veče.... Odmah sam izašla na trg Bana Jelačića... tramvaj, spomenik, Gradska kavana... sve je bilo isto... .a opet drugačije. Radnje... svetlucale su mameći me.. .imala sam 200kuna... da gledala sam....
Stari grad, crkva... sve sam lagano prepoznavala. Marulićev trg, neka druga deca su se sad tu igrala, Kazalište.... prišunjala sam se... oči su mi svetlucale... izlazi jedan poznati glumac, još jedan... obični su kao ovi ovde, od krvi i mesa su.... Dvorana Lisinski.... drugačije sam je zamišljala... kopija je Metropolitena... kakvi kristalni lusteri. Osećala sam se kao u zemlji bajki
Onda su me vodali po restoranima, valjda su mislili da sam izgladnela, a ja se toliko trudila da doteram liniju. I to je bilo smešno. Naravno naručila sam zagrebački odrezak, da probam specijalitet, ispalo je da je to karadjordjeva šnicla. Vina ne znam da kazem koja sam pila, znam samo da su mi dali bela, jer se od crnih nacvrckam.. i da me posle nije bolela glava. U drugom restoranu sam dobila krvavice sa kiselim kupusom... mljac mljac, što je dobro.... zašto to nema ovde????
Gužve su u prevozu kao i u Beogradu, osećala sam se kao kod kuće, taksi je duplo skuplji, a pričaju kao i kod nas.
Raskopavaju ulice, ljudi vrište dok skaču po nekim drvenim skelama. Dopalo mi se što na zgrade koje renoviraju stave neke, ne znam kako se to zove, izgleda kao neki čaršavi, da se ništa ne vidi šta se radi, i na te čaršave nacrtaju reklame. Zgodno.
Administracija je specifična, kao kod nas. Uglavnom odmah dobijete sve šta tražite, naročito kad pokažete pasoš iz Srbije, polome se, to je kažu, zbog ulaska u EU, ne mogu da idu usred radnog vremena da završavaju privatne poslove.U Beogradu, mislim da još se nešto potpisuje, i možemo da odemo na doručak dok na šalteru čeka desat ljudi,. Na Mirogoju je bilo malo problema, tamo nisu baš savladali veštinu rukovanja kompjuterom. Kad vam kažem da je i jedna AnaM veštija, sve vam je jasno.
Nisam imala problema sa jezikom, zamislite sve smo se razumeli.
Moja ikavica je doduše zasmetala jednom blogeru, ali danas, to se ne važi, joj što je bio prost.... sve mi je neugodno od njega. Ko me je terao da u nick stavim bg
Nešto sam htela da kažem. Rodni grad se voli i kad se ne poznaje dobro. I nije važno kako govoriš, nego šta govoriš, kako pišeš, nego šta pišeš. I nije važno odakle si, nego kakvim si namerama došao.
Poneki put osećam da nigde ne pripadam, ali možda da ipak nije tačno, možda samim tim što ne mogu reći odakle sam, moj je ceo svet.
AnaM
posted by pytagora at 09:10 | in:
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (2) | Posalji komentar
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (2) | Posalji komentar
ХАЈДЕ ДА ВИДИМО
Хајде да видимо шта је то од чега треба почети у тражењу лепих ствари у себи и око себе. Драги мој пријатељу, ти који читаш ове редове, позивам те да нам се придружиш. Све што треба је да овде оставиш неколико одговора на исто толико питања. Потруди се да буде опширније како бисмо имали целовитију базу присећања. И- уживај!
Дакле,
1. опиши свој родни град и опиши га што опширније присећајући се лепих догађаја везаних за њега.
2. опиши неку драгу личност из тог доба
3. коју си музику тада слушао ?
4. који ти је најомиљенији концерт ?
5. како ти се звао најбољи пријатељ (обично је супротног пола)
6. одавде сам идеш. Ако ти је занимљиво пиши даље, ако није - бежи одавде!
Али све ово претходно уради...
Дакле,
1. опиши свој родни град и опиши га што опширније присећајући се лепих догађаја везаних за њега.
2. опиши неку драгу личност из тог доба
3. коју си музику тада слушао ?
4. који ти је најомиљенији концерт ?
5. како ти се звао најбољи пријатељ (обично је супротног пола)
6. одавде сам идеш. Ако ти је занимљиво пиши даље, ако није - бежи одавде!
Али све ово претходно уради...
posted by pytagora at 23:48 | in:
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (2) | Posalji komentar
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (2) | Posalji komentar
Free Website Counters