15/5/2008 - ПОСТИЗБОРНО ФОЛИРАЊЕ
Хајде да будемо поштени: да ли се плашимо могућег незнања и неспособности владе коју би чинили СРС-ДСС/НС-СПС или нам је због немогућности да завршимо неке послове које би са својим пријатељима или за себе лакше могли да спроведемо да владу чине ДС/Г17-СПС?
Да ли се заиста бунимо искључиво због свега онога што најчешће пришивамо СРС (упорно заборављајући и СПС) у оној владавини до 2000.године или је у питању пуко преписивање, непрестано понављање истог ?
Мени је помало бљутаво када слушам председника Србије и ДС како изналази нове и нове заједничке програмске тачке са СПС. Припадам оној скупини која је редовни гласач ДС или Г17+ и која сматра за непотребно подвлачење свега што је СПС урадио овом народу. Због тога ми је све ово, ових дана, изузетно глупо и болесно.
Пази сад:
СПС, након осам година, поново одлучује о судбини Србије и после равно дванаест година о судбини мог родног града.
ДС,која је критиковала ДСС због приближавања СПС, сада изналази додирне тачке са Дачићевом странком.
Веља и Воја, шумадински двојац без кормилара, настављају да учествују у кројењу будућности Србије, раме уз раме са Палмом!
Немојте да се лажемо:
боли њих брига за Косово. Њима је да њих не нахватају када не буду имали политичку заштиту за све оно што су урадили од 2000. године на овамо; Вељу ће надлежни питати за Копаоник, ауто-пут, новац за Стару планину, железницу, организовање немира на протестном скупу у Београду. Воју за Колета, Дивца, Дракулића, Ђинђића.
Свето Косово је само оправдање за овако крволочну кампању.
|
|
Komentara (1) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link
|
13/4/2008 - KOELJO-RATNIK SVETLOSTI
Daj budali stotinu pameti, ali ona će hteti baš tvoju", kaže arapska poslovica. Kad ratnik svetlosti počne da sadi svoj vrt, primećuje da je sused u blizini, i da ga uhodi. On voli da daje savete o tome kako treba sejati dela, izriljati misli, zalivati osvojena blaga.Ako posluša njegove reci, ratnik će obaviti jedan posao koji nije njegov; vrt koji neguje biće uređen po susedovoj zamisli.
Ali pravi ratnik svetlosti zna da svaki vrt ima svoje tajne, koje je samo strpljiva baštovanova ruka kadra da odgonetne. Zato više voli da se usredsredi na kišu, sunce, godišnja doba. Zna da budala koja zabada nos u tuđi vrt, ne vodi računa o svojim biljkama.
Ponekad se desi, iznenada, da se neko ko se borio na ratnikovoj strani, preobrati u njegovog protivnika.Prva reakcija je mržnja; ali ratnik zna da je
slepi borac izgubljen usred bitke. Tada pokušava da sagleda sve dobre stvari koje je bivši saveznik učinio u vreme njihovog zajedništva; trudi se da razume šta ga je nagnalo na naglu promenu stava, koji su se to otrovi nagomilali u njegovoj duši. Nastoji da otkrije šta ga je navelo da odustane od razgovora.
Niko nije isključivo dobar ili isključivo zao;ratnik upravo o tome misli, kad vidi da je stekao novog protivnika.
Ratnik zna da ciljevi ne opravdavaju sredstva. Jer ne postoje ciljevi; postoje samo sredstva.Život ga vodi od nepoznatog do nepoznatog. Svaki trenutak zaodenut je tom čudesnom tajnom: ratnik ne zna odakle dolazi, ni kuda ide. Ali nije ovde slučajno. I iznenađenje ga raduje, očaravaju ga predeli koje ne poznaje. Vrlo često oseća strah, ali to je prirodno za jednog ratnika.
Ako bi mislio samo na cilj, ne bi uspeo da obrati pažnju na znakove duž puta. Ako se usredsredio samo na jedno pitanje, propustio bi različite odgovore koji su mu na dohvat ruke.
Zato se ratnik svetlosti prepušta.
Ratnik zna da postoji takozvani "efekat slapova". Vrlo često je bio u prilici da gleda kako izvesna osoba nepravedno postupa prema nekome ko nema hrabrosti da se suprotstavi. To znači da je dotična osoba, iz kukavičluka i želje za osvetom, istresla svoj bes na nekom drugom, slabijem, koji ga, sa svoje strane, istresa dalje, na nekom trećem, stvarajući tako čitav lanac nesreće. Niko ne zna unapred posledice svojih svireposti.Zato je ratnik svetlosti vrlo oprezan u rukovanju mačem, i prihvata jedino onog suparnika koga smatra dostojnim sebe. U trenucima besa, udara o stenu i ugane ruku. Ruka se posle izvesnog vremena oporavi; ali dete koje je dobilo batine samo zato što je njegov otac izgubio jednu bitku, ostaje obeleženo za čitav život.
Kad stigne naređenje za seobu, ratnik vidi pred sobom sve prijatelje koje je stvorio sledeći svoj put. Neke je naučio kako da čuju zvona potopljenog hrama, drugima je pričao priče pokraj vatre. Srce mu je tužno, ali on zna da je njegov mač posvećen, i da mora da se povinuje zapovestima Onoga kome je namenio svoju bitku.
Tada ratnik svetlosti zahvali svojim pratiocima, udahne duboko, i nastavlja napred, sa zavežljajem uspomena na jedno nezaboravno putovanje.
Svi koji veruju to znaju.
|
|
Komentara (2) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link
|
11/4/2008 - V.RUDAN - BOLJE GROB, NEGO ROB (POVODOM ULASKA HRVATSKE U NATO)
Autor: Vedrana Rudan
Bolje grob nego rob
Kada dođe NATO, kad u naše luke uđu njihovi brodovi, kad se iznad naših turističkih gradova budu probijali zvučni zidovi, kad nam izdaleka počnu stizati mladi hrvatski leševi, kad Hrvatska bude Bushu ono što je NDH bila Mussoliniju, tko će biti kriv?
Profesori i studenti Filozofskog fakulteta u Zagrebu na moju su veliku radost digli glas protiv ulaska Hrvatske u NATO. Kako između naših političara, američkih fašista i hrvatskih bitnih medija postoji tajna veza, glas hrvatske pameti jedva se čuje. Zato stalno slušamo kako ćemo u travnju, ako nam Bog da zdravlje, dobiti pozivnicu za ulazak u općepoznatu udrugu za širenje demokracije. Bitno je, presudno je znati što o tome misle studenti i profesori Filozofskog fakulteta. Evo najvažnijih razloga zašto su oni protiv ulaska u NATO. Ne žele da se Hrvatska kao pijun priključi anglo-američkom korporativnom imperijalizmu. SAD, svjetski siledžija, ubio je više od milijun Iračana od početka okupacije, podupire teroriste diljem svijeta, svrgava neposlušne vlade malih zemalja, izrabljuju financijski siromašne zemlje putem MMF-a i WTO-a. Ako uđemo u NATO, naši će nas se potomci sramiti onako kao što se neke zemlje danas srame svoje nacističke prošlosti Hrvatsku potresaju poskupljenja, financijska se situacija pogoršava, ulaskom u NATO Hrvatska će biti izložena dodatnim golemim troškovima, nužnima da se prilagodimo NATO-ovim (ne uvijek logičnim) standardima. Procjenjuje se da će nas ulazak u NATO u idućih nekoliko godina stajati najmanje 10 milijardi kuna! Hrvatska već sada, iako još nije u NATO-u, podupire američku okupaciju i iskorištavanje Afganistana te će ondje 2008. biti 300 hrvatskih vojnika. Na njihove će se plaće ove godine potrošiti najmanje 10 milijuna eura. Očekuju nas i druge "misije"Vlast nas zavarava da ćemo u NATO-u biti sigurniji. Istina je posve suprotna. Od susjeda nam ne prijeti nikakva opasnost, ali će zato islamski teroristi znati odgovoriti na sudjelovanje naših vojnika u NATO-ovim operacijama. A ako računamo da će Hrvatsku braniti NATO, sjetimo se kako je prošla obrana Srebrenice, Vukovara...Čelnici NATO-a planiraju većinu baza iz zapadne Njemačke prebaciti u nove zemlje članice te se u Sloveniji u Cerklju, odmah uz hrvatsku granicu, preuređuje aerodrom za prihvat NATO-ovih zrakoplova, premda je Sloveniji bilo obećano da se kod njih neće graditi baze. Želimo li doista NATO-ove baze pokraj Pule, Splita, Zadra ili Zagreba, kao što se najavljuje? Studenti i profesori Filozofskog fakulteta u Zagrebu navode u svom Otvorenom pismu kako pitanje koje treba postaviti nije "treba li Hrvatska ući u NATO?" nego "što će se dogoditi ako Hrvatska ne uđe u NATO?" Njihov odgovor je - ništa. Dapače, bit ćemo sigurniji, nećemo bacati milijune u vjetar, a savjest će nam biti čista. Oni stoga pozivaju hrvatsku javnost da digne svoj glas protiv ulaska Hrvatske u NATO. I to bi bilo to. Svi kojima je na srcu budućnost Hrvatske i kojima je dosta mrske "hrvatske šutnje" mogu nakon čitanja ove Inicijative studenata i nastavnika Filozofskof fakulteta u Zagrebu protiv NATO-a uzviknuti presretno, aleluja! Najzad su umni ljudi u ovoj šutljivoj zemljici digli svoj glas, napisali prosvjed i potpisali ga. Za sreću generacija koje dolaze. Nisu jedini. Neki drugi mladi ljudi pripremaju sakupljanje 450 tisuća potpisa koji bi onda ovu besramnu vlast prisilili da o ulasku Hrvatske u NATO raspiše referendum. Ponosna sam što u mojoj zemlji žive ljudi koji misle svojom glavom i koji se brinu o budućnosti naše djece. Strašno je da im se ne daje prilika da preko medija njihov glas dođe i do onih koji ne lutaju bespućima interneta.
Moram priznati, poznavajući naše utjecajne medije, prije svega Hrvatsku televiziju i našu podaničku vlast kojoj je najmanje na duši sudbina građana ove zemlje, hrabri glas studenata i profesora zagrebačkog Filozofskog fakulteta neće se daleko čuti. Pa ipak, ne bismo trebali odustati. Nekad su ljudi prosvjedovali protiv rata i nepravde iako ih na ustanak nije dizala televizija, mnogi su u borbi za pravdu i istinu gubili živote. Zašto šutimo svi mi ostali? Još ima vremena. Organizirajmo se. Uključimo u akciju našu djecu, naše roditelje. Dijelimo letke po kućama. Kucajmo susjedima na vrata. Lijepimo proglase po školama. Iziđimo na cestu. Nosimo parole. Unajmimo megafone. Krenimo na Trg bana Jelačića, zauzmimo sve trgove svih hrvatskih gradova i sela. Ovo je naša zemlja, ona ne pripada ni Mesiću, ni Sanaderu, ni Šeksu, ni Jandrokoviću, ni zločincima koji žele izgraditi vojnu bazu blizu Dubrovnika. Kako nam nije jasno da nemamo što izgubiti? Sve su nam oteli, potpisivanjem pakta s Amerikom otet će nam i posljednji tračak ponosa koji još u nama tinja. Smijemo li svi mi mirno spavati samo zato što tamo neki studenti i profesori umjesto nas vrište?
Može li njihov hrabri glas oprati našu savjest u nekim gadnim, budućim vremenima? Kad dođe NATO, kad u naše luke uđu njihovi brodovi, kad se naši gradovi pretvore u njihove bordele a naše kćeri u kurve, kad se iznad naših prekrasnih turističkih gradova budu probijali zvučni zidovi, kad nam počnu stizati mladi hrvatski leševi u lijesovima odjevenim u američku zastavu, kad Hrvatska bude Bushu ono što je NDH bila Mussoliniju, tko će biti kriv? Mesić? Sanader? Zna li danas itko otprve tko je komade Hrvatske poklonio Italiji? I je li njegovo ime bitno? Smijemo li Pavelića kriviti za sve ili, htjeli ne htjeli, moramo priznati da su njegovu zločinačkom činu kumovali i naši preci, šutljivi Hrvati, kukavice kojih se danas stidimo. Povijest se ponavlja. I opet šutimo, mi bijednici, i radujemo se što će za koji tjedan našu zemlju posjetiti Hitler dvadeset i prvog stoljeća poznat po jednoj od milijun svojih mudrih izreka: "Većina uvoza potječe izvan zemlje." U našem slučaju Bush se prevario, o v a j uvoz potječe unutar naše zemlje. Možda još imamo vremena reći Hitleru ne, mi šutljivi nasljednici Pavelićevih šutljivaca, mi buduće ubojice vlastite djece.
|
|
Komentara (5) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link
|
10/4/2008 - ПЕРИЧИНО ПИСМО ОЦУ
*Пролазећи поред собе свог сина, отац је био запањен видевши кревет лепо
поравнан и све уредно и поспремљено. Тада је видео коверту на јастуку. На
њој је писало: "Тата!"* *
Са најгорим слутњама, отворио је коверту и почео да чита писмо држећи га
дрхтавим рукама:**
"Драги тата,
Пишем ти с великом жалости и тугом. Морао сам да побегнем са мојом новом
девојком јер сам хтео да избегнем сцену с тобом и
мамом. У Јани сам нашао праву страст и она је тако лепа ... Знам да је ти не
би прихватио због свих њених пирсинга, тетоважа и њене уске мотористичке
одеће као и због тога што је она толико старија од мене, али то није само
љубавна страст. Тата, она је трудна ... Јана каже да ћемо бити јако срећни.
Она има камп-кућицу у шуми и хрпу дрва за ложење то ће нам бити довољно за
целу зиму. Зелимо да имамо још пуно деце.
Јана ми је отворила очи чињеницом да марихуана стварно не штети никоме.
Узгајаћемо је и размењивати са другим људима у Комуни за кокаин и екстази.
У медјувремену, молићемо се да ће наука ипак ускоро наћи лек за АИДС да Јани
буде боље, она то засигурно заслужује. Не брини, тата, мени је сад 15
година и знам да се бринем о себи. Сигуран сам да ћемо вам кад-тад доћи у
посету да видите своје унучице.
Твој син Перица
П.С. Тата, ништа од тога није истина. Ја сам преко пута код Марка. Хтео сам
само да те подсетим да у животу има пуно горих ствари од оне школске
књижице на мом писаћем столу. Волим те! Назови кад буде сигурно да се могу
вратити кући.*
|
|
Komentara (2) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link
|
6/4/2008 - ЉУДИ КОЈИ НЕДОСТАЈУ
Драги мој пријатељу,
користим прилику да ти се обратим на кратко, колико да ти се изјадам ''на блиц''. У последње време ми недостају неки људи уз које сам одрастао и , из дана у дан, недостају све више. Сигуран сам да делиш то осећање које ти се најчешће скупља негде око желуца и ту увија, чупа и бургија а на неки клиначко-блесави начин дође ти да заплачеш.
Размисли само:
шта би био твој свет без Бате Стојковића, Паје Вујисића, Зорана Радмиловића ?
Ко би оплемењивао твој свет да није било Мике Антића, Меше Селимовића, Душка Радовића ?
Да није њихове музике, свет би ти био мнооого сиромашнији - Дадо Топић НЕКАД, Бијело дугме, Пако де Лусија, Квин...?
Приметићеш да нисам навео многе које волимо и ти и ја, потпуно свестан да не можемо све оне који су чинили наш живот да набројимо на овом посту.
Зато те молим пријатељу, ако ти још неко недостаје, допиши га.
Ја ћу покушати да делове тога света очувам на http://blogoye.org/dobriklipovi/
Твој Pytagora
|
|
Komentara (0) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link
|
6/4/2008 - ВЕЛИКИ ЧОВЕК ПЕТАР БОЖОВИЋ
Имао сам прилику да у пар наврата седим са овим човеком и да разговарамо о свему нормалном.Наравно, нисам се превише ''убацивао'', слушао сам га врло пажљиво питајући се хоће ли једном јавно, макар делом, рећи оно што је мени тада.Због тога ме је обрадовало оно што сам видео да је рекао новинару листа ''Блиц'' одакле преносим овај интервју. Саветујем да га прочитате пажљиво.
ОГАДИЛИ СУ НАРОДУ ЈЕЗИК И РЕЧ
Усред аеро, културолошког и духовног загађења које се све више таложи на и у људима био сам приморан да 29. марта отворим сопствено позориште „Чубура“ како би изговорена реч бар на тренутак вратила тежину, значај, мудрост и провоцирала размишљање - каже Петар Божовић, доајен нашег глумишта.
У лепо уређеној гаражи која је окупљалиште српских избеглица из Хрватске говорићу одабране одломке из представа и филмова и телевизијских серија у којима сам играо. На отварању позоришта пре неколико дана било је и добре пите од домаћице која је избегла из Сарајева и савршених крајишких пихтија које они италијански зову желадин. У плану је ангажовање одличног џез састава који ће у следећој представи 13. априла раскрављивати атмосферу насталу под мојим тешким беседама.
Зар се београдска позоришта нису организационо и репертоарски освежила у претходних неколико година?
- Исти, политички подобни људи у међусобно зависној затвореној целини штите интересе неколицине блиских пријатеља бавећи се узгред репертоарским садржајем позоришта којим управљају. Знају они зарад чаршије понекад и да се посвађају, али то је само шминка за њихов заједнички напор да се заједно са својим писцима, редитељима и глумцима што дуже задрже на сцени. Макар немали шта да кажу или покажу, мисле да су им позоришта дедовина, па их у својој провинцијској несигурности и страху, интригама и подметањима бране од другачије мислећих и талентованијих.
Одакле вам онда мотиви да се и даље упуштате у авантуре као што је снимање филма на ђубришту с локалним натуршчицима ромске националности?
- „Хамлет“ је поетичан и озбиљан филм о животу. Управо откривање живота у свим његовим чарима и искушењима мој је главни мотив да се упуштам у вишесатна смрзавања на депонији у коју тонете ако се температура мало повећа. Моја партнерка у филму, мајка троје деце, добра душа, Ромкиња Сузана, на моје „генијално“ питање „да ли ти је хладно“, пуши, дрхти и каже ми: „Не знам.“ Где има више живота него у том одговору. Те ноћи нисам отишао у хотел него сам с њом поделио незнање да смо се потпуно смрзли. Никада, лежећи у свом удобном кревету у топлом стану не бих открио толико живота као те ноћи на депонији са Сузаном.
Како сте успели да се оградите од искушења транзиционе естрадизације људи који учествују у јавном животу?
- Данас се лако губи част. Поуке Марка Миљанова о чојству и јунаштву треба да буду доступне народу на сваком месту. На факултетима, пијацама, позориштима, поштама... На билбордима уместо изанђалих и неписмених порука ових превараната који се представљају као политичари. Огадише народу језик и реч. Има новина у којима се само пише о гаћама, швалеркама, силиконима... Фали само да се озвуче, па да их народ носи као видео транзисторе. Да гледа у гаће а да слуша песму. Увек сам се сећао савета моје тетка Виде који су част супротстављали сваком животном искушењу. Хиљаду пута сам је проклињао због тих моралних и људских начела које сам бранио у животу, али сам остао човек све досад. Естрадизација није само наш локални проблем. Француски председник се вата са неком изанђалом манекенком у страним вестима. И њима не би шкодио Марко Миљанов.
Биолошка неминовност
Пре пет месеци и званично сам постао деда. Родила се Анастазија од од које с правом пуно очекујемо. Када неко дочека унуче, критеријум о коначности губи смисао јер постаје само биолошка неминовност. Снове и надања испуњаваће неко други а опет мој - каже Петар Божовић, и додаје да га је тај догађај натерао на менталну ретроспективу али и ведро гледање у будућност.
|
|
Komentara (2) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link
|
4/4/2008 - НОВЕ ПОЈЕДИНОСТИ У ВЕЗИ ХУЛИГАНА,АМБАСАДh
Један део из интервјуа са Драганом Шутановцем, министром одбране Србије, накнадно ми је разјаснио једну малу нејасноћу - како су момци, које називају хулиганима сви осим Веље и Томе, које је полиција ухватила за време дивљања код америчке и осталих амбасада, имали код себе детаљне планове нападнутих објеката.
ДЕО ИЗ ИНТЕРВЈУА ПРЕУЗЕТ СА www.b92.net
Шутановац је поновио и оптужбе на рачун "народњака" да стоје иза напада на амбасаде и друге зграде у Београду 21. фебруара, после једностраног проглашења Косова.
"Позивам генералног секретара Владе Дејана Михајлова да објави стенограме са седнице Владе од 21. фебруара на којој нам је Велимир Илић најавио шта ће се дешавати тог поподнева у Београду, помињући нападе на америчку амбасаду, Б92 и Чедомира Јовановића", рекао је Шутановац.
Он је одбацио оптужбе премијера Коштунице да ДС није искрена у борби за Косово и рекао да се народњачка коалиција тиме слузи да добије "који глас више на емоцијама грађана".
Шутановац изразио је и изненађење због прљаве кампање и говора мржње који стижу против те странке од стране појединих функционера Демократске странке Србије.
|
|
Komentara (4) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link
|
3/4/2008 - БИСЕРИ
И ми Цигани душу имамо..
ЗАШТО-ЗАТО
Сећате ли се емисије "Зашто-Зато" на РТВ Пинк у којој је блесави Пиле малтретирао људе по пијацама и осталим актуелним местима? Овде су најбоље изјаве добијене на нека питања, дали су их као што се да
видети - цигани...
Које је ваше тајно оружје?
Одговор1: Моје тајно оружје је кад ја радим а комшије ме зову на кафу.
Одговор2: Моје тајно оружје је моја кева Џурџа која има трећи дан црни појас.
Шта је за вас љубав?
Када ваћарам девојку за гузу преко фармеркама.
Шта су то дијаболе?
Дијаболе? То је врста људи који ноћу јуру слепи мишови.
Шта значи изрека сто људи сто ћуди?
Сто људе сто ћуло? Паз' да ти кажем. Сто људе то мора да буде сто људе, а сто ћуло то мож да буде сто ћуло а и не мора да буде сто ћуло.
Колико лубеница има у 1кг?
Лубеница? Па ви сте сигурно мислили на краставце.
Да ли ће да дођу ванземаљци?
Ванземљаци? Ако хоћеју да дођеју нек дођеју ако нећеју не морају.
Која је највеца градјевина на Свету?
Одговор1: Хала спортова на Нови Београд.
Одговор2: То је градјевина коју је изградило предузеце из Лесковац.
Како се зове ваш оркестар? (питање је постављено групи Цигана са плеханим инструментима)
Џуди.
Зашто?
Зато што смо сви џудисте.
Шта радиш кад ништа не радиш?
Читам стрипови, гледам порнићи и живим за фајт.
Зашто се мушкарци не шминкају?
Зато што се зноје па да им ти отрови не би дошли у уста.
Који је вас хоби?
Одговор1: Ђудо, ђудо од малена. Терали су ме да тренирам к'о нека животиња е.
Одговор2: Бебе сам правила.
Која је ваша омиљена играчка?
Циганчица која стоји иза: Барбика
Циганчица која одговара: Ћути ти, Барбика...
И наравно the best of:
Да ли су жене еманциповане?
АаА?!
питање: Која животиња би хтели да будете ?
одговор Пчела
питање: А зашто пчела ?
одговор Па пчела је марљива, вредна ... прави ђем
питање: Ко је ваш идол?
одговор Мајкл Џексон
питање: А зашто?
одговор Па дечко се лепо облачи, има фине беле чарапе, пуно добрих риба, И види се да живи за фајт.
питање: Шта вам је циљ у животу ?
одговор Да једем сендвичи на спрат
питање: Коју боју очију бисте волели да имате ?
одговор Па ... волела бих да имам ... очи боје ка памаранџа
питање: Који је ваш тип мушкарца ?
одговор (баба црвени, гледа лево десно и каже ...) Еве га онаки брка
питање: Шта је то добра риба ?
одговор Па оно, да буде добро граџена, да се тушира свака три четири дана...
питање: Да ли се брже трчи у браон или у црним ципелама?
одговор У браон, боље пријањају уз земљу.
питање: Како се ви удварате девојци?
одговор Ја се представим да сам из Немачку!
питање: Да ли вам се свиђа Беби Дол?
одговор Одлично је. Користим га и за лице и за тело.
питање: шта вас највисе нервира у животу?
одговор ма млату нас ови сникерси оче да нас полуду
питање: шта бисте рекли да вас жена вара?
А (Циган који стоји поред циганке): Ко бре да ме вара? Она? Па видиш кака је шугава
Водитељ: шта бисте поручили ванземаљцима?
Особа: Земљацима?
Водитељ: ма не, ванземаљци су они који не живе на нашој планети
Особа: Аа, па ако неће да живи не мора, где му боље широко му поље.
|
|
Komentara (4) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link
|
3/4/2008 - КОЊАРНИЧКИ ЂЕД МИТАР
Најпре морам да кажем да је часна старина ђед Митар, становник планинског села Коњарник недалеко од Житорађе (места познатијег као родно место Светлане Ражнатовић, Ивице Дачића, нишког градоначелника Смиљка Костића и још понеких) а не оног београдског. Ваљда је у Србији увек било доста коња па отуда оволики Коњарници.
Елем, село Коњарник је одувек било енклава оних Срба из Црне Горе (Бјелопавлићи) које је краљ Милан Обреновић населио као граничаре у Топлици. Ко је гледао '' Ђекну...'', тачно ће схватити о каквом се психолошком типу ради.
Једне године за 1.мај дошли синови ђеда Митра из Београда, обрнули прасе изнели богату софру у двориште па кренула прича. Ђед Митар, ситан и наглув, стално подупирући неки штап, сео на камени праг куће док му се поглед губи низ шљивак. У неко време гости започели да се одушевљавају оним што су Американци '' учињели'' на шта се ђед Митар тргну:
- Шта је то било, да нијесу опет бачили неку бомбу ?
- Не, тата - објашњава најстарији син - но су стали на Мјесец.
-Ђе?
- На Мјесец, ђеде Митре - заграјаше сви за столом.- Било на телевизији, гледали смо.
Ђед Митар их презриво погледа:
- Е, аветиње једне, што учисте оне школе...Лажу АМериканци, није им првина, слободно!
- Али видели смо!
- То су они снимили по оне њине пустиње па лажу и варају вас овај свијет - са стоичким миром одбија ђед Митар.- Чу' , стали на Мјесец!
Натезање типа ''јесу'', '' нису'' потрајало је око пола сата да би га ђед Митар прекинуо за њега најјачим аргументом:
- Упамти, када чоек буде стао на Мјесец, биће смак свијета!
Много је времена отада прошло, ђеда Митра више нема, а пре тачно 15 година утврђено је да су сници на којима Нил Армстронг и другови поскакују- снимљени у Аризони! НАСА је потврдила да је прибегла трику како би Америка имала доминацију над тадашњим СССР-ом, а да се је стварни лет на Месец збио шест година након тога.
|
|
Komentara (0) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link
|
3/4/2008 - ОНОЈ КОЈА МИ НЕДОСТАЈЕ
Драга моја,
нема се ту шта ново и епохално рећи. Недостајеш ми, то је тачно, и тај осећај непотпуности се у мени шири светлосном брзином. Других нових ствари тешко да ћеш наћи на овом посту. Опет имамо изборе, опет су нас једни разочарали а други (неправедно) преварили или то хоће да ураде, опет је евро отишао горе и опет је све поскупело. И даље важи онај принцип који је, у виду афоризма, записао вечни Владимир Булатовић ВИБ
'' Идеалисти су се снашли материјално, материјалисти идеално''.
Кажем ти, ничег новог на видику. У времену када ништа није константно, једино је трајна моја потреба да будем поред тебе, све остало је небитно, мал& | |