Феноменологија празника
Савремена цивилизација је створила "индустрију празника". Претворила их је у "празне дане", "нерадне дане", у дане "доколице"
У древним културама време се делило на "свето" и "профано". Празници су тада били извор "светог" времена. "Профано" време је историјско, друштвено, тегобно и обично. "Свето" време је метаисторијско, вечно, радосно, бесмртно, раздрагано. Кроз празнике је "профано" време доживљавало своју катарзу и преображавало се у сакрално. Све до новијег времена осећала се хармонија између празника и свеопштег космичког ритма. Свеопшта секуларизација данас секуларизује и празнике.
Човек је по својој природи homo adorans, биће које слави и радује се. У свим епохама и културама човек вапије за бесмртношћу и вечним временом. Зато су празници (религијски и световни) својеврсно порицање света и историје, тј. порицање њиховог апсолутног значења и важења. На празнике се све "обрће" и успостављају се нова правила живота која не важе у тегобној свакодневици. Савремена цивилизација је створила "индустрију празника". Претворила их је у "празне дане", "нерадне дане", у дане "доколице", "разбибриге", "релаксације", "беспосличења", "забаве", "преједања", "комерцијалног блуда", "програмираног уживања" и неограничене потрошње. Многи људи користе "пилуле" да би убили "то празно празнично време". Већина људи не зна шта ће са собом у "нерадне дане", зато настоје да побегну "негде далеко". Код њих се јавља нека чудесна потреба за трошењем свих чари које им нуди савремена вавилонска тржница, иза чега се скрива, према мишљењу социолога и психолога, унутрашња празнина и пустош, дубока несмиреност, латентно безнађе, разочарење и скривени пориви насиља. Према неким истраживањима током празника повећан је број самоубистава.
Ко жели да чита још >>>>нек' чита овде
|
